Somalilend - secesija na Rogu Afrike

Beograd_231228_Dragan Bisenić 05
Izvor: Kosovo Online

Piše za Kosovo onlajn: Dragan Bisenić

Mnogi su usredsređeni na napade Huta na brodove i tankere na Crvenom moru, ali oni nisu jedina snaga koja se probija ka obali Crvenog mora. Etiopija je upravo napravila potez koji bi mogao da destabilizuje ionako nestabilni Rog Afrike - a vrti se oko zemlje koja, na papiru, ne postoji: Somaliland.

Etiopija je 1. januara objavila da će priznati Somalilend kao državu i dati njegovoj vladi udeo u Etiopian Erlajnsu. U zamenu, Somalilend će dati Etiopiji kontrolu nad 20 kilometara svoje obale kako bi razvila pomorsku bazu.

Etiopija se izvlači iz intenzivnog i krvavog dvogodišnjeg rata unutar svojih granica, zajedno sa stalnim sukobima među različitim etničkim grupama. Kao rezultat nasilja, Etiopija trenutno doživljava masovno interno raseljavanje i glad.

Geopolitičke tenzije koje je stvorio pakt sa Somalilendom mogle bi da posluže za pogoršanje problema Etiopije - i problema u regionu. Ali uprkos riziku, obe strane znaju da imaju mnogo da dobiju.

Somalilend, zvanično Republika Somalilend, nepriznata je država na Rogu Afrike, međunarodno priznata kao de jure deo Somalije. Nalazi se na južnoj obali Adenskog zaliva i graniči se sa Džibutijem na severozapadu, Etiopijom na jugu i zapadu i Somalijom na istoku. Teritorija na koju se polaže pravo ima površinu od 176.120 kvadratnih kilometara, sa približno 5,7 miliona stanovnika. Glavni i najveći grad je Hargeisa. Vlada Somalilenda sebe smatra državom naslednicom Britanskog Somalilenda, koji se, kao nakratko nezavisna država Somalilend, ujedinio od 1960. do 1991. sa Poverilačkom teritorijom Somalilenda (bivši italijanski Somalilend) da bi formirao Republiku Somalija.

Od 1991. godine, teritorijom upravljaju demokratski izabrane vlade koje traže međunarodno priznanje kao vlada Republike Somalilend. Centralna vlada održava neformalne veze sa nekim stranim vladama, koje su poslale delegacije u Hargejsu. Tajvan je trenutno priznao Somalilend, a postoje predstavništva nekoliko drugih zemalja, pre svih Etiopije. Samoproglašenu nezavisnost Somalilenda, međutim, nije zvanično priznala nijedna država članica UN ili međunarodna organizacija. To je najveća nepriznata država na svetu po de fakto kontrolisanoj površini. Članica je organizacije Unrepresented Nations and Peoples Organization, grupe za zastupanje čije članove čine autohtoni narodi, manjine i nepriznate ili okupirane teritorije.

Somalilend leži na južnoj obali Adenskog zaliva. Nominalno deo Somalije, proglasio je nezavisnost 1991. Iste godine priznata je nazavisnost brojnim istočnoevropskim državama, republikama bivše Jugolavije, ali ne i Somalilendu. Somalilend uglavnom kontroliše sopstvene granice i ima zdraviju demokratsku tradiciju od nekih svojih suseda. Njegova vojska, iako mala, sačuvala je zemlju od pretnji poput piraterije i terorističke grupe al-Šabab. Jedina stvar koja sprečava da ovo bude zvanična država, jeste međunarodni legitimitet. Osim Tajvana, nijedna država ne priznaje nezavisnost Somalilenda. Deklaracija Etiopije bi ovo promenila. Priznavanje nove države prema međunarodnom pravu zahteva od etabliranih država da priznaju suverenitet i legitimitet teritorije. Ovo se može postići eksplicitnim ili implicitnim sredstvima.

Direktno priznanje ima oblik zvanične nedvosmislene izjave. Nasuprot tome, implicitno priznanje se može pojaviti kroz bilateralne sporazume, saveze ili diplomatske razmene - u suštini signalizirajući prihvatanje zemlje bez davanja zvanične deklaracije o priznanju. Implicitno priznanje često pruža stratešku prednost, štiteći interese zemlje bez izazivanja regionalnih neslaganja.

Ovladavanje veštinom sastavljanja ugovora sa implicitnim priznanjima može biti od ključnog značaja da se izbegne preterano diplomatsko obavezivanje zemlje. Međunarodna zajednica je očekivala od Abija, dobitnika Nobelove nagrade za mir, da upravlja ovim diplomatskim konopcem, balansirajući stepen priznanja Somalilenda sa uzdržanošću. To bi moglo da izbegne prekid odnosa sa Somalijom i ugrožavanje regionalne bezbednosne dinamike.

