O’ Brajenove opomene šire od zabrane dinara na Kosovu

Beograd_231228_Dragan Bisenić 05
Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Vlada Kosova sigurno nije ni slutila da će, naizgled, spordeno pitanje upotrebe dinara kao valute i sredstva plaćanja ponovo dovesti Kosovo na ivicu odnosa sa Amerikancima. Pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O'Brajen, koji inače veoma drži do svog smirenog stava i rutinskog kontruktivnog tona, delovao je prilično ljutito kada je to sve pre neki dan ispričao i najavio da SAD možda neće uzimati Kosovo kao partnera ako donosi odluke bez konsultacija sa Vašingtonom, nakon odluke o zabrani dinara.

"Ja ne izričem javno nejasne pretnje. Rekao bih, ako ne budemo uzimani kao partneri, nećemo ni vladu Kosova smatrati kao partnera", rekao je O’Brajen.

Specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, odmah posle O’Brajena izjavio je "da ne može biti jednostranih poteza" kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, te i da će takvi potezi "imati posledice". O’Brajen je, takođe. oštro ocenio da je vlada nesposobna „da služi građanima“, ali i ponovio da je „nesposobna za partnerstvo“. 

Uredba Centralne banke Kosova - koja propisuje da je euro jedina valuta koja se može koristiti za gotovinska plaćanja u cijeloj zemlji - stupila je na snagu 1. februara, uprkos pozivima međunarodne zajednice da se primjena odloži i uprkos protivljenju kosovskih Srba. Posle zahteva Srbije, održana je i vanredna sednica Saveta bezbednosti o ovoj temi na kojoj je govorio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Imajući u vidu da su oštre O’Brajenove ocene došle nakon sednice Saveta bezbednosti o ovoj temi, sasvim je jasno da Kosovo nije postiglo ništa na ovoj sednici i da su mnoge teme koje su tamo pokrenute, za američke oči i uši bile promašene.

Da bi sve bilo ubedljivije, američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer, sasvim detaljno je elaborirao O’Brajenovu izjavu.  

Hovenijer je posebno odbacio relativizovanja O’Brajenove izjave tvrdnjama da je „sve u redu“ i da je partnerstvo neupitno, te da O’Brajenove izjave „ne odgovaraju pravom stanju“, što nije tačno.

„To nije slučaj. Kao što je rekao O’Brajen, ova situacija već je uticala na kvalitet partnerstva dve vlade. Svi koji govore suprotno loše tumače ono što smo rekli. Mi smo tražili da se nađu načini da se omogući pomoć pogođenom stanovništvu”, poručio je Hovenijer.

Centralna banka Kosova je 12. februara saopštila da će prelazna faza implementacije njene uredbe trajati do tri meseca, dok je Aljbin Kurti rekao da Kosovo neće odustati od odluke da zabrani dinar u gotovinskom platnom prometu, ali da poštuje zahteve međunarodne zajednice po ovom pitanju.

Centralna banka Kosova otvorila besplatnu liniju oko dinara Džejms O’ Brajen je precizirao da je kosovska vlada bila upozorena na sve ovo „u prvih 5 do 10 minuta“ nakon što su u Vašingtonu saznali za ove odluke. On je rekao da je Kosovo trebalo odmah da suspenduje odluku Centralne banke i raditi kao "moderna evropska država" na pronalaženju rešenja za "ovaj konkretan problem".

"Ljudi moraju da znaju kako će plaćati da plaćaju. Kada sam pročitao saopštenje Centralne banke, ne piše da će biti dozvoljeno korišćenje dinara. Kaže da će se ponuditi alternativa. To je moralo da se uradi pre sprovedbe odluke u saradnji sa pogođenim zajednicama i sa susedima na koje ta odluka utiče i sa Evropskom unijom (EU) i sa nama", rekao je O'Brajen.

"Ipak, Vlada je nastavila sa provedbom odluke bez upozorenja i ostavila je jedan broj građana zbunjene kako da plaćaju hleb, stanarinu i struju, koju su neki od njih tek počeli da plaćaju. Ovo nije efikasna uprava. Mi smo veoma zabrinuti, jer to pokazuje nesposobnost Vlade za služenje građanima, ali i za partnerstvo", rekao je on.

Nakon što se pojavila vest da je primena odluke odložena za tri meseca, guverner centralne banke u Prištini, Ahmet Ismailji, izjavio je da ta banka nije odložila rok za primenu uredbe o zabrani dinara na Kosovu i Metohiji, niti je dala dodatni rok za njenu primenu.

"Centralna banka nije odložila rok za sprovođenje uredbe, niti je dala dodatni rok, niti je promenila svoju uredbu. Plan koji smo objavili samo ublažava efekte na srpsku zajednicu, odnosno omogućava veći pristup finansijama i finansijskim uslugama".

Nešto kasnije, on je samo delimično korigovao svoju izjavu drugom u kojoj je ustvrdio da nije mogućno ukinuti odluku banke i ponovio ono što se i inače čulo sa prištinske strane. Sada je Ismailji, za razliku od Kurtija, rekao da „dinar nije zabranjen“, nego da je samo reč o većoj transparentnosti. Sve ovo samo je uverilo američku stranu da Priština nastavlja da tera po svome. 

Upotreba dinara, nema sumnje, ima za Srbe na Kosovu egzistencijanu važnost. Ali, ono što je navelo američku administraciju da se ovako tvrdim rečnikom obrati Prištini, jeste šire pitanje zbog kojeg je dijalog koji se vodi posredstvom EU dospeo na ivicu ambisa. Ovim je, naime, na još jedan način pokazuje da se Priština ne približava stvaranju Zajednice srpskih opština, nego da se sve više udaljava i distancira od nje. Jedna od funkcija Zajednice srpskih opština jeste i predviđna mogućnost direktnog finansiranja obrazovanja, zdravstva i drugih dogovorenih institucija, direktno iz budžeta Srbije. To bi, naravno, bilo finansiranje u dinarima. 

