Montgomeri: Najbolje rešenje za Kosovo ono koje razdvaja etničke grupe

Posle dve decenije penzije i praćenja događaja sa distance, nekadašnji američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri u Kosovo online podkastu kaže da bi najbolje rešenje za Kosovo bilo ono koje razdvaja etničke grupe, umesto insistiranja na zajedničkom životu Srba i Albanaca. Ocenjuje da Kurti ima dva cilja – ili da etnički očisti Kosovo ili da stalnim provokacijama natera Beograd da reaguje. Pomak u rešenju problema očekuje od Donalda Trampa koji nije formirao mišljenje o Srbiji devedesetih godina, poput većeg dela američke administracije.

Da se danas aktivno bavi kosovskim pitanjem, kaže da bi zaustavio dijalog. 

„Insistirao bih da se preduzmu konkretni koraci za rešavanje problema. Umesto dijaloga zahtevao bih sprovođenje onoga što je već dogovoreno. Amerika pruža ogromnu podršku Kosovu kroz glasove u UN-u, finansijsku pomoć ili vojno prisustvo. Imamo mnogo načina da izvršimo pritisak. Kratkoročno, insistirao bih na formiranju Zajednice srpskih opština i sprovođenju svih preuzetih obaveza iz ranijih sporazuma. Dijalog ne bi smeo da se nastavi dok se te stvari ne reše“, rekao je Montgomeri. 

Govoreći o postizbornoj krizi, kaže da ne zna ko će biti u novoj kosovskoj vladi, ali smatra da Srbi treba da učestvuju u njoj ako im se pruži prilika. Za KOntekst otkriva i da piše novu knjigu o bogatoj diplomatskoj karijeri u kojoj su dva najvažnija poglavlja posvećena Srbiji i Hrvatskoj.  

Vilijem Montgomeri kaže da mu nije potrebno poželeti dobrodošlicu kada dolazi u Beograd jer je čest gost glavnog grada Srbije i da je dovoljno ponuditi ga čašom vina. Posle decenija provedenih na Balkanu, tek kada ode u Ameriku shvata da je postao Balkanac.

Poredeći Hrvate i Srbe kaže da se dosta se razlikuju. 

„Srbi su otvoreniji, ne oklevaju da se obrate. Meni se ovde obraćaju i radnici na građevini – Montgomeri, zašto ste uradili ovo ili ono? Hrvati su rezervisani. Možda me primećuju ali ništa ne govore, jednostavno imaju drugačiji pristup“, rekao je američki diplomata. 

Svestan je, kaže, da su mnogi izazovi sa kojima se Kosovo danas suočava posledica pogrešnih odluka Zapada, ali da bi mu trebalo mnogo sati da odgovori na pitanje šta je bila najveća greška. 

„Krenimo od činjenice da je Amerika ponosna na multikulturalno društvo koje je sa svim manama jedna od naših najvećih prednosti. I nažalost, mi mislimo da sve države treba da budu takve. Tako je bilo i tokom rušenja iračke vlade, tokom naših akcija na Kosovu, u našoj ulozi u Bosni - osnovna tačka koju smo istakli u sva tri slučaja bila je potreba za jakim multikulturalnim društvom. A ono što nismo razumeli ili prihvatili je da u mnogim zemljama, naročito u ovom regionu, etnička pripadnost je glavna briga. To je glavni uzrok nasilja decenijama i vekovima“, objašnjava naš gost. 

Sa ove tačke gledišta veruje da bi bolje rešenje bilo ono koje razdvaja etničke grupe, umesto onog koje insistira na zajedničkom životu. 

„I mislim da ako sada pogledate situaciju na Kosovu i u Bosni, videćete da 25 ili 30 godina nakon završetka borbi, situacija još nije rešena jer nije bilo tog razdvajanja etničkih grupa. I to je nekako gadna stvar za reći Amerikancima jer oni snažno veruju u suprotno. Ali mislim da je to osnovni uzrok problema“, veruje Montgomeri. 

Podseća da je Amerika inicirala bombardovanje SR Jugoslavije, ali da je nakon toga  Evropskoj uniji prepustila rešenje kosovskog pitanja. 

„I koliko godina je posrednik u dijalogu? 10, 15 godina? To me totalno izluđuje. Zašto? Jer EU koristi samo reči. Nema zube. Dakle, ovaj dijalog je bio veoma neuspešan. I mislim da je to zato što su dobili gotovo nemoguć zadatak, a to je da stvore ovo multietničko društvo“.

Posledica toga su, kaže, stalne provokacije Aljbina Kurtija, bilo da je to zabrana plasmana srpske robe ili zatvaranje institucija. 

