Dinar po dinar – nova kriza

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Kada se činilo da će najavljeno ukidanje dinara kao sredstva plaćanja na Kosovu ponovo da otvori još jednu krizu, čini se da je u poslednjem času stiglo ispravno reagovanje država „petorke“.

Ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Ujedinjenog Kraljevstva i SAD zatražile su da se ukine ova uredba.

Ambasade su saopštile da su zabrinute zbog uticaja uredbe na škole i bolnice, za koje nema drugog rezervnog načina finansiranja i ističe se da će Uredba da ima direktan uticaj na svakodnevni život ogromne većine kosovskih Srba koji primaju isplate i finansijsku pomoć od Srbije. Ambasadori „petorke“ su objavili da su u petak razgovarali o ovome sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem i zatražili da se suspenduje primena ove uredbe „kako bi se omogućio dovoljno dug period tranzicije, kao i jasna i efikasna javna komunikacija po tom pitanju“.

Pored toga, navedeno je da bi „ o ovom pitanju bi trebalo dalje razgovarati u okviru dijaloga uz posredovanje EU", što je pre neki dan saopštio i predstavnik Evropske unije.

Iako na prvi pogled ovaj potez zvuči razumno i može da obećava ispunjenje zahteva, postoji nekoliko elemenata koji ukazuju da smo možda na početku nove krize, kakve su već više puta viđane povodom različitih pitanja koji su u prirodi bili slični ovom. 

Nakon sastanka ambasadora „petorke“ sa kosovskim premijerom, sa prištinske strane je saopšteno da je premijer Kurti pozvao predstavnike „petorke“ da poštuju uredbu i na sastanku istakao važnost poštovanja ustavnosti i zakonitosti u zemlji od svih i istovremeno poštovanja nezavisnih organa, u ovom slučaju Centralne banke.

Prema odluci Centralne banke Kosova, sada dinari mogu da se drže samo na bankovnim računima ili da se menjaju za evre. Za ovu odluku ona se pozvala na definiciju Ustava Kosova za "jedinstvenu valutu" kao važeće sredstvo plaćanja. Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi, koji je ujedno i glavni kosovski pregovarač, posle susreta sa češkim ministrom za evropska pitanja, Martinom Dvoržakom rekao je da je „ustav ili svetnja koja mora da primeni“ ili „se odnosimo selektivno prema njemu“.

Već prvi pogled na oba saopštenja ukazuje da na sastanku nije bilo saglasnosti o tome kako će da se postupa prema ovoj meri, već da je kosovska strana ostala pri svome. To što je saopštenje petorke kasnilo dva dana iza saopštenja kosovske vlade može da se objasni možda vremenom koje je bilo potrebno da se usaglasi stav „petorke“ ili činjenicom da je u pitanju vikend kada evropske institucije ne rade.

Ali, ono s čim se obe strane ušle u ovaj dijalog, čini se da ukazuje na još jedno komplikovanje i otežavanje ukupnog procesa dijaloga i normalizacije odnosa na Kosovu. 

Početak godine posrednici u dijalogu Beograda i Prištine ocenili su na optimističan način. Evropski posrednik Miroslav Lajčak je posle dijaloga o Zapadnom Balkanu u  Davosu ocenio je da postoji „zamah“, dok je američki zamenik državnog sekretara Džems O Brajan je rekao da je proteklih meseci „bilo napretka“. "Tokom tradicionalnog Diplomatskog dijaloga Zapadnog Balkana, razgovarali smo o očekivanjima i prioritetima u regionu i Evropskoj uniji u vezi sa proširenjem. Kao komoderator, podelio sam svoje zapažanje da, iako postoji primetan entuzijazam od strane istočnih partnera, nailazi na skepticizam sa Zapadnog Balkana. Trenutni zamah za proširenje je stvaran, ali kao što smo dobro svesni, u politici zamah nikada ne traje večno. Stoga je sada ključno pitanje da li ćemo uspeti da ovaj zamah transformišemo u novi kvalitet proširenja ili ćemo ga potpuno izgubiti", naveo je Lajčak.

Američki zamenik državnog sekretara Džems O Brajan je ocenio da je „protekih meseci bilo napretka, kada je reč o svakodnevnim pitanjima, poput registarskih tablica i carinskih dokumenata, čime se omogućava sloboda kretanja“.

Naravno, zadatak posrednika koji su neposredno uključeni u dijalog jeste da uočavaju i podrže svaki znak pozitivnog trenda u odnosima dve strane. Neki koraci doista jesu učinjeni, ali su oni bili prvenstveno rezultat predusretljivosti srpske strane. Kada je reč o onome što bi Priština trebalo da ispuni, stvari već stoje drugačije.

Što se toga tiče, moglo bi se reći da je proces vraćen nazad i u tom stanju zamrznut. Ono što bi trebalo da bude korigovano i vraćeno u prvobitno stanje ide veoma sporo ili nikako. Tako ponovno održavanje izbora na severu Kosova još je veoma udaljeno, iako je još kada su ti izbori održani, bilo jasno da njihovi rezultati i njihova legitimnost ne mogu da budu potvrđeni. Peticije su potpisane, ali njihova sudbina je neizvesna. Sve to samo je još jedan instrument pristiska više na srpsku zajednicu, bez mnogo obaziranja na to kako će reagovati međunarodni subjekti koji su duboko i od početka uključeni u traženje rešenja za kosovsko pitanje. Prisetimo se, Priština je isistirala da ovo pitanje mora da bude rešeno u skladu sa Ustavom, jer je za nju to dokaz da Srbi na Kosovu poštuju samo kosovski Ustav i da se traže dokaziu lojalnosti, ali ne i putevi stvarnog dijaloga i unapređivanja odnosa dve zajednice. Da je ovo drugo u pitanju, onda bi se izabrao kraći i jednostavniji put, a ne bi se sudijama prepuštali politički procesi.  

