Praznik rada - ko u regionu ima razlog za slavlje?

Izvor: Pixabay

Negde i sa dvanaestočasovnim radnim danom, negde bez zdravstvenog osiguranja ili dodatka za minuli rad, u mnogim slučajevima sa sindikatima u lošem položaju ili bez autoriteta. Tako su radnici u regionu dočekali svoj praznik. Sagovornici Kosovo onlajna iz Prištine, Beograda, Skoplja i Tirane ukazuju da je preduzetnicima lakše da se okrenu stranom tržištu u potrazi za radnom snagom nego da problem vide u sebi, kao i da bi zaštitu prava radnika trebalo obezbediti promenom zakona.

Piše: Dušica Radeka Đorđević

Voz iz Kosova Polja koji je jutros trebalo da pođe za Peć u 8 časova, krenuo je sa 15 minuta zakašnjenja. To je bio način na koji su železnički radnici na Kosovu iskazali protest i zatražili povećanje plata.

U Prištini je održan i protestni marš na kojem je ukazano na teške uslove rada, inflaciju i nedostatak radničkih prava. Kako se čulo na protestu radnici se svaki mesec suočavaju s nemogućim izborima: platiti kiriju ili kupiti lekove?

Predsednik Kosovske poslovne alijanse Agim Šahini, povodom Međunarodnog praznika rada, naveo je za Kosovo onlajn, da na Kosovu i dalje nema Zakona o zdravstvenom osiguranju i da su zaposleni na rizičnim poslovima u građevinarstvu, policiji, bezbednosnim snagama i drugim sektorima bez zdravstvenog osiguranja.

„Radnici u nekoliko sektora rizikuju svoje živote na radu, pogotovo u građevinarstvu. Svaki mesec po neko strada zbog pada sa skele, a ti radnici i dalje nemaju osiguranje. Premijer je još pre izbora 2020. obećao Zakon o zdravstvenom osiguranju i on je 2022. pripremljen, ali ima dosta mana i Ustavni sud ga je vratio, tako da naši radnici i dalje nemaju zdravstveno osiguranje. Zakon i jeste pravljen loše da bi bio vraćen jer nije bilo spremnosti da se napravi dobar koji bi mogao da prođe“, kaže Šahini.

On istovremeno ukazuje da kada na Kosovu dođe do protesta radnika, da na njih ne izlazi više od hiljadu ljudi, na osnovu čega bi moglo da se zaključi da radnici imaju dobre uslove, jer ne traže svoja prava.

„Zaposleni u javnom sektoru ne smeju da izađu na proteste, a i u privatnom imaju strah ili možda nemaju slobodno vreme da bi izašli na protest. Takođe, sindikati na Kosovu su u jako lošem položaju. Podeljeni su i više imaju politički stav, nego stav u korist misije zbog koje su formirani. Izgubili su autoritet, pa i kada pozovu na protestne skupove radnici na njih ne izađu“, ističe Šahini.

„Potrebe posla“

Predstavnici sindikata protestovali su danas i u Beogradu. Na jednom od skupova iznet je podatak da je u 2024. godini 59 radnika izgubilo živote na radnom mestu ili je preminulo od posledica smrtnih povreda na radu. Izneti su i zahtevi za promenu Zakona o radu i Zakona o štrajku, za koje sindikalci kažu da ograničavaju prava radnika, ne prate promene u industrijskim odnosima i tehnološkim promenama i ne prepoznaju nova radna mesta.

Zaštitnik građana Republike Srbije Zoran Pašalić kaže za Kosovo onlajn da pritužbe koje stižu pred ombudsmana, a koje se odnose na povrede radnih prava, uglavnom dolaze od ljudi koji imaju svoj mali ili srednji posao i u vezi su sa porezima, doprinosima i drugim davanjima.

„Kada je reč o zaposlenima u privatnom sektoru ili čak i zaposlenima koji rade u državnoj službi, uglavnom su to pritužbe koje se tiču prava koja se odnose na godišnji odmor, odnosno korišćenje i dužinu trajanja godišnjeg odmora, ili kada se radni odnos završi, na prava iz završenog radnog odnosa, otpremninu, penziju i druga slična prava“, navodi Pašalić.

