Poslednje pripreme za Dan pobede: Crveni trg kao pozornica istorije i prozor u geopolitičku budućnost

Piše: Željko Šajn, specijalni dopisnik Kosovo onlajna iz Moskve

U jeku geopolitičkih napetosti i istorijskog preispitivanja svetskog poretka, Rusija obeležava 80 godina od pobede nad fašizmom uz poruku da ta pobeda nije samo sećanje, već temelj političkog identiteta i najava budućih odnosa moći. Na inicijativu predsednika Vladimira Putina proglašeno je primirje koje će važiti do ponoći 10. maja, dok Crveni trg postaje scena na kojoj se prepliću vojna tradicija, simbolički rituali i savremene globalne poruke.

U Moskvi se preduzimaju sve neophodne mere da proslava protekne mirno, pojačane su mere bezbednosti, ruska vojska obezbeđuje ključne tačke okupljanja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da vojska čini sve što je potrebno da proslava protekne mirno i dostojanstveno, naglašavajući značaj očuvanja stabilnosti u trenutnoj globalnoj klimi. Uprkos pokušajima napada ukrajinskih bespilotnih letelica, zamenik predsednika Saveta Federacije Konstantin Kosačov izjavio je da će Moskva 9. maja biti „jedno od najbezbednijih mesta na svetu”.

U susret velikom jubileju, Crveni trg postaje pozornica istorije, ali i prozor u geopolitičku budućnost. Sa vojnom paradom i prisustvom lidera iz različitih delova sveta, Dan pobede dobija novu dimenziju – scene na kojoj se prepliću istorijska sećanja i ambicije savremene politike, sveta koji nastaje, s novim osovinama savezništava, otporima hegemoniji i borbi za redefinisanje istine o prošlosti. 

Posebnu pažnju izazvalo je prisustvo predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, koji je, kako analitičari ocenjuju, do Moskve stigao teže nego što je to učinio Josip Broz Tito kada je, 21. septembra 1944, posetio Staljina, nakon sastanka s Čerčilom u Napulju, 12. avgusta iste godine. Ovoga puta, pritisci saveznika iz redova pobedničke antifašističke koalicije usmereni su ka sprečavanju srpskog predsednika da prisustvom istakne istorijsku ulogu Srbije u Drugom svetskom ratu. 

O prisustvu Srbije na Paradi, akademik i istoričarka Katarina Guskova kaže:

„Rusofobija i srbofobija su vekovima podsticale ’progresivni’ Zapad da se bori protiv nas, pokušavajući da nas uništi, upropasti, podeli i oslabi. A metode su bile različite – vojna agresija, nagrade za izdaju nacionalnih interesa, podstrekivanje jednih protiv drugih, provokacije, kažnjavanje bombardovanjem za pokušaj odbrane nacionalnih interesa i neposlušnost, obojene revolucije, podmićivanje političara, prekrajanje naše istorije i, konačno, ultimatumi. Ali Srbi nikada nisu bili protiv Rusa, iako se među ostalim Slovenima, pa čak i pravoslavcima, to često dešavalo. Srbima je bilo najteže u poslednjoj deceniji prošlog veka, kada je Jugoslavija razbijana da bi se oslabili Srbi, kada su Rusijom rukovodili liberali koji nisu voleli svoju zemlju. Ali nisu uspeli ponovo da zdrobe Rusiju, a nisu uspeli ni da slome Srbe. Već prvog dana SVO, Srbi su prepoznali da smo u pravu, izjasnili se u našu podršku, nisu slušali EU i nisu nam uveli sankcije.”

Sa pokušajima sprečavanja dolaska u Moskvu suočio se i slovački premijer Robert Fico, koji je podsetio svet na to ko je izvojevao pobedu u Drugom svetskom ratu: „Znamo da je Crvena armija izvojevala pobedu nad fašizmom”, čime se jasno distancirao od sve prisutnije težnje u EU da se istorijska uloga Sovjetskog Saveza relativizuje. Fico je, takođe, naglasio da Evropa ne bi smela da zaboravi herojski doprinos Sovjetskog Saveza u pobedi nad fašizmom, istakavši: „Ove godine posebno pozdravljamo i duboku istorijsku povezanost naših naroda sa Rusijom.”

Predsednik Kine Si Đinping, koji će prisustvovati sutrašnjoj ceremoniji, neposredno pred put izjavio je: „Svet treba da crpi mudrost i snagu iz dubokih lekcija Drugog svetskog rata i velike pobede u antifašističkoj borbi, te da se odlučno suprotstavi hegemonizmu i politici sile i da zajednički stvori svetliju budućnost za čovečanstvo.” 

U Sankt Peterburgu, rodnom gradu predsednika Putina, 1945 umetnika izvelo je valcer ljubavi i mira pod otvorenim nebom – umetnički omaž godini kapitulacije nacističke Nemačke. Iza estetskog izraza krije se jasna poruka: pre 80 godina na Jalti je uspostavljen poredak koji je danas na rubu raspadanja, te se svet nalazi na pragu formiranja novog multipolarnog svetskog poretka.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji već 21 godinu vodi rusku diplomatiju, ugostiće šefove diplomatija iz 29 zemalja. U susretima koji su prethodili paradi poručio je: „Rusija je posvećena mirovnim pregovorima, ali smatramo da dugoročni mir ne može biti postignut bez bezbednosnih garancija za našu zemlju.” Lavrov je podsetio na pravo naroda na samoodređenje iz Povelje UN, ukazavši na kršenja ljudskih prava na teritorijama pod kontrolom Kijeva.

U Međunarodnom pres-centru u Moskvi novinarima je prikazano istorijsko izdanje lista „Izvestija” iz 9. maja 1945. godine, sa naslovima o bezuslovnoj kapitulaciji nacističke Nemačke. Potpisi maršala Žukova, saveznika i nemačkih komandanata svedoče o jedinstvenom trenutku svetske istorije, kada su narodi zajednički porazili fašizam.

Današnja generalna proba vojne parade na Crvenom trgu, u senci istorije i pod budnim okom bezbednosnih službi, pokazuje da će se sutra ponovo preplitati vojne kolone, sećanja na pobedu i poruke o budućnosti. U ovom trenutku, kada svet prolazi kroz temeljno redefinisanje poretka uspostavljenog 1945, Dan pobede u Moskvi ne predstavlja samo spomen na prošlost – već i deklaraciju o novoj političkoj realnosti u nastajanju. U gradu nema prodavnice ili izloga gde nije zalepljen plakat koji simbolizuje pobedu u Velikom otadžbinskom ratu, koji je trajao od 1939. do 1945. godine.

Dok vojne formacije budu koračale Crvenim trgom, pod zastavama koje evociraju sećanje na pobedu nad fašizmom, jasno će se ocrtavati još jedna bitka – ona za pravo na sopstvenu interpretaciju istorije i za mesto u budućem svetu. Moskva 9. maja ne slavi samo jubilej – ona poručuje da je spremna da predvodi u trenutku kada stari globalni poredak puca pod pritiskom novih savezništava, potisnutih narativa i povratka suverenističkih ideja. U toj simbolici, uprkos pritiscima, Srbija ne samo da čuva sećanje na prošlost već i potvrđuje svoje opredeljenje da u budućnosti ne bude samo posmatrač – već akter.