Ko će biti mašinovođa voza „Severna Makedonija”?

Piše za Kosovo onlajn Željko Šajn

U Severnoj Makedoniji u toku je predizborna kampanja za predsedničke i parlamentarne izbore. Iako je narod navikao na različite strategije političkih stranaka da pridobiju glas većine i ostvare svoje političke ciljeve, ovog puta neke strategije iznenadile su svojom drskošću.

Neke ideologije su jasne, a neke treba potražiti između redova ili u istoriji. Kao da nije dovoljno što je država prinuđena da brani identitet svog naroda i jezika, političke partije svojim delovanjem u predizbornoj trci ljuljaju njeno dostojanstvo – neki ne izgovarajući njeno ime po Ustavu, a drugi simulacijom najvišeg zakonodavnog i ustavnotvornog tela nameću svoju viziju državnog uređenja, koja nije ništa drugo do ostvarenje snova o „velikoj Albaniji”.

Na predizbornoj sceni najdominantnija je borba između makedonskih i albanskih parlamentarnih partija. Albanski faktor sve je jači u ovoj državi, kao i albanski apetiti za osvajanje većeg političkog uticaja. Nakon spikera u Sobranju, iz albanskih redova postavljen je premijer tzv. pržinske vlade, a sada je cilj zavladati državom i sa predsedničke fotelje. Taj cilj ujedinio je albanske partije, i one u vlasti i opozicione, u pritisku da se u Ustav RSM, kada se bude menjao i u njega unosio bugarski narod kao konstitutivni element, unese i izmena da se ubuduće predsednik države ne bira na demokratskim izborima, već u Sobranju. Ukoliko se taj uslov ne ispuni, albanske partije prete parlamentarnom krizom, koja može odvesti i u pravac revolucionarnog čina.

Naravno, oštra je borba i između makedonskih parlamentarnih partija SDSM i VMRO-DPMNE, gde se, sudeći po anketama, prognozira pobeda partije VMRO i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. Podsetimo da je kandidat VMRO-DPMNE Gordana Siljanovska Davkova u prethodnoj trci za predsednika države izgubila od aktuelnog predsednika Steve Pendarovskog, s kojim će snage odmeriti i sada, 24. aprila, u prvom krugu predsedničkih izbora, a možda i u drugom krugu, 8. maja, kada će biti održani i parlamentarni izbori.

Ponovna promena Ustava centralni je stub na kome se grade izbori. Dok SDSM želi da se što pre izvrše ustavne promene kako bi se nastavile evrointegracije, kao nit koja ih održava na mestu u vlasti, VMRO-DPMNE – iako, takođe, namerava da zemlju vodi u EU – ne podržava promenu Ustava pod pritiskom Bugara. S druge strane, VMRO-DPMNE ne poštuje Ustav time što ne prihvata ime države čiju svetlu perspektivu obećava ukoliko se nađe na njenom čelu.

Ipak, albanske partije pokazale su najveće nepoštovanje države i makedonskog naroda, koji se vekovima borio za svoj identitet, a sada mora i za demokratiju. Pre nekoliko dana imali smo prilike da vidimo simulaciju Sobranja od albanskih političkih lidera, te njihovu jasnu viziju kako vlast u Severnoj Makedoniji, po njihovom mišljenju, treba da izgleda. Naime, najveća albanska partija u vlasti DUI svoju parlamentarnu kampanju započela je simulacijom Sobranja, na čijem su „zasedanju” promenili Ustav Severne Makedonije, izabrali predsednika države –Bujara Osmanija, koji je položio i zakletvu, i Zeljadina Selu za predsednika Sobranja. Pretpostavlja se da je Talat Džaferi, koji je, takođe, prisustvovao sednici, zadržao premijersku funkciju. Naravno, i pored toga što u koaliciji ima Turaka, Roma i drugih, sve funkcije pripale su Albancima.

