Prošla godina jedna od najtežih za kosovsku ekonomiju, stručnjaci očekuju oporavak u 2021.

Pad ekonomije na Kosovu
Izvor: B92

Stručnjaci za ekonomska pitanja procenjuju da je 2020. bila jedna od najtežih za kosovsku ekonomiju, koja je u teškom stanju bila i pre krize izazvane pandemijom koronavirusa. Prema procenama Centralne banke Kosova 2020. godina će biti završena sa privrednim padom od 7,2 odsto, prenosi Ekonomia Onlajn.

Mišljenje ekonomskih stručnjaka je da bi gubici verovatno bili znatno manji da je program ekonomskog oporavka krenuo da se primenjuje od juna meseca. 

Muhamet Mustafa, profesor na Institutu Riinvest, kaže da je 2020. bila jedna od najtežih godina u ekonomskom smislu od posleratnog perioda za Kosovo.

“Nesumnjivo je da je to jedna od najtežih godina, kako na globalnom tako i na regionalnom nivou. Takav pad, takvo smanjenje bruto domaćeg proizvoda nije zabeleženo u novijoj istoriji, posle globalne krize 1933. godine. Ali čak i na Kosovu, ovaj pad je veći i nije bio prisutan tokom posleratnog perioda.Bila je ovo godina sa posledicama“, rekao je Mustafa.

On ističe da je „Kosovo mora nužno da generiše veliki ekonomski rast da bi se izborilo sa velikim disproporcijama u pogledu ključnih makroekonomskih pokazatelja“.

"Pandemija i njen uticaj doveli su do pada nove vrednosti između 7-10 procenata", rekao je Mustafa za Ekonomia Onlajn.

On dodaje da su obe vlade, i Kutijeva i Hotijeva, pokušavale da upravljaju ekonomskom situacijom zajedno sa pandemijom, ali su kašnjenja u primeni ovih paketa zbog političkih problema dovela do eskalacije ekonomske krize.

“Što su mere više ciljane, to je veća efikasnost u njihovoj primeni. Da su ove mere predviđene programom oporavka primenjene u junu, imali bismo drugu priču i možda bi ekonomski pad bio 3 do 5“, rekao je Mustafa.

Rukići: Teška politička situacija

Predsednik Privredne komore Kosova Berat Rukići rekao je da je pandemija našla Kosovo u teškoj ekonomskoj, ali i političkoj situaciji.

Rukići je u razgovoru za EO rekao da je ovo godina opstanka za kosovsku ekonomiju. Prema njegovim rečima, kriza izazvana pandemijom je Kosovo našlo nespremnim, kao što je i mnoge druge zemlje našlo nespremnim.

“Za razliku od drugih zemalja koje imaju veću ekonomsku i finansijsku stabilnost i u normalnim situacijama bolje upravljaju ekonomijom, Kosovo je pandemija našla nas u teškoj situaciji čak i u političkom smislu. Ovome se dodaje nedostatak resursa, jer kada je sačinjen budžet za 2020. godinu, koji je kasno usvojen zbog kašnjenja u formiranju vlade, ništa nije bilo predviđeno u vezi sa upravljanjem pandemijom i posledicama po ekonomiju“, rekao je Rukići.

Prema njegovim rečima, u procesu ekonomskog oporavka pomoć institucija treba da bude usredsređena posebno na preduzeća koja su najviše pogođena tokom pandemije.

"Orijentacija je da preduzeća imaju lak pristup finansijama. Preduzeća imaju koristi od direktne finansijske pomoći, posebno onim sektorima koji su najteže pogođeni pandemijom. Trebalo bi razmotriti sve mogućnosti da imaju fiskalno rasterećenje ne samo one predviđene zakonom o ekonomskom oporavku već i za nove investicije", rekao je Rukići.

Zeka: Pandemija sve stavila u senku

Izvršni direktor Američke privredne komore Arian Zeka kaže da je izbijanje pandemije ostalo u senci svih ekonomskih prioriteta i sve se prebacilo na upravljanje pandemijom.

Zeka je istakao da se 2020. zaista može smatrati gubitkom za ekonomiju.

