Da li Vašington i Brisel zaista žele da zaustave Kurtijeve provokativne odluke i progon Srba?

"U prethodne dve godine sa najvažnijih adresa Zapada mnogo puta je 'saopšteno, upozoreno i zaprećeno' Aljbinu Kurtiju, a na terenu se stvari nesmetano odvijaju po odlukama njegove vlade i željama ekstremnih Albanaca"

Priredio: Miloš Garić

Zabranom rada filijala Pošta Srbije u opštinama na severu Kosova i insistiranjem na otvaranju mosta na Ibru, u prethodnih nekoliko dana, vlasti na Kosovu potvrdile su ono što je odavno jasno, a to je da neće prestati sa jednostranim odlukama, ma koliko one donosile novih problema i tenzija u srpsko-albanskim odnosima, i uprkos tome što iz Vašingtona i Brisela u nizu stižu poruke neslaganja.

Ambasadori Kvinte poručili su protekle nedelje Aljbinu Kurtiju da ne povlači jednostrane poteze i ne otvara most, ali po svemu sudeći na njega to nije ostavilo preveliki utisak. Predstavnici Vlade Kosova izjavama i ponašanjem jasno ukazuju da nisu zabrinuti i da su spremni da sledećih dana prodube nestabilnost i mogućnost sukoba na severu. 

Portparol Evropske komisije Peter Stano ponovio je da pitanje otvaranja glavnog mosta na Ibru, kao i sva druga problematična pitanja, moraju da se rešavaju kroz dijalog, a ne jednostranim odlukama, ali na pitanje da li EU može da zauzme proaktivniji stav, da uradi nešto konkretnije, odgovorio je da “Evropska unija nije sila koja interveniše i da ne želi da nameće stvari svojim partnerima koje bi lokalne populacije mogle da smatraju mešanjem u unutrašnje stvari”.

Aljbin Kurti to čita na svoj način. Kao “partner EU” on se ponaša kao da podršku Zapada albanskoj strani ne može ništa da ugrozi, pa ni njegovi sve češći samostalni potezi.

Iz Stejt departmenta, istovremeno, stigla je za jedan stepen “oštrija” izjava, pa je uz konstataciju da su zabrinuti zbog nekoordinisanih odluka kosovskih vlasti, poručeno i da “Priština dovodi u opasnost podršku Amerike”.

Nametanje rešenja silom

Sve je to, međutim, u prethodne dve godine mnogo puta već “saopšteno, upozoreno i zaprećeno”, a na terenu se stvari nesmetano odvijaju po željama ekstremnih Albanaca na čelu sa Kurtijem.

Postavlja se zato pitanje, koliko je Zapad zaista ozbiljan i odlučan da spreči jednostrane i opasne odluke kosovskih vlasti, koje vode u potpuno obespravljenje srpske zajednice i progon stanovništva. Koliko je posrednicima iz SAD i EU zaista stalo? Koliko su iskreni?

Dugogodišnji diplomata Zoran Milivojević ukazuje da način kako vodeće države EU i SAD reaguju na Kurtijevu politiku, od početka dovodi do zaključka da je Zapad u celoj stvari pristrasan na strani Prištine. 

"Pokazuje se da je Zapad pristrasan i praktično, evo tri godine, Kurti sprovodi politiku etničkog čišćenja svih elemenata države Srbije i srpskog naroda sa Kosova. Reakcije pokazuju da u stvari Kurti ima prećutnu podršku Zapada“, rekao je Milivojević za Kontekst.

Ocenjuje da su razlozi za ovakvo ignorisanje problema zajednički ciljevi Zapada i Prištine. Podrškom Kurtijevoj politici, pojašnjava, menja se faktičko stanje na Kosovu - isteruje se država Srbija. 

"Akcija sa poštom je samo nastavak politike isterivanja Srbije koja traje od početka“, ističe Milivojević.

Ukazuje, da se takvom politikom vrši pritisak na srpski narod kako bi se obeshrabrio u odlučnosti da ostane na svojoj zemlji i da ne prizna “državu Kosovo”. 

Takođe, dodaje, da podrškom Kurtijevoj politici Zapad pokušava da nametne rešenje silom, koje bi bilo u funkciji kosovske državnosti.

“Nažalost, ovi ciljevi koje sprovodi Kurti i njegova politika se uklapaju sa ciljevima nekih zapadnih sila, kreatora kosovske državnosti u pokušaju da se ta državnost potvrdi. Ne postoji drugi razlog tolerancije i ugrožavanja prava i nepoštovanja preuzetih obaveza, rizikovanja dijaloga, rizikovanja bezbednosti i stabilnosti na terenu. Sve se to rizikuje podrškom Kurtijevoj politici“, naglasio je Milivojević.

Pored toga što Priština i Zapad imaju zajedničke ciljeve, zapadne sile ne reaguju na ponašanje Kurtija, ukazuje diplomata, i zbog toga što bi se doveo u pitanje projekat Kosova kao države, te zbog toga oni izbegavaju da merama i akcijama utiču na politiku kosovskog premijera.

