Bljakaj: Reakcija dolazećeg premijera neprikladna i predstavlja mešanje u rad pravosuđa

Na reakciju lidera Samoopredeljenja Aljbina Kurtija koji je na svom Fejsbuk nalogu zatražio odgovornost Specijalnog tužilaštva zbog neprocesuiranja ratnih zločina odgovorilo je Specijalno tužilaštvo koje navodi da je krajem 2018. EULEKS nasledio oko 900 predmeta o ratnim zločinima i oko 2.000 dosijea nestalih.

Savet da se ne meša u rad pravosuđa Kurtiju je dao i izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu Bekim Bljakaj koji je rekao da je takva reakcija neprikladna, jer “politika ne bi trebalo da se meša u poslove pravosuđa”, piše Gazeta Ekspres.

Prema mišljenju Bljakaja, Specijalno tužilaštvo bi trebalo da bude aktivnije u dovršavanju predmeta, jer je, kako je rekao, broj osuđenih mali.

Fond za humanitarno pravo na Kosovu istražuje ratne zločine koji se na Kosovu dešavaju od 1999. 

„Bilo je vrlo malo suđenja i mali broj osoba odgovornih za ratne zločine je osuđen. Prema monitoringu podataka o suđenjima za zločine na Kosovu, osuđena je 41 osoba“ navode u Fondu.

Bljakaj je ocenio da je „reakcija dolazećeg premijera neprikladna i predstavlja svojevrsno mešanje u nadležnosti pravosuđa“ i naglasio da sa političkog stanovišta niko nema pravo da zahteva da pravosuđe preduzme mere u kratkom roku.

Podsetio je da postoje druga tela koja nadgledaju rad pravosuđa.

„Te reakcije nisu trebale proizaći sa političkog nivoa i odgovor Specijalnog tužilaštva sadrži logična opravdanja, ali opravdanja ne prejudiciraju rad Specijalnog tužilaštva koje je podiglo optužnice u nekim slučajevima ratnih zločina. Bilo bi bolje da je aktivnije u završavanju predmeta koji su predistražni “, rekao je Blakaj.

On je naglasio da promena krivičnog zakona zbog nedostatka suđenja ne pomaže žrtvama, već samo stvara glavobolju pravosuđu. Ukazao je na slučaj Hrvatske, za koju je rekao da ne praktikuje suđenja u odsustvu.

„Ovo je predlog poslanika PS više od godinu dana. Predložili su izmene Zakonika o krivičnom postupku na taj način pokušavajući da dobiju što više suđenja u odsustvu. Naša organizacija je na to prigovorila jer shvatamo na osnovu pretpostavki da suđenja u odsustvu donose više glavobolje pravosuđu nego što pomažu žrtvama“, rekao je Bljakaj.

Pojasnio je da porodice žrtava nisu bile zadovoljne činjenicom da osuđeni na suđenjima u odsustvu ne izdržavaju zatvorsku kaznu.