Eskobar: Ne vidim pristrasnost kod Lajčaka

Izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da ne nalazi nikakve dokaze pristrasnosti kod specijalnog predstavnika EU za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, prenosi Radio Slobodna Evropa.

"Ne nalazim nikakve dokaze o dosluhu u radu kako bi se davala prednost interesima Srbije u ovome", rekao je Eskobar.

Dodao je da je zabrinut porukama iz Prištine u kojima se kritikuje Lajčak.

On je istakao da SAD očekuju da obe strane pojačaju svoju posvećenost, a za Kosovo da pokaže više pragmatizma i realizma u svom pristupu EU.

Šta vidite kao izlaz iz zastoja u kom se trenutno nalazi dijalog Srbije i Kosova?

Trenutno nema alternative za dijalog. Tako da je važna stvar za obe strane da nastave da se drže dijaloga. Siguran sam da ste videli izjavu Borelja. Mi pozivamo kosovsku stranu da bude konstruktivnija. I moram da kažem da sam pomalo uznemiren zbog poruka koje dolaze iz Prištine. Ja sam radio sa specijalnim predstavnikom EU Miroslavom Lajčakom. Ne nalazim nikakve dokaze pristrasnosti. Ne nalazim nikakve dokaze o dosluhu u radu kako bi se davala prednost interesima Srbije u ovome. Ono što mi pokušavamo da uradimo, što EU pokušava da uradi. jeste da stvorimo uslove za normalizaciju i harmonizaciju za integraciju u EU u isto vreme. Tako da mislim da je odgovor da obe strane pojačaju svoju posvećenost, a za Kosovo da pokaže više pragmatizma i realizma u svom pristupu EU.

Evropska unija je saopštila da će razmotriti dodatne mere ka obema stranama ukoliko ne krenu napred sa implementacijom Ohridskog sporazuma i njegovog aneksa. Da li SAD razmatraju potencijalne mere prema obe strane u tom slučaju?

Ne bih rekao mere, rekao bih posledice. A ja ću vam reći da posledice sa kojima se suočava Kosovo jesu da ako odbiju da sarađuju EU, EU se neće angažovati na dodatnoj pomoći i dodatnim merama za integraciju. Vidite, mislim da te mere imaju uticaja na Kosovo i na kosovsku ekonomiju. Nadam se da ćemo barem bilateralno, Sjedinjene Države moći da radimo sa Kosovom na pronalaženju načina da se te mere uklone u 2024. Tako da ćemo nastaviti da radimo sa Kosovom kako bismo ih približili Evropskoj uniji. Ali, voleli bismo da vidimo političku volju i da se krećemo u tom pravcu.

Postoji li rok za to?

Ne, i to je nesrećna okolnost. Tako da su te mere na neodređeno vreme dokle god se ne krene ka napretku u implementaciji Ohridskog sporazuma i plana za deeskalaciju.

Da li su SAD i EU na istoj strani kada je reč o tome da Zajednica opština sa srpskom većinom mora da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova? Pitam Vas ovo jer portparol EU Peter Stano danas (21. septembra) nije želeo da eksplicitno prizna da je stav EU da odluka Ustavnog suda treba da se uzme u obzir prilikom osnivanja Zajednice.

Više puta smo rekli da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi trebalo da stvori probleme unutar Kosova, u njegovom funkcionisanju. Treba da bude u skladu sa njihovom zakonskom legislativom, treba da bude u skladu sa Ustavom. Tako da u okviru toga i dalje mislim da postoji ogroman kapacitet kako bi se dozvolilo Srbima da upravljaju svojim opštinskim službama na način koji najbolje odgovara njihovim građanima, a da ne postanu Republika Srpska. Tim pitanjem smo se više puta bavili. I razočaran sam što se i dalje postavlja to pitanje - da bi to bila Republika Srpska. Neće to biti. Zaista se radi o tome da opštinske vlasti rade ono što opštine već rade na srpskom jeziku.

Skupština Republike Srpske, entiteta Bosne i Hercegovine otišla je korak dalje ka usvajanju "zakona o stranim agentima", sličnog onom koji se već primenjuje u Rusiji. Kako to komentarišete?

Pre svega, ne bih rekao da je sličan onom koji se primenjuje u Rusiji. Identičan je onom koji se primenjuje u Rusiji. Dakle, za nas je to antidemokratski čin, opasan čin. I mi to vidimo kao očajnički potez vlasti koja pokušava da ućutka nezavisne novinare da ukažu na sve nedostatke. Dakle, govoreći novinarima da ne mogu da objave istinu, oni ne mogu da sakriju istinu. Mislim da ovaj zakon nikako ne može pomoći da se Bosna i Hercegovina, a posebno Republika Srpska, približi Evropi. Ali, mislim da je to plan. Mislim da predsednik Republike Srpske Milorad Dodik zapravo nema nameru da pomogne približavanju Republike Srpske Evropi.

Da li visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit uživa dovoljnu podršku s obzirom na poslednja dešavanja i izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika da će gospodin Šmit biti deportovan ako pokuša da uđe u Republiku Srpsku?

 Pre svega, on (Dodik) nema ta ovlašćenja. Dozvolite mi još da kažem da je uloga visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini zacrtana u Dejtonskom mirovnom sporazumu. Dakle, on je važan deo Dejtona. Njegov legitimitet se crpi iz Dejtona. I on ima našu punu podršku, ima i punu podršku Evropske unije. I ne samo to, ima punu podršku Saveta za implementaciju mira (PIC).