Dve (ne)istine koje su internacionalci stvorili o Aljbinu Kurtiju

Ovih dana se raspravlja o odluci Centralne banke Kosova da zabrani upotrebu srpskog dinara kao zvanične valute, a zatim se ispituju dve teorije o strategiji Aljbina Kurtija u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom. S jedne strane, pominje se optimistična teorija prema kojoj Kurti takozvanim suverenističkim delovanjem ima za cilj da "ojača suverenitet Kosova" i odbrani svoju poziciju u dijalogu sa međunarodnom zajednicom. S druge strane, pojavljuje se skeptična teorija koja Kurtija vidi kao egocentričnog lidera, pod pretpostavkom da može tražiti izbornu prednost bez obzira na obaveze preuzete u dijalogu.

Pominje se dilema oko Kurtijeve prave namere i izražava se lična preferencija za prvu teoriju.

Šta mislite da bi Kurti trebalo da uradi u ovoj situaciji?

Hajde da sve redom razjasnimo čitaocu.

Odluka Centralne banke Kosova da zaustavi upotrebu srpskog dinara kao zvanične valute, kako je to definisano Ustavom, ocenjena je kao ispravan korak. Ako se Kosovo smatra nezavisnom državom, važno je preduzeti takve korake.

Međutim, ozbiljno sumnjam u namere Aljbina Kurtija. U međunarodnoj areni; kao što sam gore pomenuo, postoje dve teorije o njegovoj strategiji koje kruže u senci dijaloga.

Prvi; Optimistična teorija sugeriše da je Kurti nameravao da ojača suverenitet Kosova pre uspostavljanja Zajednice opština sa srpskom većinom (dakle, kako je definisano nacrtom statuta koji je predložila Evropska unija).

Druga; Skeptična teorija ga, s druge strane, vidi kao egocentričnog lidera koji radi za izborne interese, zanemarujući dijalog i obaveze.

Mnogi ljudi žele da vide Kurtija u okviru optimistične teorije. Ukoliko uspe da uspostavi Zajednicu uz poštovanje obaveza i dijaloga, pretpostavlja se da bi to ojačalo poziciju Kosova prema međunarodnim partnerima i obezbedilo političku stabilnost.

Međutim, postoji zabrinutost da bi on mogao da sledi egocentričniju strategiju, što bi moglo da donese negativne posledice po Kosovo i Albance uopšte.

U zaključku, važno je da mi kao analitičari i građani duboko razgovaramo o ovim pitanjima i podelimo svoje stavove.

U normalnijoj situaciji, gde vlast jedne zemlje odgovorno jasno pokazuje svoje ciljeve i planove kroz koje nastoji da ostvari ciljeve, ne bi bilo potrebe za pretpostavljenim objašnjenjima, jer bi putovanja bila učvršćena u državnoj strategiji. Ali, nažalost, Kosovo ima državnu vladu, ali samo strategiju vlade, koja se sastoji od kontradiktornih izjava njegovih zvaničnika, stvarajući tako paralelne narative o istom pitanju.

Dakle, na situaciju treba gledati iz jasne perspektive i kritičkog pristupa. U ovom slučaju postavlja se pitanje: Koju strategiju treba da sledi Aljbin Kurti u ovom važnom trenutku?

Ako Samoopredeljenje i građani koji su glasali ta taj pokret prihvate optimističku teoriju, onda treba da nastavi sa „jačanjem suvereniteta” i dijalogom sa internacionalcima za osnivanje Zajednice u skladu sa postojećim dogovorima.

S druge strane, skeptična teorija nas tera da se zapitamo da li Kurti ide egocentričnim putem i da li taj put može doneti opasne posledice po dugoročne ciljeve Kosova?

Važno je da izrazimo zabrinutost zbog mogućnosti da Kurti nastavi da narušava političku stabilnost i poziciju Kosova na međunarodnoj sceni.

Međutim, idući dalje u analizi Kurtija, moramo se vratiti na suštinu stvari: da li Kurti ima jasnu i svrsishodnu viziju za budućnost Kosova? Ovo pitanje ostaje srž diskusije i obaveza svih nas je da se uključimo u otvorenu i svesnu debatu kako bismo pronašli odgovore i najbolji put za našu zemlju.

Izvan ovih pitanja, nastavlja se rasprava o strategiji opozicije i improvizacijama na političkoj sceni. Neophodno je analizirati kako se opozicija pripremila i preduzela korake u suočavanju sa aktuelnim izazovima. Ako imamo razloga za zabrinutost, trebalo bi da ga otvoreno izrazimo i tražimo održive alternative.

Međutim, jedno je sigurno: današnje vreme je odlučujuće za budućnost Kosova. Stoga, mi kao društvo moramo imati zajedničku posvećenost da pratimo razvoj događaja, da kritikujemo ono što smatramo neprihvatljivim i da predlažemo konstruktivna rešenja kada se jasno vidi da su oni koji su izabrani da pronađu rešenja u čvoru koji se često čini nerešivim.

Na kraju ove analize postavlja se važan izazov: Kako možemo poboljšati dijalog i saradnju između različitih političkih aktera kako bismo garantovali stabilnu budućnost za sve građane Kosova?

Svesni da je Vlada ta koja drži glavne ključeve u otvaranju vrata društvenoj i političkoj stabilizaciji, ali nesigurna da ovako nešto ima cilj i svrhu.

Nedostatak znanja ovde nije isključen, ali od nekih potpuno neshvatljivih političkih pokreta ne možete nikome zameriti ako se iskreno zapitate šta je motiv političkog kretanja strukture vlasti?

