KO je KO - Aljbuljena Hadžiju: Predsednica Skupštine u pokušaju koja potpisivanje sporazuma o ZSO smatra najvećom greškom

Ministarka pravde u vladama „Kurti 1“ i „Kurti 2“ Aljbuljena Hadžiju (38) danas ni u petom pokušaju nije uspela da postane predsednica Skupštine kao kandidat Pokreta Samoopredeljenje.

Za izbor na ovu funkciju potrebna je podrška najmanje 61 poslanika, dok je za Hadžiju dosad ruku podizalo njih 57. 

„Hadžiju nije ujedinjujuća figura koja treba da vodi Skupštinu Kosova“, izjavio je pre dva dana funkcioner Alijanse za budućnost Kosova Palj Ljekaj. 

Iz DSK je poručeno da ne mogu da prave kompromise oko njima neprihvatljivog kandidata, „s obzirom na njen pristup institucionalizmu i demokratskim stubovima Kosova“.

Bilo da ne podržavaju Hadžiju samo zbog toga što je iz Samoopredeljenja ili što zaista nisu zadovoljni njenim minulim radom na čelu resora pravde, činjenica jeste da ju je opozicija proteklih godina neretko kritikovala da je kao ministarka podbacila u pogledu reforme pravosudnog sistema i da se mešala u rad pravosuđa. Optuživali su je nekoliko puta za kršenje Ustava, tražeći da podnese ostavku. 

Njen odgovor na takve zahteve bio je da njenu ostavku žele oni koji su videli ozbiljnost vlade da sprovede reformu pravosuđa i čiji se interesi time narušavaju.

Hadžiju je u politiku ušla u septembru 2010. godine, kada je postala član Samoopredeljenja koji je u to vreme bio vanparlamentarna politička organizacija.

Na izborima 2010. godine, sa 23 godine izabrana je za najmlađu poslanicu Skupštine u tom sazivu. Tokom poslaničke karijere predvodila je Odbor za zakonodavstvo i Pododbor za mandate, imunitete i propise Skupštine. 

Jedan od skandala koji se desio tokom njenog ministarskog mandata, 2022. godine, je nestanak uzoraka krvi iz slučaja „Dehari“ iz Toksikološke laboratorije pri Institutu za sudsku medicinu. Astrit Dehari je bio aktivista Samoopredeljenja koji je 2016. godine pronađen mrtav u ćeliji pritvorskog centra u Prizrenu, a njegova smrt nikada nije do kraja razjašnjena. I tada je opozicija zahtevala njenu ostavku.

Kao jedan od najvažnijih rezultata svog resora Hadžiju smatra osnivanje Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, a više puta je izjavljivala da kosovske institucije rade na pripremi tužbe protiv Srbije za genocid.

Njen stav je da je Priština napravila najveću grešku kada je 2013. godine potpisala Briselski sporazum sa Beogradom koji predviđa formiranje Zajednice srpskih opština, a da je još veća greška bila njegova ratifikacija u kosovskom parlamentu. Poručivala je i da neće biti formirana ZSO sa izvršnim ovlašćenjima.  

Povodom kritika bivšeg ambasadora SAD Džefrija Hovenijera na račun kosovske vlade, jer ne deluje u skladu sa svim obavezama preuzetim u dijalogu, Hadžiju je prošlog septembra izjavila da međunarodna zajednica vrši nepravedan pritisak na vladu i da njen pritisak treba da bude usmeren na Srbiju.

Demantovala je tvrdnje čanova porodica Srba koji se nalaze u pritvoru u Podujevu, kao i advokata pritvorenih, da se zaposleni u ovom zatvoru prema njima veoma loše ophode - da ne dobijaju adekvatnu medicinsku terapiju, hranu, kao i da se ne poštuje Zakon o upotrebi jezika. Prema njenim rečima, nije bilo slučajeva u kojima se loše postupalo prema pritvorenicima na osnovu etničke pripadnosti.

Nedavno je Srpsku listu nazvala „tempiranom bombom“ na Kosovu, kritikujući opoziciju što je dopustila da ova srpska partija bude verifikovana za učešće na izborima 9. februara.

Kada je početkom ovog meseca u Prizrenu uhapšeno 12 Srba koji su išli u obilazak manastira, a zatim pušteno da se brane sa slobode, Hadžiju je kritikovala rad pravosudnih organa Kosova, navodeći da je „zabrinjavajuće kako su lako pušteni na slobodu“.

Njen suprug Aljban Krasnići, imenovan je u avgustu 2022. godine za političkog savetnika ministra administracije lokalne samouprave Eljberta Krasnićija. Ministar Krasnići izjavio je tada da mu je čast što je suprug ministarke Aljbuljene Hadžiu deo njegovog tima, da će njegove usluge biti besplatne i da neće uticati na budžet Kosova. 

Pravnica iz Prištine

Hadžiju je rođena u Prištini, 11. maja 1987. godine. Završila je studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, a postdiplomske studije nastavila je na Univerzitetu Jugoistočne Evrope na smeru krivično pravo.

Član je Predsedništva Pokreta Samoopredeljenje, a 2022. godine izabrana je za predsednika organizacije Žene za Samoopredeljenje. Premijer Aljbin Kurti imenovao ju je 2023. za nacionalnog koordinatora za borbu protiv nasilja u porodici, nasilja nad ženama i rodno zasnovanog nasilja.

Udata je i majka troje dece.