Bazdulj: Priština bi da se reši Srba kao Franjo Tuđman, podvučena je crta srpskog povlačenja
Kada Aljbin Kurti kaže da ne želi Zajednicu srpskih opština i da neće novu Republiku Srpsku na Kosovu, on indirektno kaže da ne želi da Srbi na Kosovu imaju ikakvu realnu moć, izjavio je književnik, novinar i publicista Muharem Bazdulj u novom izdanju podkasta Kontekst na portalu Kosovo onlajn. On je istakao da je proces nezavisnosti Kosova pravno nasilje nad Srbijom, ali da izuzev ograničenih incidenata, nije realno ponavljanje sistemskog nasilja kao što je to bilo u doba ratnih sukoba.
“Nama na Balkanu je bilo bolje onda kada je postojala spremnost da se elite ovih naroda dogovore bez preteranog monitoringa spolja. Najveći albanski pisac Ismail Kadare je rekao da će na Balkanu biti kako se dogovore Grci, Albanci i Sloveni. Za njega su znači Bošnjaci, Crnogorci i Srbi isto, čak i Bugari. Isti jezik, razumemo se s Bugarima. Situacija u kojoj bi ljudi shvatili, uz jednu zdravu svest, da je Bošnjaku u Novom Pazaru bliži Srbin iz Raške nego musliman iz Indonezije, kada bi ljudi shvatili da njihov svakodnevni život zavisi od naših odnosa ovde, život bi nam bio bolji”, ukazao je Bazdulj.
Naglasio je da Zapad želi da status kvo na Kosovu i u Bosni i Hercegovini ostane, kako bi oni zadržali svoju moć intervencionizma i prisustva.
"Od Srbije se traži da „de jure“ odustane od svoje teritorije. Zašto? Kakva je to logika po kojoj je Srbija jedina zemlja gde vi možete da napravite sui generis slučaj. Kada razgovaramo sa zapadnim diplomatama treba samo da tražimo da se prema teritoriji Srbije odnose kao prema teritoriji Mađarske ili Finske. Uslovno rečeno, mislim da vreme sada radi za Srbiju. Jer, bio je period neposredno iza Kumanovskog sporazuma, pa iza ubistva Đinđića, kada se mislilo da je taj unipolarni svet toliko jak da tu ne ide ništa u korist Srbije. Ali, sada je došlo do promena. Pogledajte na polju demografije. Nekada je bila velika nesrazmera Albanaca i Srba na Kosovu. Sada imamo veliko iseljavanje Albanaca i njihov natalitet se smanjuje. Više nema porodica sa 6, 7 dece”, napominje Bazdulj.
On podseća da je Srbija „gutala gorke pilule“ i sprovodila potpisane obaveze, dok u Prištini i dalje ne postoji elementarna spremnost da urade ono na šta su se obavezali Briselskim sporazumom.
"Čak i njihovi pametniji intelektualci, kao Veton Suroi, osporavaju odluku vlastitog Ustavnog suda u slučaju manastira Dečani i zemljišta koje treba da se vrati. Pokazuju se kao nepouzdan partner. Ali, lako je nama u Beogradu da govorimo o Kurtiju. U enklavama i južno i severno od Ibra imamo incidente na dnevnom nivou i nametnutu nedemokratsku vlast na severu. Najveća briga je što se čini da zaista u prištinskoj političkoj eliti postoji ideja da bi oni hteli jednu „malu Oluju“. Da se reše srpskog stanovništva kao što se rešio Franjo Tuđman“, upozorio je gost Konteksta.
Bazdulj kaže da teško može da zamisli da Kina, Rusija, Indija, Brazil ili Iran odluče da priznaju Kosovo.
“Prištini ostaje ova polovična državnost, koja radi neki posao, ali ne radi ga do kraja. U pet do 10 godina se neće ništa drastično menjati. Ostaće dejstonska BiH i ova vrsta Kosova, koja neće biti integrisana u svetski poredak. Ali, u dužem periodu mislim da se stvari kreću više u korist srpskog naroda, nego protiv. Podvučena je crta srpskog povlačenja i kompromisa koji su pravljeni na srpsku štetu. Istorijske terazije se pomeraju, to su dugi istorijski procesi”, naglasio je između ostalog Bazdulj.
Ceo razgovor urednika Konteksta Miloša Garića sa Muharemom Bazduljom možete da pogledate na priloženom linku.
0 komentara