Šta Kurti stvarno želi da postigne otvaranjem mosta na Ibru?

"Jednostranim akcijama Aljbin Kurti nastoji da održi ciklus kontinuiranih kriza i testira strpljenje Srbije. U nasilnom pohodu na sever, most na Ibru mu je meta i zbog snažnog simboličkog značaja koji ima za Srbe“

Priredio: Miloš Garić

Poslednji pokušaj otvaranja mosta na Ibru između Severne i Južne Mitrovice desio se pre nešto više od 10 godina, 22. juna 2014, kada je nekoliko stotina ekstremnih Albanaca, pod sloganom „Ili vi, ili mi”, krenulo na suprotnu stranu, lomeći i paleći sve na šta su naišli, pošto je most nakratko bio pušten u saobraćaj.

Uz pokliče “UČK” i “Adem Jašari” više od dva sata toga dana trajali su neredi u kojima je povređeno nekoliko desetina razularenih aktera, kao i 13 policajaca. Zapaljena su četiri vozila, po jedno policijsko i Euleksa, kao i dva s obeležjima UN. S južne strane su se do kasno u noć čuli rafali automatskog oružja, pekao je suzavac, a pripadnici Kfora morali su da se pomuče kako bi sačuvali prilaz severnom delu grada.

U mučnoj istoriji srpsko-albanskih sukoba ovaj most bio je poprište mnogih krvavih momenata. Marta 2004. bilo je posebno napeto.

Hicima iz automatskog oružja i snajpera dvoje Srba je 17. marta te godine smrtno stradalo, a veliki broj je zadobio teže i lakše povrede braneći slobodu od pomahnitalih komšija s juga. Albanski ekstremisti nisu štedeli ni sebe, u okršajima s Kforom trpeli su gubitke, ali želja za “osvajanjem” severa nikada ih nije napuštala.

Ovog leta Aljbin Kurti i njegovi lokalni partijski saborci ponovo najavljuju nešto slično, ili možda gore.

Važna uloga Kfora

Otkako se Kurti prošle nedelje sastao sa ambasadorima zemalja Kvinte kako bi razgovarali o ponovnom otvaranju glavnog mosta na Ibru, i posle njegove izjave da most “mora da se otvori jer sloboda kretanja i vladavina prava ne ugrožavaju mir i bezbednost”, bilo je jasno da kosovskog premijera u opasnom naumu nema ko da spreči, uprkos opomenama iz Brisela i Vašingtona.

Poslednja nada je komanda Kfora. Njihova najava da neće oklevati da reaguju u slučaju potrebe i da će se držati obaveza po Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. godine, govori zapravo da oni procenjuju visoku mogućnost opasnih nereda.

Čak i zapadni sponzori i partneri albanskih ekstremista u kosovskoj vlasti nemaju opravdanje za Kurtijeve namere u vezi sa Ibarskim mostom. Mnogi postavljaju pitanje, zašto mu je toliko stalo da povuče tako rizičan potez.

"Most na Ibru je simbol. Ne radi se ovde o praktičnim, saobraćajnim razlozima za njegovo otvaranje. Postoje tu i drugi mostovi koji spajaju  južni i severni deo Kosovske Mitrovice. Ono što Kurti hoće, to je da zapravo simbolički sruši taj srpski otpor koji je nastao i koji traje poslednjih 25 godina. Ne smemo zaboraviti da su albanske horde bile upravo na tom mostu zaustavljene pre 20 godina u toku Martovskog pogroma. Albanski demonstranti, odnosno rušitelji, su se okupljali mesecima unazad i smišljali na koji način će preći na severni deo i etnički očistiti Mitrovicu. Mitrovica je jedina gradska urbana sredina koja je nakon marta 2004. godine ostala u srpskim rukama. Simbol srpskog otpora konačnoj albanskoj supremaciji predstavlja taj most“, objašnjava Luka Jovanović, profesor istorije iz Severne Mitrovice.

Eventualnim formalnim spajanjem severne i južne Mitrovice, ukazuje, izgubila bi se osnova za Zajednicu srpskih opština.

"Severna Mitrovica treba da bude centar Zajednice srpskih opština. Ako bi došlo do ujedinjenja severne i južne Mitrovice, Srbi gube jednu važnu opštinu i sama Zajednica gubi smisao. Ovde u severnom delu pored spomenika knezu Lazaru nalazi se spomenik ruskom konzulu Grigoriju Ščerbini, koji je ubijen u toku jednog albanskog napada na Mitrovicu s početka 20. veka. On se zalagao za odbranu ugroženog srpskog stanovništva i protiv pokušaja etničkog čišćenja Mitrovice od strane Albanaca iz okoline. Platio je to svojom životom. Njegov spomenik u južnom delu grada je uništen i sada bi ga Albanci rado uklonili i iz Sevrne Mitrovice“, napominje Jovanović.

