Kurti na mostu do kraja testira autoritet SAD, oko ZSO ih "ubedio"

"Od upozorenja Gabrijela Eskobara da će Zajednica srpskih opština biti formirana s Kurtijem ili bez njega proteklo je više od godinu dana. U međuvremenu mu zažmurili na mnogo toga, pa zato Kurti računa da će i oko mosta na Ibru na kraju da pobedi njegova upornost i arogancija"

Priredio: Miloš Garić

U momentu kada na severu Kosova raste ogromna napetost zbog namere vlade Aljbina Kurtija da mimo svih apela i važećih dogovora otvori za saobraćaj glavni most na Ibru, između Južne i Severne Mitrovice, veći deo albanske javnosti, onaj najekstremniji, nada se da će njihov lider ostati uporan u svom stavu, ma kakve posledice to moglo da proizvede. Srpska strana se, istovremeno, uzda u Kfor i njihovu rešenost da spreče Kurtijev plan, a poznavaoci političkih prilika, osim zabrinutosti, ovih dana pokazuju i dozu zbunjenosti iskazanom rešenošću kosovskih vlasti da na pitanju mosta uđu u direktan sukob sa međunarodnim predstavnicima.

Kojom se tačno logikom rukovodi Kurti nije lako objasniti, ali iz svih dosadašnjih njegovih poteza protiv interesa mira i normalizacije života u sredinama gde većinski žive Srbe, može se zaključiti da su, osim želje da uoči izbora maksimalno mobiliše i zadovolji svoje glasače, glavni ciljevi kosovskog premijera - konstantan pritisak na srpsku zajednicu sa idejom njenog progona, praktično obesmišljavanje obaveze o formiranju Zajednice srpskih opština i sledstveno tome stavljanje zvaničnog Beograda pod dodatni pritisak i na unutrašnjem i na spoljnom planu.

Kurtijeva ideja, dakle, nije nikakvo stvaranje uslova za normalan suživot Srba i Albanaca, slobodno kretanje ljudi i ostale fraze koje svakodnevno izgovara. To su izgleda konačno shvatili i u ambasadi SAD u Prištini, odakle je kosovskim vlastima u prethodnih 25 godina stizala glavna podrška za sve želje. Naviknuti na takav privilegovan tretman ekstremni albanski političari, s Kurtijem na čelu, zato i sada misle da će Vašington da popusti pod njihovim insistiranjem da otvore most. 

Ambasador SAD Džefri Hovenijer, međutim, izrekao je jednu možda presudnu stvar, a to je da u ovom trenutku postoji realan rizik vezan za otvaranje mosta u Mitrovici, koji bi osim na lokalnu zajednicu mogao da utiče i na bezbednost vojnika Nato, uključujući i američke vojnike.

“Nadamo se da će Vlada Kosova ovo saslušati i uzeti u obzir ove zabrinutosti. Kosovo kaže da je naš partner. Kosovo nam kaže da je zemlja sa najizraženijim proameričkim stavovima na svetu. Zato se nadam da će zemlja sa najizraženijim proameričkim stavovima na svetu poslušati konkretne zahteve vlade Sjedinjenih Država”, potegao je Hovenijer do sada najdirektnije upozorenje SAD prema Kurtiju.

Vašington na potezu

Hoće li SAD položiti test sopstvenog autoriteta pred koji ih je stavio Aljbin Kurti i šta će se dogoditi posle svega, videćemo u danima koji slede, ali ono što je odavno jasno, a tokom aktuelne krize oko mosta dodatno vidljivo, to je da formiranje Zajednice srpskih opština, koja je i predviđena kao okvir za zaštitu prava Srba od nasrtaja Prištine, leži isključivo u odluci i nameri administracije SAD da to bude sprovedeno. Hoće li se to dogoditi i kada? Na ovo pitanje mogu da odgovore samo u Vašingtonu.

Diplomata Zoran Milivojević nema utisak da će SAD naterati Prištinu da sprovede formiranje ZSO, po izvornom formatu iz Briselskog sporazuma.

“Ukoliko SAD i izvrše pritisak da se ZSO formira, onda će to biti po ciljevima i interesima koje proklamuje Priština – kao neku neformalnu grupu, nevladinu organizaciju bez ovlašćenja, dakle kao nešto što nema nikakvih uticaja i što se ne poklapa sa onim što je dogovoreno i potpisano 2013. u Briselskom sporazumu. To je jedna stvar, druga stvar je što ovim merama koje preduzima Kurti, ZSO se obesmišljava u suštinskom smislu. Svi ovi elementi koje on osporava, pri čemu ukida prisustvo Srbije na Kosovu, sve su to stvari koje su osnov ZSO. Ako posle mosta otvori pitanje zdravstva i školstva, onda se formiranje ZSO obesmišljava i onda u jednom trenutku se može smatrati da nema elemenata za njeno uspostavljanje iz prostog razloga jer je faktičko stanje na terenu drugačije, jer su prištinske vlasti zauzele sve one ingerencije i nadležnosti koje bi u stvari trebala da ima ZSO“, ukazuje Milivojević za Kontekst.

Smatra da je obesmišljavanje ZSO ključni razlog za ponašanje aktuelnog kosovskog premijera, ali i ključni interes Zapada.

