Zašto Beograd treba da bude domaćin sastanka Trampa i Putina

Piše za Kosovo onlajn: Srđan Garčević, osnivač The Nutshell Times

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je predložio da Srbija bude domaćin sastanka između Vladimira Putina i Donalda Trampa, što bi, kako se nada, dovelo do kraja rata u Ukrajini. Iako je to možda neke iznenadilo, to nije samo praktičan, već i poetski predlog.

To nije samo zato što su i Putin i Tramp veoma popularni u Srbiji—što je retkost za Evropu, jer su Srbi nacija koja je bila najentuzijastičnija u podršci Trampu i verovala u njegovu pobedu tokom cele kampanje.

Beograd je jedini evropski grad osim Istanbula, iz kojeg možete leteti i za Njujork i za Moskvu. Mudra odluka Srbije da ne uvodi kaznene sankcije Rusiji, dok podržava suverenitet Ukrajine i jača odnose sa Zapadom (a posebno sa SAD), ne samo da je pozicionirala zemlju kao mesto gde se mogu čuti obe strane, već je i pokazala prednosti fer i otvorenog pristupa međunarodnim odnosima. Srbija je utočište za mnoge obrazovane Ruse i Ukrajince koji beže od uništenja i pokušavaju da očuvaju svoj predratni život, ali je uspela i da stabilizuje svoju ekonomiju—za 2025. godinu se očekuje da će biti jedna od retkih evropskih zemalja sa snažnim rastom—zadržavajući nepristrasnost u odnosima sa svim globalnim igračima. Dok Švajcarska, koja se takođe ponudila da bude domaćin sastanka, ima dugu reputaciju neutralnosti kao i prijatne gradove ispod Alpa koje svetski lideri vole, njena odluka da sankcioniše Rusiju jasno ju je pozicionirala na jednu stranu konflikta. Štaviše, iako su gradovi pored alpskih jezera divni za boravak, oni mnogo manje odražavaju globalnu stvarnost nego brzo (i pomalo bolno) rastući Beograd, sa svojim vezama sa Kinom, Rusijom, SAD-om i EU.

Štaviše, promišljena i inkluzivna diplomatija Srbije donela joj je reputaciju zemlje koja ima veći uticaj nego što joj veličina dopušta. U proteklih nekoliko godina, Beograd je bio domaćin ne samo velikim globalnim dostojanstvenicima poput Si Đinpinga, Olafa Šolca i Emanuela Makrona, već i sastanku Pokreta nesvrstanih i konferenciji Dostojanstvo Srbija-Afrika prošlog decembra. Beogradu se takođe može verovati da obezbedi potrebnu tajnost: ovde su se održali neki od tajnih mirovnih pregovora između bivše i sadašnje vlade Avganistana, što je otkriveno tek nakon preuzimanja vlasti od strane Talibana u avgustu 2021. godine.

Ovo je samo nastavak istorijskog trenda, jer je Srbija uvek bila mesto gde se odlučivala ravnoteža između istočnih i zapadnih svetskih sila. Lepa barokna kapela u Sremskim Karlovcima, posvećena našoj Gospi od mira, označava mesto gde je 1699. godine potpisan Karlovački mir koji je okončao Veliki turski rat između Osmanlija i Svete alijanse i omogućio mir i razvoj u velikom delu centralne Evrope. U narednim decenijama, Požarevac (1718.) i Beograd (1739.) bili su mesta gde je ravnoteža moći bila podešavana i konačno uspostavljena sve do 19. veka. Sve te promene granica između dve velike sile duboko su se osećale u Srbiji: ne samo da su ključne bitke za njihovo obezbeđivanje vođene na teritoriji naseljenoj Srbima, i mnogi ratnici, posebno na Habzburškoj strani, bili su etnički Srbi, već su podstakle velike migracije Srba iz osmanski okupiranih zemalja, koje su ostale uglavnom puste. Srbi su odlazili sa Kosova, iz Metohije i Šumadije - neki sve do današnje Ukrajine, gde su se naselili u Novoj Srbiji (oko Kropivnickog) i Slavo-Srbiji (oko Bahmuta). Ova istorijska iskustva i ogromne tragedije koje su Srbi doživeli u Prvom i Drugom svetskom ratu naučile su nas važnosti dobrih odnosa velikih sila.

Da se Tramp i Putin sastanu u Beogradu, prvom evropskom glavnom gradu koji je bombardovan iz vazduha nakon Drugog svetskog rata, takođe bi bio simboličan gest ka okončanju haosa koji je raspad Jugoslavije, a posebno rat na Kosovu, stvorio u međunarodnim odnosima i pravu. Globalni stručnjaci različitih usmerenja, od Noama Čomskog i Džefrija Saksa do Džona Mearšajmera i pokojnog Henrija Kisindžera, upozoravali su na presedane koje je postavilo bombardovanje Jugoslavije od strane NATO-a i nezakonito proglašavanje nezavisnosti od strane prištinskih separatista 2008. godine i kako negiranje suvereniteta podriva globalnu bezbednosnu arhitekturu. Nažalost, političke snage na Zapadu koje su se protivile i potkopavale Trampov pragmatični pacifizam takođe su ignorisale probleme koje su izazvale, dovodeći do destabilizacije širom sveta, od Ukrajine preko Bliskog istoka do Tajvana. Nadamo se da će Srbija, zemlja koja je počela da se diže iz pepela zahvaljujući svojoj neutralnosti, biti mesto gde će se mir i prosperitet vratiti u svet nakon svih tragičnih razaranja poslednje četiri godine.