Ka koaliciji zdravog razuma

Piše za Kosovo onlajn: Srđan Garčević, osnivač The Nutshell Times-a

Tokom nedavnog intervjua predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa Donaldom Trampom Mlađim, i domaćin i sagovornik su se složili oko važnosti sprovođenja „zdravog razuma“ u politici i kulturi.

Zaista, izuzetna popularnost MAGA pokreta u Srbiji leži u našem iskustvu da žestoko forsiranje progresivnih vrednosti ne uspeva čak ni u svom izričitom cilju i degeneriše u korupciju, prisilu i bezakonje.

Najočigledniji primeri su elite u Prištini i Sarajevu. Iako su više od tri decenije velikodušno finansirane i zaštićene od strane SAD-a i Zapadne Evrope kako bi gradile "pravednija" i "raznovrsnija društva", one uspevaju da skrenu u nacionalistički ekstremizam, iako često prikriven progresivnim žargonom, što podriva multikulturnu prirodu Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije.

Tragičnije za njihove donatore, nisu uspele ni da izgrade institucije i ekonomije koje bi podržale njihovu praznu priču, što se vidi u nemogućnosti sprovođenja fer izbora u slučaju vlasti u Prištini i eskalaciji retorike i zakonske borbe protiv Republike Srpske od strane onih u Sarajevu.

Pored pretnje destabilizacije regiona, oba slučaja predstavljaju teret za političke i finansijske resurse onih koji ih spolja podržavaju, a mnogi od njih su još uvek voljni da plaćaju jer su zarobljeni u progresivnom fanatizmu koji je karakterisao posthladnoratovsku Zapadnu politiku. Još jedan primer mahanja mačem preostalih progresivnih fanatika u Evropi kako bi održali napetosti u regionu i sprečili bilo kakav razvoj je nedavna najava Hrvatske i Albanije da stvore vojnu alijansu, uključujući i „Kosovo“, kao i potencijalno Bugarsku.

Ovi potezi u Sarajevu, Prištini, Zagrebu, Tirani i, na kraju, Briselu, izraz su straha od činjenice da je progresivni intervencionizam i plaćanje za održavanje propalih projekata u inostranstvu ponovo, kao i 2016. godine, odbijen na američkim izborima.

Kao protivteža ovome, kao i širim destabilizujućim tendencijama u Evropi, imalo bi smisla stvoriti koaliciju evropskih zemalja koje dele pragmatičan pristup sa MAGA pokretom, poput Italije, Mađarske, Severne Makedonije i Srbije – kao i SAD-a. Principi bi bili posvećenost sigurnosti, slobodi i blagostanju vlastitih građana, prihvatanje pragmatičnih rešenja koja bi omogućila društvima da napreduju, i izbegavanje skupog i opasnog stranog avanturizma. Članice bi poštovale suverenitet i razlike jedna druge. Radile bi na razvoju Nove Evrope na zdravim osnovama u novom, zaštitničkom globalnom kontekstu, udaljene od prekomernog duga i skupih projekata koji su doveli do deindustrijalizacije Evrope i SAD.

Ova ideja je bila pokušavana svaki put kada su nastale tenzije između Zapadne Evrope i Rusije, preteći da uvedu SAD u globalne močvare. Posle Prvog svetskog rata, SAD su podržale Kraljevinu Jugoslaviju pod vođstvom Srbije protiv evropskih sila i Sovjeta, a zatim su ponovo sarađivale sa Socijalističkom Jugoslavijom ne samo da je sačuvaju od Varšavskog pakta, već i da upravljaju opadanjem evropskih imperija u Africi i Aziji kroz Pokret nesvrstanih.

Iako bi ova nova koalicija zdravog razuma mogla da se proširi i na slične vlade širom sveta, prvenstveno bi delovala na suzbijanje samodestruktivnih tendencija unutar Evrope, koje često traže eskalaciju radi same eskalacije, bilo na Balkanu ili Ukrajini. Na kraju, mogla bi takođe da posluži kao model pravog multilateralizma, gde zemlje zaista poštuju razlike jedni drugih, uče i profitiraju od njih, a ne pokušavaju da ih preprave u nediferenciranu, ali na neki način konstantno kiselu masu.