Otvaranje mosta i njegovo uključivanje u dnevno-politička pitanja dovelo bi do novog dizanja tenzija i do jednog krupnijeg plana, koji po rečima Jovanovića, ima za cilj progon Srba i konačno „rešavanje mitrovačkog pitanja“, kako ga Albanci posmatraju.

Zanimljivo je da pojedini albanski političari iz opozicionih stranaka ne veruju u iskrene namere Aljbina Kurtija u vezi s mostom. Poslanik Alijanse za budućnost Kosova Palj Ljekaj ocenio je da insistiranjem na otvaranju mosta na Ibru Kurtijeva vlada želi da skrene pažnju sa svojih brojnih neuspeha.

“Kurtijeva vlada ne ostvaruje obećanja. Kurti ima samo jedan prioritet, da izazove situaciju na severu kako bi skrenuo pažnju sa svojih neuspeha”, istakao je Ljekaj.

Tenzijama protiv interesa Srbije

Politički analitičar i stručnjak za bezbednost Darko Obradović napominje da svojim jednostranim akcijama Aljbin Kurti nastoji da održi ciklus kontinuiranih kriza i testira strpljenje Srbije.

"Kurti je svestan da kreiranjem kriza ugrožava strateške odnose Srbije i EU, jer time testira kredibilitet EU kao pregovarača. Što se tiče aspekta bezbednosti, situacija sa mostom na Ibru je zatečeno stanje koje je ostavljeno da bude rešeno na političkom nivou. U skladu sa mandatom KFOR-a koji sprovodi NATO misija sloboda i bezbednost je imperativ. Činjenica da pitanje mosta na Ibru do sada nije rešeno kompromisom ukazuje da rešenje dolazi modelom 4P - političkog rešenja (koga nema), poverenja (koga nema), prosperiteta (koga nema) i pomirenja (koga nema).  Na osnovu svega KFOR mora da deluje u odnosu na osnovni svoj zadatak, a to je bezbednost za sve“, smatra Obradović.

Potpuni kompromis i međusobna normalizacija odnosa Beograda i Prištine, naglasio je, treba da ostane prioritet i konačan cilj.

"Ukoliko most na Ibru povećava rizik i bezbednosnu nesigurnost ne bi ga trebalo na silu otvarati. Time se pogoršava celokupno upravljanje bezbednosnim rizicima, gubi se kontrola situacije, i stvara mogućnost za scenarije uličnih nereda. Međutim, sa druge strane Aljbin Kurti se drži stanovišta da odsustvo tenzija i haosa pogoduje Srbiji da jača svoje strateško partnerstvo sa Amerikom i EU. Kosovo je jedina politička prepreka koja Srbiju deli od punog savezništva sa Zapadom. U takvoj situaciji Aljbin Kurti bi ostao upamćen kao čovek koji je prepreka regionalnoj saradnji, a što se odražava na Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu“, objašnjava Obradović.

Zbog Kurtijevih unilateralnih mera, dodaje, Beograd nije oslabio svoju međunarodnu i ekonomsku poziciju, a krize koje su kreirane na Kosovu nisu ekonomski izolovale Beograd.

"Naprotiv, dolazak nemačkog kancelara Šolca i strateško partnerstvo vezano za litijum pokazuju da Evropska unija gleda na Srbiju kao pouzdanog partnera, koga uključuje u centar svoje strategije po pitanju strateške autonomnosti. Dakle Srbija od Briselskog sporazuma do danas postaje deo evropskog rešenja i saradnje u regionu. Predsednik Vučić je davno prozreo i najavio namere Kurtija da uvede Srbiju u spiralu kriza i eskalacija, čime je upozorio naše evropske partnere. U ovom trenutku bitno je eliminisati sve faktore koji će od političke krize stvari odvesti u domen bezbednosti. Mnogi eksperti sa pravom primećuju da se nalazimo u bezbednosnim terminima umesto političkim. Otvaranje mosta na Ibru ne može da se dogodi u trenutku kada je poznato za šta će biti iskorišćeno. Porast međuetničkih tenzija i provokacija je imanentan“, zaključuje Darko Obradović.