“Tolerisali su represiju, hapšenja bez osnova. Srbe u istražnim zatvorima više od dve godine, što nigde u svetu ne postoji. Ukidanje institucija Srbije, ukidanje dinara, sada pošte. Žao mi je, ali mislim da su na redu obrazovanje i zdravstvo. Dakle zatvaranje institucija kako bi obesmislio ZSO i uopšte ostanak Srba na tim prostorima. Tolerisanje svega toga može se samo smatrati prećutnom podrškom i ostvarivanjem zajedničkih ciljeva. Zapad neće da dovodi u pitanje Kurtija zato što bi time doveli u pitanje činjenicu o Kosovu kao državi, koja ima institucije i koja se ponaša u skladu sa suverenošću i teritorijalnim integritetom“, naveo je Milivojević.

Čedo političkog Zapada

Jedan od razloga za nereagovanje Zapada na Kurtijevo ponašanje, napominje, je i nova geopolitička situacija u svetu.

“Interesi su vezani i za geopolitičke sukobe i za rešavanje pitanja regiona, za interes Zapada da se ovaj region uključi u transatlantsku zajdenicu što podrazumeva priznanje Kosova kao države i nove granice na Balkanu“, zaključio je Milivojević.

Istoričar i politički analitičar Ognjen Karanović ukazuje da se ne može reći da Sjedinjene Američke Države, čak i aktuelna Bajdenova administracija, imaju previše blagonaklon stav lično prema Kurtiju, ali da su u pitanju drugi razlozi.

“On nije njihov pulen. Ali Kosovo i Metohija, odnosno albanski, separatistički projekat i produkt na Kosovu i Metohiji, u vidu te lažne i nepostojeće države, to jeste čedo SAD i političkog Zapada. I oni će činiti sve i tolerisati sve, sva nepočinstva, pa i ta Aljbina Kurtija, sve dok ne postignu svoj konačni cilj na tom regionalnom planu,
da Kosovo i Metohija postanu zaista punopravni član u statusu države u okviru međunarodne zajednice. Ali to se neće dogoditi. Ne postoji mehanizam u Ujedinjenim nacijama koji bi to protivpravno stanje i protivrazumno stanje prepoznao kao državu na prostoru južne srpske pokrajine”, napominje Karanović za Kontekst.

Naglašava da svakako Srbija neće dozvoliti da Kosovo i Metohija, odnosno privremene prištinske institucije, dobiju status bilo kakve državnosti ili nezavisnosti. 

“To se neće desiti na taj način. Ali, očigledno, politički Zapad, bez obzira što mu se žuri, ima toliko strpljenja da čeka trenutak kako bi mogli konačno da ostvare taj svoj cilj. I misle da će podsticanje ili tolerisanje nasilja i terora Aljbina Kurtija učiniti korak, dva bliže ostvarenju tog svog cilja. I onda oni to tako i tumače. Dakle, sva nepočinstva, teror, sve zločine koje Aljbin Kurti čini okupacijom institucija države Srbije i srpskog naroda na Kosovu, proterivanjem Srba, hapšenjem, zatvaranjem, oni to sve tumače, eufemistički, nekakvim uspostavljanjem poretka, demokratije. Oni tako vide i, recimo, to otvaranje potencijalno mosta na Ibru ili nelegalno prisvajanje objekata Pošte Srbije, na primer, ili drugih institucija. Oni to posmatraju kao čin preuzimanja državnosti, oni vide Prištinu kao državu, tako i tolerišu nelegalno preuzimanje objekata koji su, navodno, u nadležnosti prištinskih institucija”, objašnjava Karanović.

Naravno, dodaje, tako “krše sve božije i ljudske propise, pravila, norme, sporazume”, ali zaključuje, to njih mnogo ne interesuje.

“Nije ih interesovalo ni 1999. godine, kad su stvorili ovo stanje, ni 2008. godine, kada su počeli da protipravno otimaju deo državne teritorije Srbije. Ništa to njih ne zanima. I oni će naći opravdanje za sve. I u skladu sa tim mi moramo nastaviti ovu mudru državničku politiku koju vodi Aleksandar Vučić i pružiti mu punu podršku. Jer je to politika koja čuva srpski narod na Kosovo i Metohiji, ali čuva i mir i stabilnost koji su Srbiji veoma potrebni. Ne smemo dozvoliti da teror zločinca Aljbina Kurtija uvede državu Srbije u sukob sa NATO, sad kad smo na korak do trijumfa kako ekonomskog, tako i političkog, pa i geopolitičkog. I moramo nastaviti našu politiku mira i stabilnosti, pritom neprestano štiteći i integritet, teritorijalni integritet i suverenitet južne srpske pokrajine i narod, mučenički srpski narod na Kosovo i Metohiji”, poručuje Karanović.