Pol Antoan: Kurti mi doživotno zabranio da idem na Kosovo
Francuski politički analitičar i aktivista Pol Antoan kaže da je prošlo tačno dve godine otkako mu administracija kosovskog premijera Aljbina Kurtija ne dozvoljava da uđe na Kosovo.
Kako je Antoan istakao u intervjuu za Novosti, zabrana mu je izrečena samo zbog onog što misli i govori.
"Vreme prolazi, a moja želja da se vratim je sve jača", kaže Antoan.
Na koliko dugo vam je zabranjen ulazak?
Doživotno. Ne mogu tamo više da se vratim. Tako su mi rekli. Dali su mi neki papir, koji je bio na albanskom jeziku, pa sam odbio da ga potpišem. Dodali su i da imam dve nedelje da se žalim "ambasadi Kosova" u Parizu, što, naravno, nisam učinio, jer za mene ona ne postoji.
Kako se osećate zbog ove zabrane?
Vrlo neprijatno, jer sam veoma voleo tamo da odem. Imam puno prijatelja i poznanika, nije lako suočiti se sa činjenicom da više ne mogu da ih vidim.
Jesu li vam tada objasnili zbog čega su vam zabranili ulazak?
Nisu ulazili u detalje. Kratko su me obavestili da su me upisali na "crvenu listu" zbog ugrovažnja bezbednosti "države Kosovo" i "međunarodnih odnosa Kosova". Odgovorio sam im da bi tu vrstu informacija trebalo da mi da sudija, ali mi je službenik na administrativnom prelazu pre, evo već dve godine, odgovorio da "nismo u Francuskoj, već na Kosovu".
Šta ste to uradili što im je toliko zasmetalo?
To je jednostavno. Reč je o svim putovanjima na Kosovo koje sa sam organizovao, itervjuima koje sam dao, konferencijama koje sam održao. Albanci sa Kosova vole da se o Kosovu priča samo pozitivno. Ne sviđa im se kada neko govori istinu.
Šta ste sve organizovali?
Na primer, odlazak na Kosovo u srpske enklave francuskog senatora Sebastijana Merana, koji je posle toga mnogo govorio u Senatu o teškom položaju Srba. Zbog toga je u Senatu više puta bio pozvan da pruži objašnjenja i "ambasador" Kosova. Takođe i bivšeg predsedničkog kandidata i poslanika Žan-Frederika Posaona. Oraganizovao sam i susret Srba sa Kosova sa francuskom senatorkom Valeri Boaje i senatorom Stefanom Ravijeom, i drugim zvaničnicima u Parizu.
Šta vas je navelo da se angažujete?
Zanima me situacija u regionu. Reagujem zato što smatram da nije normalno to što se događa. Donekle razumem da Nemačka, SAD ili Engleska priznaju Kosovo. Kuća moje porodice starija je od američke istorije. Ali, žao mi je što to radi i Francuska. Kao Francuz to ne mogu da shvatim.
Imate li novosti u vezi s vašom zabranom?
Ne. Razočaran sam što nema pomaka. Postojao je dogovor iz Brisela od prošle godine u vezi sa zabranama, ali se on očigledno ne poštuje. Nisam jedini u ovoj situaciji. Možda su mislili da ću ovako biti tiši. Ali prevarili su se.
Jeste li se žalili francuskim vlastima?
Jesam, ali to nije imalo mnogo uspeha. Francuska smatra da je to problem običnog građanina s "državom" koju priznaju.
Imali ste anonimne pretnje s albanske strane?
Bilo ih je. Sada su se malo smanjile. Ali, i dalje postoje. Zvali su me telefonom, slali poruke.
Imate li nadu da ćete se jednog dana vratiti na Kosovo, da se ponovo susretnete sa srpskim prijateljima?
Iskreno, nemam mnogo, Situacija na Kosovu je sve gora po Srbe. Mala nada da ću ponovo putovati uvek postoji. Ali, ne u godinama koje dolaze.
Pratite li na daljinu šta se dešava na Kosovu?
Naravno. Vidim da je stanje po Srbe teško. Postoji veliki pritisak Amerikanaca i EU na srspke vlasti. Nije lako. Evropsku politiku vode Nemci. Srbi ne mogu mnogo da očekuju od njih. Stvari će se vremenom menjati, stav Marin le Pen u Francuskoj je drugačiji. U Italiji, već nekoliko godina postoji vlada koja razume šta se događa. To treba iskoristiti. Više puta sam se sreo sa Mateom Salvinijem i govorio sam mu o preoblemima Kosova. Složili smo se.
Kako će se sve ovo završiti?
Nastaviće se, pretpostavljam, ovako još godinama. Situacija po Srbe će se pogoršavati. Kurti je izabran iz dva razloga: zbog projekta "velike Albanije" i ukidanja vize za EU. Albance s Kosova, koji imaju samo "državljanstvo" Kosova, ne zanima da ostanu tamo, žele samo da se dokopaju EU. Pogledajte koliko ih živi u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Italiji... Ne znam kada, ali doći će trenutak, kada će Kosovo ponovo defakto postati deo Srbije. Turci su tamo bili petsto godina, pa je ponovo postalo srpsko. Tako će biti opet.
Kako održavate kontakt s vašim prijateljima?
Telefonom, mejlovima, organizovanjem događaja u Francuskoj. Priredili smo sastanak u Opštini pariskog šesnaestog arondismana, u francuskom Senatu, kolokvijum u mesti Blanmenil, nastup folklornih društava i prodaju srpskih proizvoda sa Kosova...
Kako uspevate sve to da postignete?
Najteže ide sa obezbeđivanjem sredstava. Da imamo više novca, naš kolektiv "Francuska-Srbija" bio bi još aktivniji. Snalazimo se sami, ali uspevamo da opstanemo. Potrebno nam je i malo više vizibiliteta, da ljudi čuju za nas.
Aktivni ste i u regionu?
Bio sam nedavno u Beogradu i Crnoj Gori da se sretnem sa prijateljima i odmorim. Uskoro planiram da otputujem u Republiku Srpsku. Imam odlične kontakte sa tamošnjim vlastima. Cilj mi da nastavim da povezujem francuske političare sa političarima iz RS.
0 komentara