“Oni žele da se ZSO obesmisli i da se pitanje njenog formiranja postavi mimo onoga što je zacrtano u Briselskom sporazumu iz 2013. i 2015. To je suština priče. Prema tome, SAD će izvršiti pritisak na Prištinu da formira ZSO, samo ukoliko se dovede u pitanje dijalog i ako stvari na terenu izađu van kontrole, ali ne na način kako je to zacrtano sporazumima iz 2013, već na način koji bi bio potvrda kosovske nezavisnosti. Dakle bez uticaja i bez mehanizama koji obezbeđuju srpske interese u potpunosti“, konstatuje Milivojević.

Po njegovim rečima, ZSO u SAD uopšte trenutno nije tema s obzirom na to da je u toku kampanja za predsedničke izbore.

"Moguće je da će se time baviti posle izbora. Pokretanje tog pitanja zavisi od dve stvari. Zavisi od unutrašnjih kretanja na samom Kosovu, ukoliko bi oni uspeli da dovedu u pitanje većinu koju ima Kurti na sledećim izborima i ukoliko bi na taj način uspeli da reše Kurtija, onda bi to pitanje moglo da bude malo aktuelnije. Ukoliko ne, pitanje je kada bi mogla da bude formirana ZSO. Požurilo bi se sa tim ukoliko bi to bio uslov da se održi nekakva stabilnost i da se dalje vrši pritisak na Srbiju za dalje ustupke. Ne postoji drugi razlog, ni do sada nisu vršili pritiske da se formira ZSO. Vidi se da je dijalog mrtav, da se ZSO koje je prethodno pitanje ignoriše. Dakle, ja ne mislim da je to u neko skorije vreme moguće, a po najmanje po modelu koji je dogovoren i koji odgovara srpskim interesima“, zaključio je Milivojević.

"Mehanizam poslednjeg poteza"

Istoričar i politički analitičar Ognjen Karanović naglašava da Aljbin Kurti nema šta da odobrava ili neodobrava Zajednicu srpskih opština jer je ona utemeljena u Briselskom sporozumu i jasno tamo formulisana. 

“Zna se šta ZSO treba da predstavlja. Sjedinjene Američke Države nisu protiv te institucije, ukoliko ona ne podrazumeva status koji ima Republika Srpska. E sad, ne bi čak ni to bio možda problem za SAD, koje su definitivno mentor i kreator lažne države na tlu južne srpske pokrajine, ukoliko bi Priština postala nekakav punopravni član međunarodne zajednice, odnosno ukoliko bi dobila zaista nezavisnost i državnost koju nema. Onda bi nekakvo unutrašnje ustrojstvo na prostoru južne srpske pokrajine moglo biti tolerisano od strane SAD u skladu sa briselskim sporazumima”, objašnjava Ognjen Karanović.

Pitanje Zajednica srpskih opština, istakao je, politički Zapad i prištinske institucije koriste kao “mehanizam poslednjeg poteza”. 

“Dakle, ukoliko Beograd prizna lažnu nezavisnost i lažnu državu u južnoj srpskoj pokrajini, onda će oni formirati Zajednicu srpskih opština, čime se onda obesmišljava i sam Briselski sporazum i kompletan ovaj dijalog koji se besplodno vodi, naravno ne krivicom ili neodgovornošću Beograda, već krivicom Zapada i krivicom Prištine u poslednjih 15 godina. Dakle, zajednica srpskih opština zaista predstavlja jedan institucionalni okvir koji će omogućiti ili koji bi omogućio srpskom narodu na Kosovoj i Metohiji, u tih deset opština gde čini većinu, zaštitu i direktnu institucionalnu vezu sa Beogradom, sa državom Srbijom, ali i da Kosovo i Metohija u skladu sa međunarodnim javnim pravom, i propisima Ujedinjenih nacija, i naravno u skladu sa Ustavom i voljom Srbije, ostaje deo Republike Srbije. E sad, kako to posmatra politički zapad ili kako to posmatraju albanski terroristi i separatisti iz Prištine, to je sasvim druga stvar, to nam je veoma dobro poznato”, napominje Karanović.

Kurti zato ćini sve da izbegne mogućnost da Srbi ostanu na Kosovu i Metohiji sa bilo kakvim autonomnim pravima. 

“Nemojmo uopšte imati dileme. Kosovo i Metohija je možda i poslednji geto za određenu nacionalnu zajednicu, u ovom slučaju za Srbe, na prostoru Evrope. Čak i u Ukrajini, bez obzira da li se radi o Ukrajincima, Rusima ili drugim narodima koji tamo žive, mi ne možemo reći, uprkos ratnim okolnostima, da je bilo koja nacionalna zajednica tamo u nekakvom getu. Naravno, u koordinatama ratnog stanja mi to govorimo, ali na Kosovoj i Metohiji nema ratnog stanja. Međutim, u poslednjih 20 godina znamo da je to logor za Srbe. I samo oni znaju kako tamo žive. Naravno, država Srbija je tu jedina koja može da im pomogne i koja im pomaže. Zahvaljujući mudroj državničkoj politici predsednika Aleksandra Vučića, koja čuva, štiti i integritet Srbije na Kosovoj i Metohiji, i suverenitet Srbije, ali i sam srpski narod, njegov fizički i biološki opstanak na Kosovoj i Metohiji, koji je u poslednjih nekoliko godina terorističkim delovanjem Aljbina Kurtija, apsolutno ugrožen”, zaključuje Karanović.