Sam O'Brajen je rekao da postoji više načina da se reši pitanje novca koji Srbija šalje na Kosovo, gde je najveo da bi to bilo mogućno preko Zajednice opština sa srpskom većinom, koju je Kosovo prihvatilo da uspostavi u dijalogu sa Srbijom uz posredovanje EU.

"Asocijacija bi rešila ovaj problem jer bi se razjasnilo pitanje novca koji se šalje i svrhe u koje bi se koristio", podvukao je O Brajan.     

Ukidanjem dinara, ukida se najvažniji oslonac za stvaranje Zajednice srpskih opština, tako da je ovde zapravo reč, ne o ukidanju dinara kao sredstva plaćanja, nego o ukidanju svih šansi da se stvari Zajednica srpskih opština i da se tako najzad uspešno privede kraju normalizacija odnosa između Beograda i Prištine. Ta normalizacija značajno bi unapredila međunarodni status Prištine, ali joj ne bi donele priznanje Srbije, niti bi imala ikakve garancije članstva u UN. 

Za stručnjake iz Međunarodne krizne grupe, dinar "nije samo valuta, jer u dobru i u zlu od njega zavisi srpska zajednica". 

Zabrana prometa dinara i zatvaranje nekoliko paralelnih srpskih opština na Kosovu, uticaće sasvim negatvno na Zajednicu opština sa srpskom većinom, za koju se očekuje da se formira. "Kako sada stvari stoje, ili nećemo imati Zajednicu, ili ćemo imati, da tako kažem, praznu instituciju, koju će Vlada jednostrano formirati, bez ikakvog stvarnog napora da izađe u susret potrebama te zajednice. I to je žalosno", ocenio je Marko Prelec iz Međunarodne krizne grupe. 

Prelec smatra da je pozadina oštrih reakcija, „koje su potpuno razumljive“, u razumevanju da su „te stvari izuzetno važne za srpsku zajednicu na Kosovu, kako na severu tako i na jugu“ i da „njihova egzistencija zavisi od srpskih institucija“. Najvažnija posledica ovakog ponašanje biće to da većina Srba ne bi imala drugog izbora, nego da ode, zaključuje Prelec. To bi imalo „fatalne posledice po multietnički karakter Kosova i njegove nade za poboljšanje odnosa sa Srbijom, kao i za punu integraciju u međunarodnu zajednicu“. 

Nije, međutim, to jedina zabrinutost. Kada bi ova uredba ostala na snazi, ona bi direktno dovela do novih sukob i novih konfrontacija na severu. Vlada Kosova do sada je pokazala da upotrebu policije vidi kao dominantno sredstvo za suočavanje sa pitanjima koje se tiču funkcionisanja srpske zajednice na severu, pa bi, na osnovu dosadašnjih iskustava moglo da se pretpostavi da bi sprovođenje ove uredbe išlo zajedno sa upotrebom policijske represije i prisile. To SAD ne bi ni u kom slučaju želele ponovo da vide na Kosovu. 

Zbog toga je O’Brajenova preteća opomena šira od same zabrane dinara na Kosovu. Džejms O’ Brajen je svoje upozorenje usmerio ka svim jednostranim potezima koje preduzimaju u Prištini. To znači da je u pitanju stil i način obavljanja vlasti i administriranja na Kosovu koji isključuje konsultovanje onih koje će određene mere da pogode, a to je po pravilu srpska zajednica na Kosovu, a uz to izostaje savetovanje sa međunarodnim partnerima u tome svemu.   

Najavu upitnosti partnerskog statusa Kosova u Vašingtonu čuli smo prvi put u maju prošle godine od američkog ambasadora u Beogradu, Kristofera Hila. Ona je došla usred zaoštravanja odnosa Kosova i Vašingtona, ali je ubrzo stav Vašingtona značajno ublažen, da bi se u jesen već činilo da je nekooperativnost Prištine već absorbovana i da se sve vratilo na standardne odnose.  

Američka diplomatija i spoljna politika, po pravilu, imaju razumavanja za „mlade“ i „nepunoletne“ demokratije, pa i za njihova lutanja i promašaje, ali nisu spremne da pređu preko toga, ukoliko zaključe da je takvo ponašanje plansko i nameravano. Kažnjavanje Nemačke posle Drugog svetskog rata bilo je daleko brutalnije, nego kažnjavanje Japana, upravo zbog shvatanja o „punoletnoj nemačkoj naciji“ i „maloletnom Japanu“.    

Ambasador Hovenijer je smatrao da bi bilo dobro da predstavi javnosti Kosova sasvim detaljno O’Brajena. "Kada se pregovaralo o Dejtonskom sporazumu u ime SAD to je činio Ričard Holbruk, a on je tada imao funkciju koju sada zauzima O Brajen. On je šef Gabrijelu Eskobaru i meni. Kada on u intervjuu upotrebljava takav ton sa takvim sadržajem, onda je to retkost i reflektuje problem“, naglasio je Hovenijer. 

Dok Prelec iz Međunardne krizne grupe zaključuje da se SAD i EU suočavaju s „manjkom uticaja“ na Kosovu, postoje i oni koji opominju da su SAD „u pravu i kada nisu u pravu“. Ako budu suočene sa ovakvim izborom, čini se prilično jasno kako će SAD da se ponašaju.