Džems O Brajen početkom meseca je pozvao na izbegavanje provokacija. Samo što je završio rečenicu, Vlada Kosova je saopštila da dinar od 1 februara više neće biti sredstvo plaćanja na Kosovu, nego da će biti evro. U dinarima se isplaćuju plate zaposlenima u institucijama Srbije, kao i penzije u srpskom sistemu, te dečiji dodatak ili socijalna pomoć. Takođe, u srpskim sredinama se koriste dinari i u trgovinskim objektima, dok su u opštinama sa srpskom većinom na severu Kosova i cene istaknute u dinarima. Ovu meru Srbi na Kosovu doživeli su kao pokušaj da budu proterani „bez upotrebe oružja“.

Ova odluka možda nije bila svim sasvim nepoznata, pošto su uoči Nove godine neke beogradske banke koje su radila na severu, najavile zatvaranje svojih ekspozitura. Jedina bankarska institucija koja i dalje funkcioniše na severu Kosova jeste Poštanska štedionica, ali je pod velikim pritiscima da obustavi svoje poslovanje.

Stejt department pozvao je Kosovo da preispita odluku Centralne banke da dinar bude suspendovan u platnom prometu, izražavajući zabrinutost da će uredba usvojena 27. decembra negativno uticati na srpsku zajednicu na Kosovu, a poziv kosovskoj vladi da preispita tu odluku uputila je Ambasada SAD u Prištini.

„Pozivamo Vladu Kosova da ponovo razmotri ovu odluku, konsultuje se sa pogođenim zajednicama, odgovori na zabrinutosti koje je izrazila međunarodna zajednica i obezbedi dovoljno vremena za sprovođenje odluka kako bi se ublažio uticaj koji će te odluke imati na njene građane“, naveo je u pisanoj izjavi portparol Ambasade SAD u Prištini.

SAD su u brojnim prilikama upozoravale prištinske vlasti da ne preduzimaju jednostrane poteze, odnosno da pre svih odluka konsultuju one kojih se tiču pojedine odluke ili one koje će te odluke da pogode. Umesto toga, Priština preferira naredbodavni stil koji je praćen policijskim akcijama, od zauzimanja zgrada opština do uklanjanja bilborda. Štete od takvih akcija nisu samo usmerene na ono što im je bio povod, nego su šire od političkih jer samo doprinose produbljivanju nepoverenja koje je inače gotovo apsolutno.     

Reagovanje Evropske unije bilo je, reklo bi se, vidljivo drugačije. Do saopštenja „petorke“ nije bio stigao ni jedan pojedinačni poziv Prištini da preispita, odloži ili ukine ovu suštinski nepotrebnu odluku. Evropska unija je samo pozvala vlasti Kosova da „pojasne odluku“ o zabrani korišćenja dinara, a portparol EU Peter Stano zatražio je od Prištine i Beograda da „otvorena pitanja reše u okviru briselskog dijaloga“. Upadljivo je da je Miroslav Lajčak prećutao ovu meru. Ni ambasadori evropskih država u razgovorima sa predstavnicima Srbije nisu demonstrirali ni jedan gest nezadovoljstva ovim potezom Prištine. Tek posle reagovanja Stejt departmenta, čini se da su se stvari znatno promenile.

Bilo je i prilika i potrebe da evropske zemlje ukažu bar na to koliko ovakav stil, ako ništa drugo, šteti dijalogu koji ona vodi. Sve ovo dešavalo se paralelno sa održavanjem lidera Zapadnog Balkana u Skoplju na kojem je izražena želja za stvaranjem zajedničkog regionalnog tržišta i četiri slobode kretanja. Ne treba reći da je ovakva odluka suprotna duhu napora da se na Zapadnom Balkanu uspostave mreže privredne i poltičke saradnje koje će biti neophodne svima u budućim međusobnim odnosima, ali u odnosima sa EU i SAD. U Skoplju je potpisan sporazum u okviru Otvorenog Balkana o otvorenom tržištu rada između Srbije, Albanije i Severne Makedonije koji bi stupio na snagu od 1. marta. To je korak ka stvaranju zajedničkog regionalnog tržišta. Evropska unija je predvidela da raspodelu sredstava iz pna za rast Balkana počne ovog proleća, ali za to će sve zemlje morati da usvoje odgovarajuće zakone.

Evropska unija je nedavno odobrila bezvizni režim za Kosovo, ponašajući se prema Kosovu kao nezavisnoj državi, dok je Srbija učinila ustupak ovoj meri tako što je dozvolila da se vozila sa registracijama Kosova slobodno kreću preko njene teritorije. 

U suštini se ovde radi o jednoj formi negiranja i nespremnosti da se obrazuje Zajednica srpskih opština. Kao što je predviđeno, Zajednica srpskih opština bi mogla da ima direktne odnose sa Beogradom i da dobija finansijsku pomoć direktno iz Beograda. To je bio i jedan kamen spoticanja u razgovorima s Prištinom koja je tražila da sve finansijske transakcije idu preko prištinskih institucija. A sve što udaljava Zajednicu Srpskih opština od realnosti, udaljava i svaku mogućnost postizanja sporazuma. 

Ako se kosovski organi u duhu svog saopštenja ponovo pozovu na bespogovorno poštovanje ustava, onda će „dinarsko pitanje“ postati još jedna otvorena kriza.