Kakva će po pitanju bezbednosti na Kosovu biti 2024. i od čega to najviše zavisi?

Specijalna policija krenula ka Mitrovici
Izvor: Klan Kosova

"Kada je reč o organizovanom nasilju, najveći faktor rizika predstavlja kosovska specijalna policija, koja na severu Kosova sprovodi faktičku upravu. Istovremeno, na Kosovu nikada nije postignuta odgovarajuća kultura kažnjivosti za individualno nasilje prema pripadnicima nevećinskih zajednica, pa će za svako narušavanje bezbednosti tokom 2024. godine isključivu odgovornost snositi kosovske i međunarodne snage"

Priredio: Miloš Garić

Izazovi po pitanju bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu obeležiće predstojeću 2024. godinu, na to ukazuje sve ono što se dogodilo u prethodnih godinu dana, kao i poslednje izjave predstavnika vlasti u Prištini i opšta polarizacija i zaoštravanje odnosa na globalnoj sceni.

Ministar odbrane Kosova Ejup Maćedonci pre nekoliko dana poručio je da pripadnici KBS imaju mandat da deluju na celoj teritoriji Kosova i „kada bude potrebno da intervenišu u operacijama na severu, oni će biti tu“. Prilično zabrinjavajuća izjava, posebno kada se imaju u vidu već do maksimuma zaoštreni srpsko-albanski odnosi, ukidanje osnovnih građanskih prava Srba i masovno prisustvo policijskih specijalaca na severu, u opštinama sa apsolutnom većinom srpskog stanovništva.

Složenost situacije na planu bezbednosti na Kosovu dodatno pojačava dalje odlaganje procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine, a dijametralno suprotne stavove biće još teže približiti u godini u kojoj predstoje važni izbori unutar EU i predsednička trka u SAD, što će dodatno da ometa pažnju i ažurnost zapadnih posrednika.

Sagovornici Kosovo onlajn, koji odlično poznaju prilike na Kosovu, kao i ključne spoljne faktore, upozoravaju na potencijalnu opasnost i vrlo moguće razvijanje dodatne nestabilnosti u nastupajućoj godini.

Politički analitičar Ognjen Gogić ukazuje da je pitanje bezbednosti na Kosovu, naročito ugroženost pripadnika nevećinskih zajednica, uvek otvoreno i aktuelno pitanje.

Organizovano policijsko nasilje

"Kosovo nije postiglo odgovarajući nivo bezbednosne kulture, za šta odgovornost snose i lokalne i međunarodne institucije i organizacije, zbog čega u susret svakoj novoj godini mora poći od pretpostavke da do narušavanja bezbednosne situacije može doći.  Bezbednosni rizici na Kosovu su raznovrsni. Treba, međutim, razlikovati dva osnovna nivoa ugrožavanja bezbednosti. S jedne strane, reč je o organizovanim i institucionalnim oblicima narušavanja bezbednosti, dok se, s druge strane, može govoriti i o individualnom nasilničkom postupanju“, napominje Gogić.

Geografski posmatrano, on naglašava, da najveća opasnost od izbijanja nasilja širih razmera i dalje postoji na severu Kosova.

"Kada je reč o organizovanom nasilju, najveći faktor rizika predstavlja kosovska specijalna policija. Sever Kosova se i dalje nalazi pod faktičkom upravom specijalne policije. Njeni pripadnici su tokom prethodne dve godine pokazali nedolično ponašanje koje se graniči sa policijskom brutalnošću. To je izazivalo veliki revolt lokalnog stanovništva. U međuvremenu nisu preduzeti koraci ka izgradnji poverenja i uspostavljanju dijaloga između policije i lokalnog stanovništva, a nizu razvijeni ni mehanizmi za prijavljivanje i preduzimanje mera povodom prekoračenja ovlašćenja od strane policijskih službenika. Ukoliko se bude zadržalo prekomerno prisustvo specijalne policije na severu Kosova i tokom 2024. godine, a po svoj prilici to će biti slučaj, onda će bezbednost prvenstveno zavisiti od profesionalnosti u njenom radu i komunikacije sa lokalnom populacijom“, upozorava Gogić.

Značajnu ulogu u tome mogu da odigraju međunarodne misije, Kfor i Euleks, koje treba da pokažu da predstavljaju garant bezbednosti svih.

"Od Kfora se posebno očekuje da obuzda Kosovske bezbednosne snage, čija legalnost postojanja je sama po sebi upitna. Nakon napada u Banjskoj i akcija koje su s tim u vezi preduzete na severu Kosova, čini se da nisu preostale radikalnije grupe sa srpske strane koje bi mogle da učestvuju u podizanju tenzija i provociranju sukoba. U tom smislu će za eventualno narušavanje bezbednosti na severu Kosova tokom 2024. godine isključivu odgovornost snositi kosovske i međunarodne snage. Dešavanja u srpskim sredinama na Kosovo su u srpskoj javnosti često, razumljivo, u fokusu. Ne bi trebalo, ipak, izgubiti iz vida da u okviru albanskih sredina postoje različite kriminalne i druge grupe koje se međusobno obračunavaju. Drugi potencijal za nasilje dolazi i od povratnika sa stranih ratišta kao radikalizovanih sledbenika islamističkih militantnih grupa. Ta tema će postajati aktuelnija u svetlu jevrejsko-arapskog sukoba“, kaže Gogić.

Predizborna kampanja dodatni rizik

Druga forma nasilja, za srpsku zajednicu veoma zabrinjavajuće, tiče se individualnih nasilničkih postupaka.

