Pitaju li se Srbi nešto o statutu Zajednice srpskih opština koji Kosovu otvara vrata Saveta Evrope?

Ognjen Gogić
Izvor: Kosovo Online

Ako je suditi prema nedavnim pisanjima medija, putanja Kosovo do članstva u Savetu Evrope još nije sasvim utabana. Prepreka koju na tom putu treba prevazići odnosi se na Zajednicu srpskih opština koja se, kao i mnogo puta tokom poslednjih deset godina, pojavljuje kao pitanje koje komplikuje određenu situaciju umesto da ponudi izlaz iz nje.

Piše: Ognjen Gogić

Nakon što je 16. aprila Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila Mišljenje Dore Bakojani kojim se preporučuje članstvo Kosova u Savetu Evrope bez dodatnih uslova, delovalo je da je Vlada u Prištini još jednom uspela da pobegne od bauka ZSO. Iako su istaknuti pravnici, koje je Parlamentarna skupština angažovala, u izveštaju o usaglašenosti pravnog poretka Kosova sa standardima Saveta Evrope ukazali na težinu koje dugogodišnje odbijanje da se formira ZSO ima u tom pogledu, Dora Bakojani pronašla je način da tu prepreku, makar privremeno, skloni sa puta. Mišljenjem je formiranje ZSO iz kategorije preduslova za prijem Kosova prebačeno u post-pristupnu fioku, bez naznačenih rokova za njeno formiranje ili posledica koje će uslediti ako do toga ne dođe.

Spokoj Vlade Kosova da je ZSO još jednom izbegnuta nije trajao dugo. Ubrzo su se pojavile medijske spekulacije da je ZSO kao uslov za prijem Kosova u Savet Evrope prerano otpisan. Izjave visokih stranih zvaničnika potom su definitivno potvrdile da je ZSO vraćena na dnevni red. Najpre je francuski predsednik Makron u telefonskom razgovoru informisao kosovskog premijera Aljbina Kurtija o značaju „brzog i nepovratnog napretka“ u implementaciji ZSO u kontekstu članstva Kosova u Savetu Evrope, da bi mu pomoćnik američkog državnog sekretara O’Brajan u četiri oka saopštio poziv na „hitan napredak“ u vezi sa implementacijom ZSO. Tačku na spekulacije o značaju ZSO stavila je Nemačka. Kako su najpre nemači ambasador Rode i portparol ambasadora Bočer, a potom i sam kancelar Šolc saopštili, zvanični Berlin očekuje da Kosovo preduzme „opipljive korake“ ka stvaranju ZSO pre konačnog glasanju o zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope.

Stavovi stranih zvaničnika o ZSO ne znače da bi sada Beograd treba prerano da se raduje. U mnogim prethodnim situacijama kosovskom premijeru Kurtiju upućivani su zahtevi sa značajnih zapadnih adresa, da bi se potom od njih odustajalo kada se uvidi sa koliko nepokolebljivom odlučnošću Kurti odbija da im se povinuje. Verovatno će to biti slučaj i sada. Ipak, indikativno je što je Nemačka izašla sa nedvosmislenim stavom o ZSO, budući da upravo ona važi za glavnog pokrovitelja ubrzanog prijema Kosova u članstvo Saveta Evrope.

Ako se pretpostavi da bi ovog puta Kurti napokon podlegao pritiscima, postavlja se pitanje šta podrazumeva taj „opipljiv korak“ u pogledu formiranja ZSO koji bi trebalo da načini? Ponovo sudeći prema medijskim spekulacijama, koje se često pokažu kao pouzdane, taj korak podrazumeva slanje nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu na razmatranje već početkom maja. Takav potez, međutim, ne bi predstavljao nikakav „opipljiv korak“ ka formiranju ZSO. On bi pre služio kao „smokvin list“ koji bi zamaskirao pravi odnos Vlade u Prištini prema ZSO, stvaranjem privida da se nešto čini u pogledu njenog formiranja.

ZSO pred sudom

Dostavljanje nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu samo po sebi ne garantuje da će ZSO biti formirana. Najpre, malo je verovatno da će sud završiti razmatranje pre zasedanja Komiteta ministara sredinom maja. Sve i da se sud pozitivno izjasni po pitanju statuta, to ne znači da će Vlada u Prištini nakon toga otpočeti proces formiranja ZSO. Ako bi sve išlo prema planu, Kosovo bi već pre nego što se sud izjasni bilo primljeno u Savet Evrope, te bi više ne bi bilo podsticaj da se preduzme „sledeći korak“.

O tome koliki značaj bi odluka Ustavnog suda uopšte imala može da se pretpostavi na osnovu sudbine Presude o ZSO koju je on doneo još u decembru 2015. godine. Ustavni sud je tada konstatovao da ZSO predstavlja deo ustavnog poretka Kosovo budući da je njeno formiranje predviđeno Briselskim sporazumom iz 2013. godine, kao ratifikovanim međunarodnim ugovorom. Sud jeste ustanovio da određene odredbe sporazuma Opšti principi iz 2015. godine u pogledu nadležnosti i strukture ZSO nisu u skladu sa duhom i članovima Ustava, ali nikada nije doveo u pitanju ZSO kao takvu. Umesto toga, Sud je utvrdio da ZSO treba da bude formirana, ali i da vladina uredba kojom se formira ZSO i statut ZSO treba da budu usklađeni sa Ustavom.

