Šahini: I ovog leta trend radnih migracija ka EU, na ceni građevinari, ugostitelji i medicinari

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini kaže da region i ove godine beleži trend „radnih migracija“ ka EU, a da su na ceni građevinari, ugostitelji i medicinari.

„Beležimo i ovog leta povećane 'radne migracije' iz regiona ka zemljama Evropske unije, a najviše ka Nemačkoj, Austriji, Sloveniji i Hrvatskoj. Radnici odlaze zbog boljih plata, sigurnijih ugovora i sezonskog zapošljavanja u građevinarstvu, turizmu, poljoprivredi i zdravstvu“, izjavio je Šahini za Kosovo onlajn.

Komentarišući poslednji izveštaj Evropske komisije za Zapadni Balkan i Tursku koji apostrofira smanjenje nezaposlenosti u regionu, Šahini primećuje da je rast zaposlenosti ipak usporen na 0.2 odsto.

„To govori da tržište rada još oseća posledice usporavanja ekonomske aktivnosti“, ističe ovaj stručnjak.

Kosovo nije izuzetak po pitanju najtraženijih zanimanja.

Šahini precizira da najviše posla ima u u građevinarstvu, IT sektoru, trgovini, logistici i turizmu.

„Najtraženiji su vozači, zanatlije, programeri, ali i radnici u proizvodnji i sezonski radnici u turizmu“, precizira.

Objašnjava da posao najteže dobijaju mladi koji su tek završili školovanje, ali i radnici koji su ostali bez posla i nemaju digitalne veštine.

„Žene teže dolaze do posla, naročito u ruralnim sredima gde nema  nema dovoljno prilika i fleksibilnih poslova“, kaže Šahini.

Prema podacima Kosovske poslovne alijanse mladi su više spremni da se prekvalifikuju za zanimanja koja su tražena tržištu rada, ali da je potrebna jača institucionalna podrška.

„Potrebna je jača institucionalna podrška kroz praktične obuke kako bi se taj proces ubrzao i uskladio sa realnim potrebama privrede“, smatra Šahini.

I dok su najtraženija zanimanja u IT sektoru, proizvodnji, logistici i uslugama, na Kosovu su najmanje tražena tradicionalna administrativna zanimanja i zanimanja koja nisu prilagođena novim tehnologijama.

„U KPA smatramo da je ključ za dugoročno smanjenje nezaposlenosti i zaustavljanje migracija veće investicije u obrazovanje, digitalne veštine i povezivanje školstva sa realnim potrebama tržišta rada. Samo tako možemo da zadržimo radnu snagu u našim zemljama i smanjimo razliku u odnosu na EU“, zaključuje Šahini.