Radovanović: Rekordan izvoz na Kosovo, potencijal ekonomske saradnje veliki

izvoz-robe-kosovo
Izvor: Banjaluka info

Robna razmena Srbije i Kosova u prva dva meseca ove godine veća je nego u istom periodu 2018. godine koja se smatra rekordnom, rekao je rukovodilac Centra za regionalnu saradnju u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Radovanović.

Na danas održanom vebinaru čija je tema bila "Ekonomska saradnja Srbije i Kosova u kontekstu regionalnog tržišta" on je naveo da vrednost plasmana iz centralne Srbije početkom ove godine bila 52,9 miliona evra što je za 2,7 miliona više nego 2018. godine.

Tokom online predstavljanja analiza saradnje, koju je izradila Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 35, Radovanović je dodao da je plasman sa Kosova veći za milion evra nego u januara i februaru 2018. godine.

Govoreći o efektima inicijativa o razvoju ekonomske saradnje u regionu Zapadnog Balkana, on je ocenio da je inicijativa "Mali Šengen" pozitivno uticala, jer je odblokirala druge inicijative.

Podsetio je da je poziv Prištini za pristupanje "Malom Šengenu" i dalje otvoren i napomenuo da je to i obaveza po Vašingtonskom sporazumu.

Radovanović je istakao da bi pristupanje bilo korisno za Kosovo jer bi ulaskom u Mali Šengen postalo partner, što bi doprinelo relaksiranju odnosa i ciljevima o slobodnom kretanju ljudi, roba, usluga i kapitala unutar regiona.

Saradnja komora Srbije i Kosova, i kroz zajedničku komoru regiona kroz moto "Biznis ispred politike", je na rešavanju konkretnih problema privrede i preko zagovaranja rešenja kojima se otklanjaju barijere kod donosilaca političkih odluka, naveo je on.

Dodao je interes Srbije da više robe stigne sa Kosova, ali su prepreke izostanak dogovora oko neutralnog za obe strane deklarisanja porekla te robe, odnosno neodgovarajuća struktura privrede na Kosovu.

"Mi tu predlažemo rešenja, da deklarisanje robe bude statusno neutralno, i obostrano prihvatljivo sa ''Kosovo'', što bi omogućilo poslovanja obe strane na ravnopravnim osnovama", rekao je on i naglasio da je stav PKS da privrednici sa Kosova treba da imaju slobodan pristup tržištu Srbije.

Dodao je i da naše institucije na tenderima ne priznaju dokumenta koje kompanije sa Kosova prilažu jer su dokumenta Prištine, kao i da postoje problemi u tranzitu robe posebno ka Bosni i Hercegovini.

On je naveo da dve trećine plasmana robe iz centralne Srbije na Kosovo čine mašine, sredstva za rad i sirovine.

Radovanović je istakao da su, pored otvorenih, brojni problemi rešeni uz podršku privrednih komora Srbije i Kosova, ali i naglasio da su to rešenja pomoću "štapa i kanapa", podvukavši da nisu trajna.

Koautor Analize Marko Savković iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost ocenio je da ekonomske integracije imaju potencijal da budu jedina dobra priča ove godine iz regiona Zapadnog Balkana.

On je istakao da uz dalje ukidanje administrativnih prepreka za poslovanje dolazi do izražaja potencijal rasta unutar regiona, a to omogućava i ubrzanje u pravcu EU integracija.

Izneo je podatke da je ekonomska razmena privreda Srbije i Kosova imala rast do 2018. godine, da bi se posle perioda kada je bila pod uticajem odluke Prištine o uvođenju carina od 100 posto, sada vratila na 70 odsto ranije.

Prepreke rastu razmene su statusna, odnosno politička pitanja, ocenio je on.

Istakao je kao polje mogućeg rasta zajedničko investiranje kroz otvaranje pogona na Kosovu, odnosno ulaganja u ski centar Brezovicu i naveo primer Bel Medike koja je investirala u zdravstveni centar u Gračanici.

On je istakao da su prioriteti nove vlade Kosova rast, zapošljavanje i reindustrijalizacija što je teško zamisliti da urade bez vezivanja za globalne lance vrednosti i strane investicije.

Ocenio je da je za to neophodno učešće Kosova u nečemu što će postati zajedničko tržište regiona.

Savković je izneo i preporuke navedene u analizi ekonomske saradnje koje se kreću od institucionalizacije inicijative Mali Šengen, preko potpune primene do sada postignutih sporazuma, do uklanjanja prepreka za nastup firmi na tenderima i nastavka gostovanja na privrednim sajmovima.

Koautor Analize Nikola Burazer iz Centra za savremene politike ocenio je da su prilike pokazale da proces razvoja ekonomske saradnje Beograda i Prištine nije rezistentan na politiku.

"Primer su carine od 100 posto koje je uvela Priština, a gde je politika nađačala ekonomsku logiku. Uostalom da se poslednjih 30 godina vodilo ekonomskom logikom drugačije bi region izgledao", rekao je on.

Dodao je da proces EU integracija olakšava da ekonomija dobije važnije mesto u regionu jer se država regiona osećaju obaveznim da prihvate incijative.

Kako je ocenio, problem u regionu je i dalje nepoverenje prema inicijativama koje pokrenu same države.

"Zapadni Balkan je zaglavljen u procesu EU integracije, svi smo daleko od članstva. Ekonomija ne bi trebalo zbog toga da stane. Trebalo bi da se na nekoj ekonomskoj osnovi integrišemo bez obzira što je članstvo daleko", zaključio je on.

Koordinator za pregovaračko poglavlje 35 pri Nacionalnom konventu o EU Dragiša Mijačić ocenio je da ekonomija nema snagu da nadvlada politička i identitetska pitanja u odnosima Beograda i Prištine.

"Dok se ne reše suštinski bitna politička pitanja, ekonomija će biti njihov talac", rekao je on.

Dodao je da je ekonomija bitna jer donosi radna mesta i bolji kvalitet života pa je zato važno raditi na jačanju međusobnih odnosa i regionalne saradnje.