Kada slučajevi kršenja prava radnika završe na sudu, prema njegovim rečima, tome prethodi nekoliko koraka.

„Prvo se građani obraćaju nama, onda se mi obraćamo inspekciji, odnosno nadležnom ministarstvu i kada inspekcija rada obavi svoj posao onda mi sprovodimo naš postupak i tek onda, ako smo mi u nemogućnosti da sprovedemo da se njihova prava poštuju, ide se na sud. Ti se procesi u nekim slučajevima završavaju jako brzo, u nekima traju“, kaže Zaštitnik građana.

Gledano sa finansijskog i bezbednosnog aspekta, najugroženija zanimanja u Srbiji su, ističe, uglavnom ona sa nižim kvalifikacijama, kod kojih je srednja škola limit obrazovanja.

„Tu je reč o velikim sistemima, najčešće trgovinskim, gde radi veliki broj zaposlenih i često zbog, kako bi to poslodavac uglavnom naglasio 'potreba posla', dešava se da se menjaju smene, da se produžava radno vreme ili pak da se osobe premeštaju iz objekta u objekat 'po potrebi' poslodavca“, navodi on.

Pašalić kaže da su protesti i štrajkovi radnika samo jedan od načina borbe za njihova prava, ali da je ono što daje rezultate sistemska promena određenih zakona ili uvođenje novih članova u postojeće zakone koji se odnose na prava zaposlenih, od Ustava, preko konkretnih zakona, pa do internih akata kojima se reguliše status radnika.

Veća plata pekara nego inženjera

Stručnjak za zapošljavanje i predavač na Univerzitetu „Marin Barleti“ u Tirani Erion Muča kaže da kao i prethodnih godina na Praznik rada u Albaniji nema protesta i da se problemi radnika gube u institucionalnim lancima i u naizgled beskrajnim sudskim procesima. Problem je, konstatuje, što sindikati ili ne postoje ili nemaju odgovarajuću posvećenost.

Ovog 1. maja, prema rečima Muče, Albanija se suočava sa manjkom zaposlenih u poređenju sa prošlom godinom i sa većim naporima preduzetnika da obezbede radnu snagu iz inostranstva. Takođe navodi da postoji veća potražnja za fizičkim nego mentalnim radom.

„Lokalno i regionalno tržište rada je smanjeno u pogledu broja zaposlenih, ali i u pogledu zahteva i potreba preduzeća. Neki preduzetnici su se okrenuli stranom tržištu kako bi pronašli zaposlene. Primećuje se da u Albaniji raste potražnja za zaposlenima bez visokih kvalifikacija, za jednostavne poslove. To je dovelo do toga da ljudi koji su obrazovani i sa visokim nivoom kvalifikacija osećaju poteškoće, a to stvara zabrinutost zbog nivoa njihovih plata. Danas se u Albaniji dešava da pekar ima veća primanja od inženjera, i ta razlika stvara nezadovoljstvo među visokokvalifikovanim stručnjacima“, navodi Muča za Kosovo onlajn.

Profesije koje su najviše ugrožene, a najmanje tražene, kako ukazuje, su one koje se bave fizičkim procesima, kao što je pružanje usluga kupcima i kao primer navodi maloprodaju, u kojoj nisu ugrožena samo mala maloprodajna preduzeća, već i zaposleni koji se bave ovom uslugom u većim kompanijama.

„To je zbog toga što danas postoje platforme za onlajn naručivanje i prodaju. Platforme za onlajn trgovinu su se veoma brzo razvile i to je dovelo do bankrota malih preduzeća ovog tipa i otpuštanja zaposlenih ovog profila. Ovo takođe ima posledice po profesije koje su povezane sa ovom vrstom poslovanja, kao što su računovođe koje vode finansijske bilanse ovih preduzeća“, kaže on.