„Činjenica je da je albanska strana pristala na zajednicu srpskih opština 2013. i on odbija da to sprovede. A EU je rekla, „tako nam je žao“. Dakle nemaju zube. Dozvoljavaju mu da se izvuče sa takvim stvarima bez ikakve kazne. Mislim da je to problem EU, ali je to i problem koji smo preneli EU kada smo dozvolili da se sistem uspostavi na Kosovu. Mislim da Evropska unija ima jaku ekonomiju, ali nikada nije uspešno uspostavila političku moć koja je ekvivalentna ekonomskoj moći. Ali opet, mi smo im bacili ovaj problem umesto da se sami nosimo sa njim. Dakle, mi smo krivi“, kaže Montgomeri.  

Ističe da Kurti želi jednu od dve stvari. 

„Ili želi da etnički očisti Srbe tako što će im tamo biti toliko neprijatno da će doći do egzodusa Srba. Mislim da se to donekle i sada dešava. Ali druga stvar kojoj se on zapravo nada je da isprovocira vašu vladu da reaguje protiv nekih od ovih stvari. Dakle, još jednom, kosovski Albanci mogu da kažu, mi smo žrtve, potrebna nam je pomoć. Pogledajte šta nam rade ovi Srbi“, ističe naš sagovornik. 

Za razliku od Unije od koje nema očekivanja, pomak u dijalogu Beograda i Prištine očekuje od Donalda Trampa. 

„Da budem iskren, američka spoljnopolitička zajednica koja je sada aktivna, ljudi mojih godina, čak i mlađi, počela je otprilike u isto vreme, oko 1990. godine, kada je počeo da se zahuktava rat u Hrvatskoj i Bosni. Oni su tada formirali svoje utiske o ovom regionu i ovim zemljama i taj utisak su učvrstili u svojim glavama i drže ga se i danas. U to vreme su Albance videli kao žrtve, o njima tako razmišljaju i danas. Oni su Srbiju videli kao agresora. To, inače, uključuje i predsednika Bajdena jer kada je formirana nova vlada posle pada Miloševića, Bajden je došao u posetu i bio je totalno arogantan prema novoj vladi“, kaže Montgomeri. 

„I tako se nadam da Tramp ne pripada toj školi prošlosti, da on nema ta već formirana mišljenja. Možda će izabrati da uradi nešto drugačije, ne znam. Nisam imao kontakt sa Trampom ili bilo kim od njegovih ljudi, ali rekao bih da treba nešto da se uradi da bi se stvari dovele do kraja. Jer mi jednostavno ne možemo imati Bosnu u kojoj na neki način vlada kolonijalni guverner, a Kosovo u stanju koje u svakom trenutku može dovesti do nasilja. Moramo da se izvučemo iz ove situacije i moramo da budemo spremni da tražimo radikalna rešenja“, ocenjuje gost Konteksta. 

Da se danas aktivno bavi kosovskim pitanjem, kaže da bi zaustavio dijalog. 

„Ne bih više vodio nikakve razgovore, već bih insistirao da se preduzmu konkretni koraci za rešavanje problema. Umesto dijaloga zahtevao bih sprovođenje onoga što je već dogovoreno. Kao ambasador, to ne bih mogao da uradim, ali predsednik Sjedinjenih Država bi mogao. Amerika pruža ogromnu podršku Kosovu kroz glasove u UN-u, finansijsku pomoć ili vojno prisustvo. Imamo mnogo načina da izvršimo pritisak. Kratkoročno, insistirao bih na formiranju Zajednice srpskih opština i sprovođenju svih preuzetih obaveza iz ranijih sporazuma. Dijalog ne bi smeo da se nastavi dok se te stvari ne reše. Takođe bih se zalagao da dijalog vodi SAD, a ne EU, jer je Evropska unija pokazala u ovih 20 godina da nije sposobna da sprovede nikakve konkretne mere“, rekao je Montgomeri. 

Ističe da Rezolucija UN 1244 nikada nije primenjena do kraja jer Amerika poštuje samo delove sporazuma koji joj odgovaraju. 

„Pogledajte Rezoluciju 1244 – ona poziva, pre svega, na priznanje  suvereniteta Jugoslavije. Drugo, predviđa u budućnosti da snage bezbednosti iz Srbije dođu da čuvaju spomenike kulture i manastire na Kosovu. Te stvari nikada nisu urađene. Suverenitet Jugoslavije nije poštovan i nikakve srpske snage nisu puštene nazad. Zato ne gledajte na Rezoluciju  1244 jer bilo da je u pitanju Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti o Kosovu ili Dejtonski sporazum, mi biramo da poštujemo samo delove tih sporazuma koje želimo“, ističe bivši ambasador.  