Konkretni detalji Memoranduma o razumevanju ostaju neobjavljeni. Do sada, svi uvidi proizilaze uglavnom iz zajedničke konferencije za štampu koju su održala dva lidera Etiopije i Somalilanda u Adis Abebi i kasnijih saopštenja za javnost.

Pojavile su se nijansirane razlike u prioritetima svake strane: Somalilend stavlja naglasak na eksplicitno priznanje; Etiopija usmerava svoj fokus ka regionalnoj integraciji.

A uočavaju se i neke veće razlike u razmeni poruka. Obe strane ukazuju na ekonomske i bezbednosne koristi. Ali izjava Etiopije od 3. januara sugeriše samo „dubinsku procenu" zahteva za državno priznanje. Ovo se čini u suprotnosti sa tvrdnjom Somalilenda o garantovanom priznanju u zamenu za pristup moru.

Ali, pošto stvarni tekst sporazuma nije javno dostupan, njegove implikacije ostaju obavijene velom tajne -- što dodatno povećava nelagodnost u regionu zbog sporazuma.

Somalija je besna. Njena vlada vidi i priznanje Somalilenda i izgradnju pomorske baze kao kršenje svog suvereniteta.

„Kao vlada", tvitovao je narednog dana somalijski predsednik Hasan Šeik Mohamud, „mi smo juče osudili i odbacili nezakonito kršenje našeg nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta od strane Etiopije. Nijedan pedalj Somalije ne može ili neće biti oduzet od bilo koga. Somalija pripada somalskom narodu. Ovo je konačno."

Somalija, međutim, malo toga može da uradi u vezi sa ovim. Etiopija ima hiljade vojnika stacioniranih u Somaliji, pomažući vladi u borbi protiv Al Šababa, koji kontroliše velike delove zemlje.

Afričkom rogu nisu strane invazije, građanski ratovi, ustanci i državni udari počevši od najmanjeg katalizatora. Zašto je Etiopija spremna da zaljulja čamac? I kuda će to dovesti?

Etiopija je postala bez izlaza na more 1990-ih nakon što je Eritreja proglasila nezavisnost i uzela svu etiopsku obalu Crvenog mora. Otkako je 2018. postao premijer Etiopije, Abij Ahmed je pokušao da povrati pristup moru. On je 2018. napravio sličan dogovor sa Eritrejom, gde je Eritreja dozvolila uticaj Etiopije u svojim lukama u zamenu za ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa.

Odnosi Eritreje i Etiopije su se od tada pogoršali. Eritreja je pomogla Ahmedu da se bori protiv Tigrajskih pobunjenika u velikom građanskom ratu koji je završen 2022. Uprkos tome što je rat završen i što je region Tigraja relativno stabilan, eritrejske trupe neće napustiti etiopsko tlo. Neki analitičari sumnjaju da bi Etiopija uskoro mogla da uđe u rat sa Eritrejom.

Etiopija ima oko 120 miliona ljudi, druga zemlja po broju stanovnika u Africi. Građanski rat je teško pogodio i zemlji su potrebne trgovinske veze da pomognu u oporavku. Osnovni razlozi koji su izazvali Tigrajski ustanak i dalje postoje, što čini nastavak neprijateljstava vrlo realnom mogućnošću. Neki procenjuju da je rat odneo čak 600.000 života, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih sukoba ovog veka. Ahmed je uspeo da održi ratne napore, delimično, kupovinom stranog oružja. Možda očajnički želi da obezbedi pomorski spas.

Sporazum sa Somalilendom mogao bi da pokaže da Ahmed ne vidi nikakve šanse za pomirenje sa Eritrejom, da je napustio nadu u pristup eritrejskoj obali Crvenog mora i da je rat sa Eritrejom u toku.

Uzimajući u obzir delikatnu situaciju Etiopije sa domaćim secesionističkim snagama, kritičari su brzo primetili da Etiopija možda nije u najboljem položaju da se pozabavi idejom o priznavanju Somalilanda. Ne samo da bi rizikovao sukob sa Somalijom, već bi to moglo da dovede i do obnavljanja zahteva i pokreta otcepljenja unutar same Etiopije.

U svakom slučaju, očekuje se dosta nestabilnosti na Rogu Afrike. Takva kriza koja pogađa Afrički rog nije utešna. Region je dom za više od 100 miliona ljudi koji su prošli kroz izuzetno teška vremena. Globalna pažnja ka rastućim tenzijama na Rogu Afrike raste: SAD su izrazile ozbiljnu zabrinutost, a Afrička unija je pozvala Etiopiju i Somaliju da deeskaliraju tenzije u ime regionalnog mira. Slične izjave stigle su iz Međuvladine uprave za razvoj - afričkog trgovinskog bloka - Evropske unije i Arapske lige.

Dalje zaoštravanje u Crvenom moru može da uvuče i Rog Afrike u konfrontacije uz opasnost da dovede do totalnog haosa. Priznanje Somalilenda može dovesti do toga.