Nije krivo ni pitanje mnogih: da li su Aljbin Kurti iSamoopredeljenje spremni i da li opozicija ima moć da zagrize bol i štetu koju je Samoopredeljenje nanelo u ime Kosova?

Ali vraćam se na početak.

Uključio sam dva scenarija koji bi mogli da objasne strategiju Aljbina Kurtija u vezi sa Zajednicom opština sa srpskom većinom izvedenu iz dve gore objašnjene teorije.

Prvi scenario, zasnovan na optimističkoj perspektivi, pretpostavlja da je Kurti posvećen sporazumu o dijalogu i da ima za cilj uspostavljanje Zajednice u skladu sa međunarodnim zahtevima.

Ovaj scenario tvrdi da su Kurtijeve „suverene akcije“ način da se pripremi teren za stvaranje Zajednice.

Drugi scenario, zasnovan na skeptičnoj perspektivi, sugeriše da Kurti može slediti egocentričnu strategiju, ne obazirući se na ranije preuzete obaveze. Ovaj scenario razotkriva Kurtijev plan da deluje izborno i u potpuno ličnom interesu, proizvodeći izbornu prednost bezobzirnim radnjama koje imaju za krajnji cilj da nemaju konačan rezultat.

Dakle, zanemarivanje dijaloga, ugrožavanje političke stabilnosti i položaja Kosova na međunarodnoj sceni.

Ova dva scenarija služe kao osnova za diskusiju o Kurtijevoj strategiji i prisutnim dilemama koje samostalnim zaključkom pokazuju da se država Kosovo nalazi u odlučujućem trenutku.

Ako idemo dalje u detaljnijem objašnjenju kako to izgleda u međunarodnim tumačenjima, onda možemo dodati nekoliko stvari o scenarijima.

Ako se kaže da je prva teorija optimistična, onda je međunarodnoj zajednici jasno da se radi o teoriji u kojoj se pretpostavlja da je Aljbin Kurti u potpunosti privržen osnovnom sporazumu i implementacionom aneksu dogovorenom u Ohridu.

Prema ovoj teoriji, Aljbin Kurti je svestan da međunarodni partneri Kosova, uključujući i glavne saveznike, poput SAD, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva, jednoglasno očekuju da Kosovo uspostavi Zajednicu, kao obavezu proisteklu iz ranijeg dijaloga, ali i iz osnovnog sporazuma, koji je Kurti prihvatio.

Dakle, pretpostavljaju da Aljbin Kurti zna da je Zajednica već postala obaveza Kosova prema njegovim glavnim saveznicima, odnosno da je nešto neizbežno.

Zagovornici ove teorije tvrde da sa (registarske tablice, izbori na severu, simbolika zastave u opštinama, dinar i sve ostalo) Aljbin Kurti uokviruje autoritet Kosova pre odluke o osnivanju Zajednice. Dakle, ova teorija tvrdi da su te akcije neophodne, jer onemogućavaju mogućnost da se Zajednica sutra ponaša kao država u državi (veruju internacionalisti).

Hajde da to još dublje razjasnimo. Dakle, ova teorija kaže da pre nego što se uspostavi Zajednica opština sa srpskom većinom, prvo mora da bude formalno jasno svima (uključujući kosovske Srbe i samu Srbiju) da te opštine jesu i da deluju samo kao kosovske opštine. Pre nego što Zajednica bude mogla da upravlja finansijskom pomoći koju Srbija daje kosovskim Srbima (legitimno pravo koje niko ne poriče), prvo se mora razjasniti da se to može dogoditi samo kroz i unutar konsolidovanog finansijskog sistema Kosova.

Dakle, to što je Srbiji priznato pravo da uliva sredstva na račun Zajednice, ne znači da Zajednica sada ima pravo da se ponaša kao biro koji upravlja srpskim dinarom.

Pre nego što Zajednica, odnosno četiri severne opštine, dobije pravo da imenuje regionalnog direktora za severni region, prvo mora biti jasno da je policija na severu Kosovska policija i da svi policajci moraju da budu posvećeni zaštiti pravnog kosovskog poretka. I druge slične pretpostavke.

Odnosno, ova optimistička teorija, koja objašnjava strpljenje međunarodnih partnera prema postupcima Aljbina Kurtija, pretpostavlja da će, na kraju svih akcija, Aljbin Kurti osnovati Zajednicu, prema predloženom evropskom modelu.

Uvek po ovom scenariju i na taj način, Aljbin Kurti ostvaruje dve važne političke pobede: on pobeđuje na izborima sa kartom jačanja suvereniteta Kosova, ali i popravlja i jača odnose sa zapadnim partnerima i saveznicima.

Druga teorija je potpuno skeptična i puna briga o strategiji Aljbina Kurtija.

Prema ovoj teoriji, Aljbin Kurti sledi strategiju koja je u potpunosti fokusirana na izborne interese, bez obzira na obaveze koje preuzima u okviru dijaloga. Dakle, zagovornici ove teorije tvrde da je Aljbin Kurti bolesni egocentrik koji misli da svoju volju može da nametne čak i svetskim prestonicama, uz tvrdnju da će na kraju Zapad odustati od pritiska za Zajednicu.

Prema ovoj teoriji, Aljbin Kurti ne samo da ima panalbanske ambicije, već sebe vidi i kao igrača u ideološkim sukobima na evropskom nivou i šire. Zagovornici ove teorije idu još dalje opisujući Aljbina Kurtija kao dogmatičara koji mrzi postojanje Kosova kao države i koji projektuje regionalni sukob kroz koji bi se instalirao kao panalbanski lider.

Tu ću se zaustaviti, ali pitanje koje je sada ispravno postaviti je kakva je Aljbinova strategija?

Piše: Baton Hadžiu, novinar i direktor Albanijan posta