Skoro devet godina pre zapadnih zvaničnika, Ustavni sud Kosovo zatražio je da mu se statut ZSO podnese na razmatranje. To nikada nije učinjeno ali su zato predstavnici aktuelne Vlade u Prištini iskoristili presudu suda za plasiranje tendencioznih i neutemeljenih tvrdnji da je formiranje ZSO protivno Ustavu Kosova. Istaknuti pravnici, takođe, su u svom izveštaju podnetom Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ukazali da se pomenuta Presuda Ustavnog suda namerno pogrešno tumači u javnom diskursu kako bi se promovisao narativ o Republici Srpskoj koja bi podrivala ustavni poredak Kosova.

Uprkos radikalnom protivljenju ZSO i drugim garancijama datim Srbima na Kosovu, na čemu je izgradio političku karijeru, kosovski premijer Aljbin Kurti bi zaista mogao da Ustavnom sudu uputi nacrt njenog statuta i time olakša put Kosova ka Savetu Evrope. Takav postupak zaista ne košta puno. Optužbe koje bi iz opozicije došle da je nedosledan, Kurti bi lako amortizovao zaslugama za prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope. Na kraju, kakvu god odluku Ustavni sud da donese, Kurti bi je tumačio u svoju korist.

Statut iz rukava

Pitanje o kome nije bilo dovoljno reč jeste koji to nacrt statua ZSO Kurti treba da pošalje Ustavnom sudu? Ako se ponovo oslonimo na medijske spekulacije, verovatno se radi o nacrtu statutu koju su u oktobru 2023. godine Prištini uručili evropski posrednici. Pomenuti dokument nikada nije zvanično objavljen. Umesto toga,  statut je, poput prethodnih dokumenata u dijalogu,  najpre procurio u Albanian postu,  dok je u njegov sadržaj potom uvid imao i Radio Slobodna Evropa.

Uprkos stalnom podsećanju međunarodnih posrednika na obavezu formiranja ZSO, kosovski zvaničnici u međuvremenu nisu pokazali nameru da se bavim predloženim dokumentom. Pozivi koji su dolazili iz Brisela da postignuti sporazumi moraju da se poštuju, međutim, mogli su da imaju samo ograničen odjek kada se ni sama EU, kao njihov garant, nije ustručavala da se o njih ogluši. Izradom statuta ZSO van procedure definisane sporazumima, EU je učinila upravo to.

U skladu sa Opštim principima iz 2015. godine, izrada statuta ZSO bila je poverena Upravljačkom timu. Reč je o telu sastavljenom od predstavnike Srba sa Kosova formiranom od strane Vlade u Prištini. Upravljački tim formiran je još 2016. godine, dok je dokument na kome je on radio navodno bio završen još 2018. godine. Statut Upravljačkog tima godinama je boravio u fioci zbog toga što, navodno, sastanak na kojem bi bio predstavljen nije bio sazivan.

Statut koji je izradio Upravljački tim konačno je ugledao svetlost dana u Briselu, 2. maja 2023. godine na sastanku na kom su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti. Već sledećeg dana, kosovski ministar administracije lokalne samouprave Eljbert Krasnići doneo je odluku o razrešenju Upravljačkog tima, što je portparol Evropske unije Peter Stano kritikovao kao kršenje dogovora iz dijaloga. EU je, međutim, onda i sama nastavila da krši isti dogovor time što je faktički preuzela ulogu Upravljačkog tima.

Umesto da dostavi komentare na dokument koji je izradio Upravljački tim, koliko god kritički bili, Vlada Kosova opredelila se da zatvori razgovor na tu temu raspuštanjem ovog tela. Evropski posrednici nisu insistirali da se dokumentu koji je izrađen u skladu sa dogovorima iz dijaloga prihvati kao polazna osnova za pregovore, već su se opredelili da povlađuju kosovskim zvaničnicima time što su im dostavili potpuno novi statut koji su sami izradili. Ni to, međutim, nije bilo dovoljno da se Priština odobrovolji za razgovor na temu ZSO.

Premijer Kosova Aljbin Kurti sada se nalazi pred odlukom da pošalje evropski nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu na ocenu kako bi praktično osigurao članstvo Kosovo Saveta Evrope. U tome je ohrabren od strane evropskih zvaničnika.

Statut ZSO izrađen od strane Evropske unije koji Kosovo uvodi u Savet Evrope! Zvuči kao utopijski scenario koji je previše dobar da bi bio istinit! Čemu više jedna ugrožena manjinska zajednica može da se nada od toga da se i Evropska unija i Savet Evrope angažuju na zaštiti njenog položaja? Možda bi, ipak, mogla da se nada da će je neko pitati šta misli o tome?

Ko pita Srbe?

Ključni problem statuta ZSO o kome je reč, sve i da je najbolji moguć, jeste što o njemu ništa ne zna ciljna grupa čiji položaj on navodno treba da definiše. Stanovnici 10 opština na Kosovu sa srpskom većinom ništa ne znaju o tome kako taj statut namerava da uredi njihov život. Njima i njihovim predstavnicima niko nije dao priliku da ga pročitaju, a kamoli da se o njemu izjasne.

Kada je početkom godine na Kosovu jednostrano ukinuta upotreba dinara, primedbe međunarodne zajednice su, pored ostalog, bilo da odluke treba da se donose u skladu sa principima dobre uprave. Oni nalažu da se odluke u  donose u konsultacijama sa stanovništvom na koje se one odnose. U pogledu statuta ZSO takva poruka je izostala. Nasuprot tome, toleriše se njeno izvrgavanje u potpunu suprotnost.

U kontekstu eventualnog članstva Kosova u Savetu Evrope, ZSO se pretvara ne u formu već u farsu. ZSO više ne služi ni kao privid da se promoviše učešće i uključivanje srpske zajednice na Kosovu već kao sredstvo njene dalje marginalizacije.