"Odlazeća 2020. godina je zaista izgubljena godina i očekujemo da ćemo zaključiti ovu godinu sa stopom od 7,5% kako su predvidele kosovske institucije, uključujući i Centralnu banku ", rekao je Zeka.

Direktor AMC-a je naglasio su paketi ekonomske pomoći koje su počeli da sprovode Ministarstvo finansija i odeljenja kosovske vlade dobrodošli za preduzeća u privatnom sektoru i ekonomiju zemlje, ali primećuje da se mere često primenjuju jedinstveno za sva preduzeća ne uzimajući u obzir da su imali različite posledice.

„Već imamo nacrt zakona o ekonomskom oporavku, a iznos od 200 miliona evra, koji će biti dodeljen u obliku grantova, trebalo bi da bude podeljen srazmerno šteti koja je naneta određenim preduzećima", dodao je Zeka.

 Agim Šahini, iz Kosovskog poslovnog saveza, kaže da se Kosovo ove godine suočilo sa mnogim ekonomskim, političkim i integracionim problemima.

Prema njegovim rečima, 2020. godina podseća i na činjenicu da su građani i preduzeća doživeli dve izabrane i dve smenjene vlade.

„Kosovo je izgubilo potrošačku moć, unutrašnji promet koji je preko 1 milijarde, a budžet preko 300 miliona evra, ne uključujući ovde zloupotrebu i krađu od preko 2 miliona evra iz Trezora Kosova itd. Preduzeća i njeni zaposleni suočiće se sa nezamislivom krizom, jer se pretpostavlja da ima preko 50 hiljada nezaposlenih radnika, dok je preko 5 hiljada preduzeća zatvoreno. Strane investicije pale su za preko 50 procenata", rekao je Šahini.

Nada u oporavak 2021. godine

 Kosovo bi moglo zabeležiti blagi ekonomski rast 2021. godine, ako se situacija sa pandemijom popravi.

Profesor ekonomije Muhamet Mustafa kaže da ako postoji konstruktivnost iz politike i preduzimanje adekvatnih mera može doći do ekonomskog razvoja.

„Sa malim poboljšanjem imaćemo rast, ali čak i sa ovim rastom nećemo dostići nivo bruto domaćeg proizvoda koji smo imali u 2019. Koliko će se to postići i kako će se to postići zavisi od svesti političkih snaga da se u interesu zemlje politička borba mora voditi unutar Skupštine u racionalnom okviru sa konstruktivnim predlozima. Sva predviđanja mogla bi se dati negde u trećem kvartalu sledeće godine i verujemo da će biti negde na nivou 2019. Imamo nekih problema, pad investicija, narušavanje budžetskih proporcija, nemamo dovoljnu posvećenost finansijskog sektora ili banaka ", kaže Mustafa.

U mogući ekonomski oporavak veruje i Arian Zeka.

"Ono što je pozitivno za Kosovo je to što ćemo 2021. imati oporavak u ekonomiji. Verovatno nećemo postići rast ekonomske stope koja je karakterisala zemlju na kraju 2019. godine. Važno je da država shvati da je preduzećima potrebna podrška, da se ekonomija može oporaviti samo kroz državnu podršku privatnom sektoru", rekao je on.

CBK: Pad kosovske ekonomije 7.2 odsto

Prema predviđanjima Centralne banke Kosova, očekuje se da će kosovska ekonomija 2020. godine realno pasti za 7,2 procenta, što predstavlja najteži udarac za ekonomiju u poslednjih 20 godina.

U padu ekonomske aktivnosti na Kosovu bilo je i mera za ograničavanje kretanja iz drugih zemalja, gde su od podataka zabeleženih do septembra 2020. rashodi nerezidenata na Kosovu, od kojih je većina iz dijaspore, iznosili 470 miliona evra, što predstavlja smanjenje od oko 60 procenata u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Ipak, dijaspora je nastavila da pomaže ekonomiji čak i u vreme pandemije. Vrednost doznaka primljenih do oktobra 2020. bila je 796,5 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 12,9 odsto.