Muča navodi da u Albaniji postoji sve veće interesovanje za nekvalifikovane radnike u prerađivačkoj, građevinskoj i turističkoj industriji i da je tržištu potrebno više radne snage nego inteligencije.

„U Albaniji je veća potražnja za fizičkim nego za mentalnim radom. Ovo je takođe u skladu sa onim što se naziva nacionalnim prioritetima, kao što su turizam ili izgradnja i razvoj infrastrukture“, ističe naš sagovornik.

Povodom nastojanja preduzetnika da obezbede radnu snagu iz inostranstva, kaže da oni to vide kao lakšu alternativu, umesto da poboljšaju ili standardizuju unutrašnje procese u preduzećima, kreiraju programe za motivaciju internih zaposlenih i njihovo unapređenje.

„Preduzetnicima u Albaniji je lakše da se okrenu stranom tržištu nego da vide problem u sebi, da shvate da je to povezano sa načinom na koji organizuju posao u odnosu na tretman zaposlenih. Za razliku od prošlog 1. maja, postoji povećano interesovanje za projekte ili programe za povratak emigranata u Albaniju, kako bi mogli da investiraju u svoju zemlju. Postoje inicijative da se poveća interesovanje Albanaca koji su godinama živeli napolju da investiraju ili da se zaposle u Albaniji, u skladu sa zanimanjima koja imaju, a imaju i iskustvo iz zemlje u kojoj žive“, navodi Muča.

Uvoz radnika, ali bezuspešan

Na ulicama Skoplja predstavnici sindikata danas su tražili povećanje minimalne zarade, a predsednik Saveza sindikata Makedonije Slobodan Trendafilov ocenjuje da radnici svuda u regionu imaju mnogo razloga za protest na Međunarodni praznik rada i ističe da makedonski radnici počinju dan na dnu tabele jer imaju najniže prosečne i minimalne plate u regionu.

„Ono što tražimo u Makedoniji je zapravo ono što uživaju radnici u regionu i bojimo se da bi makedonski radnici mogli da napuste zemlju, posebno sada u letnjem periodu, da bi radili negde u regionu za mnogo veću minimalnu ili veću platu od minimalne. To je nešto što obeshrabruje, iako smo računali i očekivali razumevanje od vlade da će slediti korake vlada u regionu i doneti odluku koja bi sačuvala životni standard ili povećala plate radnika“, kaže Trendafilov za Kosovo onlajn.

On podseća da se Međunarodnim praznikom rada obeležava borba radnika, uz žrtve, u Čikagu koji su protestovali za osmočasovni radni dan, i kaže da je takvo radno vreme u Severnoj Makedoniji ugroženo zbog Zakona o radnim odnosima koji dozvoljava dvanaestočasovni radni dan, za razliku od bilo kog drugog mesta u Evropi.

Gledano iz finansijske perspektive on navodi da su u ovoj zemlji radnici u tekstilnoj, kožarskoj i obućarskoj industriji u najtežem položaju jer su „kao po tradiciji najslabije plaćeni“.

„Gustina sindikata je u ovim sektorima najmanja. Radnici podnose prijave SSM-u ako im se ne plaća minuli rad, prekovremeni ili rad na praznike ako rade. SSM se izborio za to da nedelja bude neradni dan i oni ne idu na posao nedeljom, ali su ove tri delatnosti možda najslabije plaćene u Makedoniji. Slede ugostiteljstvo i turizam. Opšti problem je što su niske plate isterale dobre radnike iz sektora ugostiteljstva i turizma i oni rade negde na plažama Jadranskog mora za daleko veće plate. Zato su poslodavci bezuspešno pokušavali da uvezu radnu snagu. Čak ni radnici iz Indije, Pakistana, Bangladeša i nekih sličnih zemalja ne ostaju u Makedoniji za minimalnu platu od 396 evra“, kaže Trendafilov.

Iako je prošlog 1. maja u Severnoj Makedoniji bilo protesta radnika, naš sagovornik ukazuje da se za 12 meseci malo toga promenilo. Proces povećanja plata je počeo, ali je, kaže, to nedovoljno.