"Na Kosovu nikada nije postignuta odgovarajuća kultura kažnjivosti za nasilje prema pripadnicima nevećinskih zajednica. Tokom prethodnih godina dokumentovani su brojni slučajevi ugrožavanje fizičke sigurnosti i imovine pripadnika srpske i drugih zajednica. Neki od tih incidenata su motivisani etničkom netrpeljivošću, dok se kod drugih mora pretpostaviti postojanje etničke dimenzije. Naime, radi se o tome da su Srbi na Kosovu laka meta. Čak i kriminalci kojima je osnovni motiv sticanje neke materijalne koristi pre će se opredeliti da obiju neku srpsku nego albansku kuću. Razlog tome leži u njihovom uverenju da će se lakše „izvući“ sa tim ako pokradu Srbe nego Albance. Odgovornost za takve stanje snose pravosudne i druge institucije koje nisu pokazale agilnost u procesiranju krivičnih dela čija žrtva u Srbi. To je sistemska diskriminacija koja ima duboke korene u kosovskim institucija, a za koju su međunarodni akteri slepi“, naglašava analitičar Gogić.

Na Kosovu se, pored čestih pljački i krađa, dešavaju i teži oblici fizičkih napada koji su podstaknuti netrpeljivošću.

"Za takve napade bi se pre moglo pretpostaviti da su posledica autonomnog delovanja siledžija i ekstremista nego da su politički orkestrirani. Oni se dešavaju spontano bez jasne pozadine. Problem je u tome što se za takva dela na Kosovu ne odgovara. Rešenje se tiče oštrijih kazni za počinioce napada iz mržnje, ali i u promeni političke klime i retorike vladajuće klase na Kosovu, koja od Srba pravi žrtvenog jarca. S tim u vezi, nema naznaka da će se išta bitno poboljšati tokom 2024. godine“, ističe Gogić.

On zaključuje, da treba imati u vidu da je 2024. godina za Kosovo predizborna, da se početkom 2025. godine očekuju parlamentarni izbori, a zatim lokalni, i da će predizborna kampanja zaoštriti podele i podići nivo tenzija u društvu, što će se verovatno odraziti i na opšti nivo bezbednosti.

Programski direktor Centra za strateške analize Darko Obradović objašnjava da bezbednosnu situaciju na Kosovu možemo sagledavati kroz prizmu nacionalne i ljudske bezbednosti.

Institucionalni teror nad Srbima

"U pogledu nacionalne bezbednosti Kosovo ostaje izazov broj jedan za Srbiju i takvo stanje nosi veliki potencijal za nastanak kriza. Suštinski gledano nerešen status Kosova ne može konvencionalno ugroziti bezbednost Srbije, a uslove za oružane okršaje sprečava strateško opredeljenje Srbije i prisustvo NATO snaga, ali rizik leži u neoružanim pretnjama poput ekonomske i političke izolacije države. Jasni su napori Prištine da umanji spoljnopolitički kapacitet Srbije čime se uklanja poslednja prepreka za zaštitu Srba i kulturne baštine“, napominje Obradović.

On ukazuje da se dve godine već Priština nada „da će Srbija zaoštriti svoje odnose sa EU i Nato“.

"Srž bezbednosnog izazova jeste ljudska, odnosno socijalna, bezbednost kosovskih Srba. Njihova pozicija je otežana zbog institucionalnog i administrativnog terora koji ima inicijativu u odnosu na postizanje političkog rešenja u vidu normalizacije odnosa. U postojanju te distance između prava na opstanak Srba i političkog rešenja normalizacije odnosa nalaze se opasne i  destruktivne namere Aljbina Kurtija. Sa tim u vezi realno je očekivati akcije terora u cilju smanjenja broja etničkih Srba, njihovo iseljavanje i prekrajanje demografske slike stanovništva u etnički srpskim sredinama. Istovremeno u bezbednosnom smislu treba se spremiti na borbu za versku i kulturnu baštinu jer je kosovskim Albancima cilj da to pitanje reše pre sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa“, upozorava Obradović.

Po njegovim rečima, Priština može posegnuti za eskalacijom u nadi da će međunarodno diskvalifikovati Srbiju.

"Bezbednosna situacija je nepovoljna i nepredvidljiva za kosovske Srbe. Kao takva će ostati do trenutka institucionalizacije Srba pod okriljem Zajednice opština sa srpskom većinom. Upravo samo formiranje Zajednice i njena implementacija je pokretač za bezbednosnu destabilizaciju, a čemu smo svedočili u prethodnom periodu nizom političko-bezbednosnih kriza. Potpuna odgovornost je na misiji Kfora da osigura fizičku bezbednost Srba. Nasilni ekstremizam je dodatni faktor koji utiče nepovoljno na Srbe, a broj etnički motivisanih napada nije u padu.  Danas je više nego jasno da Kurti na Srbe gleda kao na uljeze na sopstvenoj zemlji i nije spreman da učini ni jedan ustupak ukoliko ne obezbedi status kandidata za članstvo u Nato ili napredak na EU.  Bez teze o ugroženosti Kosova i Srba kao dežurnih krivaca politika o potrebi za „velikom Albanijom“, kao Kurtijevom projektu,  gubi na značaju u 21. veku. Upravljivost navedenih izazova može se postići aktivnijom bezbednosnom saradnjom Srbije u sistemu kolektivne bezbednosti, kako bi se Kurti predstavio kao jedini remetilac stanja na terenu, a Srbija kao činioc regionalne bezbednosti i pouzdan partner transparentnih namera“, zaključuje Darko Obradović.