Secesionizam na Filipinima u režiji bivšeg predsednika

Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Secesionizam kontinentalnih država je standarna stvar, ali sada se pojavljuje secesionizam u arhepelagu. Filipini se suočavaju sa mogućnošću izdvajanja drugog po veličini ostrva Mindanao, nakon prošlonedeljnog poziva bivšeg predsednika Filipina, Rodriga Dutertea. Duterte je 30. januara pozvao na nezavisnost svog rodnog ostrva Mindanao na jugu Filipina pošto se njegov savez sa predsednikom Ferdinandom Markosom Mlađim raspao prošle nedelje zbog neslaganja oko napora za izmenu ustava. Ovo je samo jedan od mnogo razloga baš za ovakav potez u zemlji koja se sastoji od 7 500 ostrva sa 120 miliona stanovnika. Rodrigo Duterte bio je prvi predsednik Filipina izabran sa ovog ostrva.

Mindanao je drugo po veličini ostrvo u filipinskom arhipelagu, posle Luzona, i sedmo najnaseljenije ostrvo na svetu. Smešteno u južnom delu arhipelaga, ostrvo je deo istoimene grupe ostrva koja takođe uključuje susedna ostrva, posebno arhipelag Sulu. Prema popisu iz 2020. godine, Mindanao ima 27 million stanovnika, dok dok cela grupa ostrva ima million stanovnika više.

Oko 70 odsto stanovnika su hrišćani, a 25 odsto su muslimani. Mindanao je veoma bogat resursima. Iako se smatra glavnim žitnicom na Filipinima, Mindanao je decenijama opterećeno nasiljem i sukobima dok se vlada borila protiv pobunjenika i ekstremista. Nemiri su obeshrabrili investicije i ostavili mnoge delove ostrva u siromaštvu. Zbog toga su migracije u bogate zalivske zemlje ustaljena praksa gde Filipinci rade fizičke i druge slabije plaćene poslove.

Bivši filipinski predsednik Rodrigo Duterte optužio je svog naslednika Ferdinanda Markosa Mlađeg da je zavisnik od droge i da rizikuje da bude zbačen sa funkcije u tiradi prepunoj psovki koja je demonstrirala slom u odnosima između dve moćne političke porodice.

Duterteov govor, u kojem je tvrdio da saveznici Markosa mlađeg pokušavaju da uklone ustavna ograničenja mandata kako bi mogli da se drže vlasti, prati dugotrajne spekulacije o neprijateljstvima između porodica.

Povratak Markoza na vlast delimično su pomogli Duterteovi jer su dve dinastije izgradile savez uoči predsedničkih izbora 2022. godine. Aktuelni predsednik je sin svrgnutog diktatora Ferdinanda Markosa, koji je vladao od 1965. do 1986. godine i uveo vanredno stanje koje je oslabilo ekonomiju i javne institucije, i njegove supruge, Izabele Markos, koja postala poznata širom sveta zbog svoje kolekcije od 3 000 pari cipela. U međuvremenu, Markosova administracija pokrenula je svoju kampanju Bagong Philipinas (Novi Filipini), naglašavajući rastuće neslaganje ova dve moćne filipinske porodice. Događaj je bio oživljavanje svojevrsnog političkog pokreta njegovog oca, Ferdinanda, Bagong Lipunan (Novo društvo).

Markosov otac, Ferdinand Markos Stariji, vladao je Filipinima više od dve decenije sve dok ga nije zbacila mirna « Revolucija moći naroda » u februaru 1986. Porodica Markos je bila primorana da pobegne iz zemlje i potražila je egzil na Havajima. Ustav iz 1987. godine, koji je stupio na snagu godinu dana nakon što je Markos stariji svrgnut, propisuje da predsednici mogu služiti samo jedan šestogodišnji mandat, kao zaštita od diktatura.

Dutertesi su stekli vlast u Davaou, svom sedištu na jugu, vladajući gradom gvozdenom rukom dve decenije. Otvoreni sukob izbio je pošto se najstariji sin bivšeg predsednika Dutertea, Paolo, suočio se sa ispitivanjem zbog ekstravagantne javne potrošnje. Na samom kraju januara izbile su tenzije na odvojenim skupovima.