Montgomeri kaže da je mogao da predvidi tok događaja na Kosovu. 

„Pre svega, imam priličnu istoriju sa Kosovom jer sam početkom devedesetih bio šef kabineta zamenika državnog sekretara, a zatim sekretara, Larija Iglbergera. I on je bio glavna osoba za naše rešavanje pitanja u to vreme. I ono što je veoma interesantno je da su se sve ove borbe vodile u Bosni i Hrvatskoj, ali smo uvek bili fokusirani na Kosovo. Zašto? Jer koliko god bilo loše u Bosni i Hrvatskoj, i bilo je užasno, borbe su bile potpuno obuzdane na ta dva mesta. Ali ako pogledate Kosovo, ako su tu počele borbe, pogledajte njegovu istoriju, ima svakakvih suseda koji su mogli biti uvučeni u to izvan granica Jugoslavije. Mislim, ako pogledate istoriju, Bugarska, Makedonija, Crna Gora, čak i Grčka su mogle da se uključe jer su svi oni u proteklih 100 godina imali interes za Kosovo. Dakle, ovaj rat se mogao veoma proširiti. Tako da smo uvek bili fokusirani na Kosovo“, kaže američki diplomata. 

U podkastu je pokazao prvu stranicu depeše koja je stigla u Stejt department 1992. godine iz američke ambasade u Beogradu. 

„Radilo se o situaciji na Kosovu, baš kada se sve nasilje dešavalo u Bosni i Hrvatskoj. A moj posao je bio da ekranizujem sve dolazne depeše, odlučim koje će zamenik sekretara videti, istaći žutom bojom ključne rečenice. I ponekad bih napisao nešto na vrhu. I napisao sam - Kosovo, veliki problem za Klintonovu administraciju, divan izgovor za Bušovu administraciju da izbegne akciju po Bosni. Iglberger mi je napisao - dosta mi je ovoga, prekini.“

Podseća da su ranih devedesetih pokušali da utiču na Slobodana Miloševića i njegov odnos prema kosovskim Albancima. 

„Uputili smo našeg ambasadora u Beogradu da uđe, zatraži sastanak sa Miloševićem jedan na jedan, da mu ništa ne govori i da mu preda papir. A na papiru je pisalo - ako bude bilo kakvog nasilja na Kosovu, Sjedinjene Američke Države će upotrebiti sve što je potrebno, uključujući vojnu silu, da ga zaustave. I zapravo tada nije bilo nasilja“, kaže Montgomeri. 

Kaže da je po dolaski nove američlke administracije nekoliko godina kasnije OVK stupila na scenu jer je Albancima bilo dosta Rugovine politike bez velikih reakcija. Veruje da budućnost Srba na Kosovu u potpunosti zavisi od vlade u Prištini. Nema, kaže, idealnog rešenja za budućnost obe zajednice ali ne bi isključio podelu Kosova.  

Govoreći o postizbornoj krizi, ne zna ko će biti u novoj kosovskoj vladi, ali smatra da Srbi treba da učestvuju u njoj ako im se pruži prilika. 

Komentarisao je i seriju „Sablja“ u čijoj se završnici u epizodnoj ulozi pojavljuje njegov lik. Ne poriče da je to umetnička interpretacija, ali ocenjuje da je u seriji izostavljeno nekoliko bitnih faktora. 

„Mislim da je to divna produkcija Čede Jovanovića i Bebe Popovića. Uradili su divan posao u stvaranju sebe kao heroja operacije „Sablja“ i to me ljuti. I ne, nikada nisam imao takvu scenu u realnosti“, odgovara Montgomeri. 

Nekadašnji američki ambasador kaže da završava novu knjigu o celokupnoj diplomatskoj karijeri. 

„Imaće po jedno poglavlje o svakom imenovanju na kojem sam bio, počevši od prvog u Beogradu 1975. godine, pa do mog poslednjeg, takođe u Beogradu i odlaska 2004. godine. A moja supruga Lin će, nakon završetka mog komentara na svaki odeljak, istovremeno napisati svoje stavove o svojim iskustvima. Dakle, uradili smo nacrt, a sada se nadamo da će biti objavljen“, otkiva za naš podkast. 

Kaže da su poglavlja o Srbiji i Hrvatskoj daleko najduža jer obuhvataju najvažniji deo njeogve karijere i jer je to region koji najbolje poznaje. Očekuje da će upravo u Srbiji i Hrvatskoj knjiga izazvati najveće interesovanje, makar među onima koji događaje od pre dvadeset i više godina smatraju relevantnim za tumačenje današnjice.

Ceo razgovor Vilijema Montgomerija sa Draganom Biberović možete pogledati u video prilogu.