Ne samo da je simulacija Sobranja neprimerena – ovaj postupak šalje jednu mnogo jaču poruku i ukazuje na moguć raspad zemlje na sličan način kako je to izazvala „Kačanička skupština”, 7. septembra 1990, na kojoj je usvojen Ustav tzv. Kosova i kada je počelo otcepljivanje Kosova i Metohije od Jugoslavije i Srbije. Uz to, ne treba skrajnuti s uma ni nastojanja Albina Kurtija da ostvari politički uticaj u Severnoj Makedoniji preko albanske opozicije, kao ni to da je u Tetovu proglašen predsednikom svih Albanaca, i to uz himnu i mapu „velike Albanije”. Da li je sada, ovom porukom simulacije Sobranja, poslata još jedna slična poruka koja najavljuje dominaciju Albanaca u Severnoj Makedoniji i utvrđivanje puta ka novoj državi, bez Makedonaca?

Makedonski politički lideri kritikovali su licemerje Zapada, te izostanak njihove reakcije na Kurtijeve ispade u ovoj državi, a sada su demonstrirali isti model ne reagujući na albansku sednicu „Sobranja”, kako bi sačuvali potencijalne albanske glasove u trci za vlast, koja je ovde svima zajednički cilj.

Albanski faktor uporan je i u nastojanju da naruši odnose sa Srbijom. Tako je Bujar Osmani – u interesu mira, kako je obrazložio – uveo državu u koautorsko stvaranje rezolucije o „genocidu” u Srebrenici, koja treba da se izglasa na GS UN. Premda, kao ministar inostranih poslova, ima pravo da o ovom pitanju odluči sam, o kreiranju strategije spoljne politike i držanja do moralnih vrednosti države neophodno je da se konsultuje sa vladom i predsednikom, što nije učinio. Uz ovakvu odluku očekuje i uzajamno priznavanje Kosova i Srbije, takođe u interesu mira u regionu. Podsetimo da je Severna Makedonija priznala nezavisnost Kosova, mada se nameće pitanje zašto vlada ove države nije predložila zakonodavnom telu da povuče njegovo priznanje, s obzirom na to da su uniformisana lica Kosova napala Severnu Makedoniju i lišila nekoliko lica života, a vlada na tzv. Kosovu jednokratno je stipendirala porodice učesnika napadača na ovu državu. Pored ovoga, Osmani će, kako je najavio, predložiti i izlazak Severne Makedonije iz „Otvorenog Balkana”, što je cilj za koji se zalaže i Kurti, zbog čega je u sukobu sa premijerom Albanije Edijem Ramom.

Srbija je pokazala dobrosusedski odnos prema Severnoj Makedoniji u više navrata, setimo se samo pomoći tokom pandemije koronavirusa, kada je pomoć izostala čak i od EU, a priznanjem autokefalnosti MPC od strane SPC rešen je jedini spor koji je narušavao odnose ova dva naroda. Sada Severna Makedonija ne samo da će podržati rezoluciju o „genocidu” u Srebrenici nego će biti i njen kosponzor, podržavajući Nemačku, koja, makar iz moralnih razloga, ne bi smela da podrži, a kamoli da inicira ovaj dokument, jer je zaslužna za genocid u Prvom i Drugom svetskom ratu, ali i u bombardovanju SR Jugoslavije sa 18 zemalja NATO-a. Osmani je ovim potezom, kao i zalaganjem da Severna Makedonija izađe iz „Otvorenog Balkana”, inicijative koja je istorijski približila narode zemalja članica, načinio korak ka narušavanju temelja dobrosusedstva, ekonomskih, političkih i duhovnih odnosa između Srbije i Severne Makedonije. Vasilije Nebezja, stalni predstavnik Ruske Fedaracije u Ujedinjenim nacijama u Njujorku, upozorio je nedavno za „Politiku” da se nad Balkanom nadvija opasnost od novog sukoba. Kurtijevoj politici ovo je samo vetar u leđa, vetar koji potpiruje nemire na Balkanu.

Uskoro će biti izabran mašinovođa voza „Severna Makedonija” koji će ovu državu voditi kroz maglovite evrointegrativne procese i kroz oluje globalnih interesa u novim teritorijalnim graničnim sferama, isprovociranim oružanim sukobom u Ukrajini i na Bliskom istoku, ali i najvažnije – kroz odnose sa regionom. Nadamo se da će šine i putnici izdržati do cilja.