Duterteova kćerka, Sara Duterte, učestvovala je na zajedničkoj listi sa Markosom Mlađim na izborima 2022. godine, pobedivši ubedljivo, a sada je njegov potpredsednik. Od tada su se, međutim, pojavile pukotine u njihovom savezu. Tokom svog govora, Duterte je upozorio Markosa Mlađeg da ne preduzima bilo kakve promene ustava, upozoravajući da bi mogao biti svrgnut kao i njegov otac.

Markos Mlađi je podržao promene ustava, kako je objasnio, da bi se omogućilo promovisanje stranih investicija. Međutim, Duterte je tvrdio da su predsednikovi saveznici podmićivali lokalne zvaničnike da uklone pravila o ograničenju mandata.

Duterte je takođe više puta optuživao Markosa Mlađeg, poznatog kao Bongbong, za upotrebu droge, rekavši: „Bongbong Markos je tada bio na visokom nivou. Sada kada je predsednik, i dalje je naduvan... Imamo narkomana za predsednika! Taj kurvin sin,”opsovao je bivši predsednik, a objavila filipinska štampa.

Duterte je rekao da je ime Markosa mlađeg uključeno na listu koju je napravila filipinska agencija za borbu protiv droge. Agencija je ovo demantovala.

Duterte, koji je ustavom bio blokiran da traži drugi mandat 2022. godine, oduvek je imao neugodan odnos sa Markosom Mlađim i ranije ga je nazivao « razmaženim detetom i slabim vođom ». Nije ga podržao na prošlim izborima i otvoreno je izrazio frustraciju što njegova kćerka nije otišla na čelo zemlje.

Postoje široko rasprostranjene spekulacije da će Sara Duterte učestvovati u predsedničkoj trci 2028. godine, što će dve porodice još dublje dovesti u sukob.

Markos Mlađi je u ponedeljak rekao novinarima: „Mislim da je to fentanil“, upitan o Duterteovim primedbama, sugerišući da je lek – za koji je Duterte priznao da je u prošlosti uzimao za ublažavanje bolova nakon nesreće na motoru – narušio njegovo rasuđivanje. Dodao je da bivši predsednik „već dugo uzima drogu... posle pet, šest godina to mora da utiče na njega“.

Nesporazumi su rezultat dugo tinjajućih sporova oko diskrecionih fondova i neslaganja oko političkih planova.

Duterteov sin i gradonačelnik grada Davaoa prodružio se svom ocu i pozvao na ostavku Markosa Mlađeg, sugerišući da vodi opasnu spoljnu politiku i da je odgovoran za rastući kriminal. „Gospodine predsedniče, ako nemate ljubav i težnje prema svojoj zemlji, podnesite ostavku“, rekao je on na jednom javnom forumu.

Sara Duterte rekla je u ponedeljak da komentari njenog brata potiču sa „mesta bratske ljubavi“ i navela da je bila podložna „odvratnom tretmanu“ od strane „nekih sektora u krugu predsednika“. Široko je rasprostranjeno uverenje da je sukob i počeo zbog nje tako što je administracija predsednika smanjila poverljivi budžet potpredsednice Sare Duterte. Ovo je usledilo nakon prošlogodišnjih medijskih izveštaja u kojima je detaljno opisana njena potrošnja od oko 2,2 miliona dolara za samo 11 dana njenog mandata.

Poverljiva sredstva - paušalni iznosi koje vladine agencije mogu da troše bez zvaničnog nadzora - bili su u fokusu parlamentarne istrage krajem 2023. godine, a Kongres je zahtevao objašnjenje njihove upotrebe. Predsednik Predstavničkog doma Martin Romualdez, Markosov blizak saveznik i rođak, negirao je da je pokrenuo istragu u političke svrhe.

Tenzije su eskalirale kada poverljiva sredstva potpuno izbačena iz budžeta Duterteove kćerke za 2024. dok su Markosova diskreciona sredstva ostala netaknuta. Bez obzira na to, Duterte je javno potvrdio svoju podršku Markosovoj administraciji.

Ali, fondovi su samo jedna od „prvih prelomnih tačaka” dinastičkog saveza. Za razliku od Dutertea, koji je imao bliske odnose s Kinom, Markos Mlađi vodi dramatično drugačiju spoljnu politiku od Dutertea, zauzimajući oštriji stav protiv Kine u spornom Južnom kineskom moru i jačajući veze sa SAD. Markos uključio Filipne u savez sa Sjedinjenim Državama i ojačao strateško partnerstvo sa Japanom.

