RSE: Zbog krize u Crvenom moru, neke cene na Kosovu će neminovno rasti

Proizvodi.jpg
Izvor: Koha

Cene nekih proizvoda na Kosovu će ponovo porasti zbog krize u Crvenom moru jer su mnoge brodarske kompanije zaustavile svoje teretne brodove da plove ovim morem i preusmerile ih na druge duže rute zbog napada Huta, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Zbog toga kompanija "Elkos Group" sa Kosova mora da plati i do 6.000 evra više za kontejner od 25 tona koji dolazi iz Kine.

"Cena pomorskog transporta porasla je sa 2.000 na 8.000 hiljada evra", kaže vlasnik Ramiz Keljmendi.

Druge zemlje su već upozorile da se zbog ove krize suočavaju s rizikom rasta potrošačkih cena i usporavanja ekonomskog rasta.

Pobunjenici Huti u Jemenu, podržani Iranom, počeli su da napadaju trgovačke brodove u Crvenom moru raketama i bespilotnim letelicama krajem prošle godine, nakon izbijanja rata između Izraela i terorističke grupe Hamas.

Napadi su nastavljeni uprkos intervenciji zapadnih sila protiv Huta, ranije ovog meseca. Oni su ometali brodarstvo u Sueckom kanalu, koji je najbrži morski put između Azije i Evrope i kroz koji prolazi oko 15 posto globalne pomorske trgovine.

Shodno tome, neke od najvećih brodarskih kompanija preusmerile su brodove na mnogo dužu rutu oko Afrike.

S obzirom na to da pobunjenici Huti blokiraju brodove uz obalu Jemena i u Crvenom moru, mnoge kompanije izbegavaju ovu rutu obilazeći Afriku.

Keljmendi kaže da je pre krize bilo potrebno do četrdeset dana da se prihvati kontejner u luci Solun u Grčkoj ili u luci Drač u Albaniji, a sada je potrebno i do 60 dana.

„Imamo jednogodišnje ugovore u Kini i oni se moraju implementirati. Nismo prekinuli nijednu isporuku, samo što ima kašnjenja i plaćamo više za otpremu. Pošiljke sadrže sirovine za proizvodne linije i finalnih proizvoda, poput bele tehnike i elektronske opreme“, kaže Keljmendi.

Njegova kompanija je među najvećim ovlašćenim distributerima na Kosovu desetine međunarodnih brendova.

Keljmendi kaže da povećanje troškova prevoza, za sada, potrošači ne primećuju, jer se radi sa minimalnim profitom.

“Ako ova situacija potraje, može doći do promene cena na kosovskom tržištu", upozorava on.

Špediterska i logistička kompanija "Pro Transport", sa sedištem u Prištini, takođe se suočila sa kašnjenjem u prijemu pošiljki iz Azije na Kosovo. Vlasnik Faton Demaj kaže da još nisu stigli neki kontejneri sa proizvodima kao što su igračke, tekstil i radni alat, koje kosovske kompanije naručuju od kraja novembra.

"To, automatski, povećava cene proizvoda na tržištu", kaže on.

Demaj ukazuje da je već obavestio kupce da će doći do značajnog povećanja cena prevoza.

„Sve informacije koje dobijemo od brodarskih linija šaljemo u pisanoj formi kompanijama sa kojima sarađujemo. Trudimo se da ih na vreme obavestimo”, kaže on.

Kosovo zavisi od uvoza stranih proizvoda, kako iz susednih zemalja, tako i iz zemalja Evropske unije i šire. Podaci Centralne banke Kosova (CBK) pokazuju da je prošle godine zemlja uvezla proizvoda u vrednosti od 5,8 milijardi evra. Kosovo, prema CBK, obavlja oko 10 posto svoje spoljne trgovine sa Kinom. U 2022. godini vrednost uvoza iz Kine iznosila je 548 miliona evra, dok je u periodu januar-septembar 2023. iznosila 460 miliona evra.

Radio Slobodnoj Evropi su dostavljeni podaci kosovske carine za poslednja tri meseca 2023, prema kojima je Kosovo uvezlo robe iz Kine u vrednosti od 189 miliona evra. Ako se podaci za poslednja dva meseca 2023. godine - kada je počela kriza na Crvenom moru - uporede sa poslednja dva meseca 2022. godine, ispada da je vrednost uvoza iz Kine bila veća.

Prema podacima Carine Kosova, u novembru i decembru 2022. godine uvezeno je preko 90 miliona evra proizvoda, dok je u novembru i decembru 2023. godine uvezeno preko 124 miliona.

Među robom koja se uvozila iz Kine nalazile su se: klima mašine, hrom koncentrat, radni alati, komplementarni elektronski delovi automobila, pametni telefoni, dušeci od različitih materijala, plastični predmeti, tekstil i drugo.

Kosovo se, kao i drugi u svetu, poslednjih godina suočava sa porastom cena proizvoda i usluga. Ovo, budući da je rat Rusije sa Ukrajinom podstakao inflaciju, posebno povećanje cena nafte i hrane.

Direktor Američke privredne komore na Kosovu Arian Zeka, kaže da će posledice krize u Crvenom moru biti neminovne za Kosovo, jer uvozi iz Kine.

Prema njegovim rečima, očekuje se da će doći do poskupljenja nekih proizvoda, ali "dobro u svemu tome je što Kosovo ne uvozi u velikim količinama namirnice iz Kine i azijskih zemalja". Iz tog regiona Indija je druga, posle Kine, koja izvozi na Kosovo.

"Nadam se da, barem, neće biti daljeg povećanja cena dnevnih proizvoda široke potrošnje, uključujući hranu i bezalkoholna pića", kaže Zeka.

Kosovo uvozi većinu svojih prehrambenih proizvoda iz zemalja u okruženju i zemalja EU.

Čak je i Severna Makedonija, preko svoje Privredne komore upozorila na povećanje cena proizvoda, kao rezultat krize u Crvenom moru.

Ove sedmice, potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis, koji nadgleda ekonomiju 27-člane EU, rekao je da se blok suočava s rizikom od rasta potrošačkih cena i usporavanja ekonomskog rasta zbog poremećaja u pomorskom brodarstvu.

On je rekao da je pomorski promet ovim morem opao za 22 posto za mesec dana, kao rezultat napada Huta.