Nedavni ključni događaji u bezbednosnoj saradnji uključuju omogućavanje pristupa SAD četiri dodatne vojne baze na Filipinima, kao i izvođenje najvećih vojnih vežbi zajedno sa SAD.

Markos Mlađi je otišao mnogo dalje od bilo kog regionalnog lidera — čak i od američkih zvaničnika — u čestitanju pobedničkoj Demokratskoj progresivnoj stranci na Tajvanu. Njegova izjava bila je daleko jača od izjava drugih zemalja jugoistočne Azije sa bliskim neformalnim vezama sa Tajvanom, poput Singapura. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekao je novinarima da su Markosove izjave „ozbiljno prekršile političke obaveze koje su Filipini preuzeli prema Kini i grubo se mešali u unutrašnje stvari Kine“. Markos Mlađi kasnije je pokušao da se koriguje, dajući izjavu u kojoj potvrđuje svoju posvećenost politici « jedne Kine ».

Duterteov oštar napad usledio je neposredno nakon ovog poteza njegovog naslednika, uz direktno navođenje spoljne politike kao jedne od važnih tačaka razilaženja. Odnosi između porodica su takođe zategnuti zbog izveštaja da su istražitelji Međunarodnog krivičnog suda, koji istražuje Duterteove brutalne obračune sa narko kartelima, posetili Filipine u decembru. Izveštaji nisu potvrđeni, a Markos Mlađi je rekao da neće sarađivati sa sudom. Poslanik u Predstavničkom domu Raul Manuel izjavio je da Duterte možda traži da se Mindanao otcepi od zemlje kako bi ostao podalje od kandži Međunarodnog krivičnog suda. Predlog za otcepljenje Mindanaa nosi „skrivenu agendu“ u svetlu istrage MKS-a, rekao je Manuel.

„U stvari, Duterteovi samo žele da pretvore Mindanao u bunker za bekstvo u vreme kada ih MKS lovi, pošto kada istraga napreduje i kada budu osuđeni za svoje zločine protiv filipinskog naroda“, rekao je Manuel.

Međunarodni krivični sud je 2023. godine odobrio nastavak istrage o Duterteovom takozvanom „ratu protiv droge“ tokom njegovog mandata kao predsednika, a ranije, kao gradonačelnika grada Davao.

Brojni zvaničnici su odbacili i osudili izjave bivšeg predsednika i pozive na otcepljenje Mindanaa. Savet za nacionalnu bezbednost (NSC) odbacio je Duterteovu izjavu o secesiji rekavši da to predstavlja pretnju napretku u miru i razvoju.

Ministar odbrane Filipina Žilberto Teodoro obećao je da će "strogo sprovoditi" očuvanje suvereniteta zemlje. Teodorove komentare je u sličnom tonu ponovio i savetnik za nacionalnu bezbednost, koji je rekao da Vlada neće oklevati da "koristi svoj autoritet i snage da uguši i zaustavi sve pokušaje rasparčavanja Republike".

„Vlada će na svaki pokušaj otcepljenja bilo kog dela Filipina dočekati odlučnom silom, jer ostaje nepokolebljiva u obezbeđivanju suvereniteta i integriteta nacionalne teritorije“, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Eduardo Anjo.

Smatra se da bi, uprkos sadašnjem animozitetu, politička lojalnost mogla da se promeni uoči međuizbora 2025. a time i da se umanji retorika secesije. Ti izbori su ključni za Markosa da popuni Kongres poslanicima svoje stranke kako bi osigurao usvajanje politike koju on favorizuje. Bivši predsednik Duterte osvojio je veliku većinu poslanika na sredini mandata 2019. godine, efektivno osakativši svoju političku opoziciju.

Veruje se da postoji šansa da se jedinstvo Duterte-Markos ponovo potvrdi ili da se učvrsti velika podela između najmanje tri tabora: stare liberalne opozicije, Dutertea koji konsoliduje poziciju opozicije i Markosov tabor. To bi značilo da bi Duterte mogao da ojača svoje secesionističke planove.

Sukobi pokazuju kako su politički savezi na Filipinima obično kratkotrajni, često nastaju samo da bi političari konsolidovali podršku uoči izbora. Političke dinastije, sa svim svojim novcem, uticajem i osnovnom podrškom, imaju moć u oblikovanju ko će postati predsednik.