Šta o stanju u kosovskom pravosuđu govori sve veći broj optužnica protiv Srba za ratne zločine?

Duško Arsić
Izvor: Kosovo Online

"Postoje sudije i tužioci na Kosovu koji su časni i pošteni, i koji tako rade svoj posao. Ipak, zloupotrebe u sudovima i tužilaštvu su masovna pojava i često se lome preko leđa Srba, koje bez dokaza drže u višemesečnim pritvorima, a konfuznim i praznim optužnicama sve češće posle 24 godine terete za ratne zločine".

Priredio: Miloš Garić

Slučaj Gavrila Milosavljevića (63), Srbina iz Istoka, protiv koga je pre nekoliko dana, posle jednogodišnjeg pritvora, podignuta optužnica za navodni ratni zločin, samo je jedan od brojnih primera “neobičnog” sistema po kome danas radi kosovsko pravosuđe.

Svi građani Istoka, mahom Albanci, jer Srbi su odavno proterani iz ovog metohijskog mesta i nema uslova za njihov povratak, dakle svi ljudi tamo koji poznaju Gavrila Milosavljevića znaju da je on nevin. Ali, to je za Gavrila slaba uteha, kao i za mnoge druge utamničene Srbe širom Kosova.

Duško Arsić, Dragan Milović, Zoran Kostić, Zlatan Arsić, Dragiša Milenković… Spisak uhapšenih zbog "ratnog zločina protiv civilnog stanovništva" samo u prethodnih nekoliko meseci je podugačak. Advokati se žale da sudije prihvataju konfuzne, loše, prazne, nestručno sastavljene zahteve za određivanje pritvora, mimo zakona, bez činjenica, bez dokaza. 

Sudovi, kažu, prvo hapse Srbe, a potom traže "dokaze", koji i ne moraju da budu stvarni dokazi. Dovoljno je da se dva svedoka posle 20 i više godina “sete” nečega što se uhapšenom može staviti na teret i sudije to oberučke prihvataju.

Logično pitanje je - zašto bi neko to radio.

Tu dolazimo do glavne poente ove već ustaljene sudske prakse, koja u svojoj pozadini otkriva dva ključna motiva.

Prvi je imovinski. Umesto da hapse Albance koji otimaju srpsku imovinu, a hiljade je takvih slučajeva, sudovi optužuju Srbe koji žele da povrate vlasništvo nad svojim kućama i zemljištem, što te ljude trajno onemogućava da ostvare svoja imovinska prava i pritom mnogim porodicama stavlja do znanja kako mogu da prođu ako pomisle da se vrate.

Drugi razlog je politički. Optužnice za ratne zločine protiv Srba daju novi “kredit” vlastima u Prištini za ponovnu priču o genocidu, za dalje napade na račun Srbije, i izdvajanje značajnog novca za nove “institute i istrage ratnih zločina”.

Zatvor visokog rizika u Grdovcu, selu nedaleko od Podujeva, sagrađen je 2014. godine sredstvima Evropske unije i namenjen je uglavnom Srbima. Ovde se trenutno nalazi njih oko 80, a bar polovina zbog navodnih ratnih zločina.

Advokati uhapšenih Srba u neravnopravnoj borbi za prava ovih ljudi ukazuju da je očigledna namera prištinskih vlasti, da uz pomoć međunarodnih partnera, finansijera ovog zatvora, popune ćelije što većim brojem optuženika, makar i bez ikakvih materijalnih dokaza.

Da stvar bude gora, pozadinu ove priče znaju svi, a sasvim sigurno i međunarodni predstavnici, kojima je u opisu posla da spreče zloupotrebe kosovskih institucija i da rade na odbrani vladavine prava. Ali, njihova reakcija izostaje.

Postupanje po automatizmu

Advokat Jovana Filipović iz Gračanice za Kosovo onlajn kaže da nije prirodno što se na Kosovu navodni ratni zločini prijavljuju nakon više od 20 godina, i da se može izvući zaključak da postoji namera zastrašivanja Srba koji žive na Kosovu, ali i raseljenih, za slučaj da požele da se vrate.

"Pre svega, kada pričamo o ratnim zločinima, ili bilo kom drugom zločinu koji je počinjen ne samo na Kosovu, nego bilo gde, moramo da budemo svesni da svi težimo ka tome da zločinci moraju da budu kažnjeni, i da nijedna žrtva ne može da ostane obespravljena, i da se svi pravimo da ne vidimo neku situaciju koja jeste. Međutim, na Kosovu se prve prijave dešavaju nakon 20 i više godina od trenutka kada su navodno počinjeni zločini. Sa razlogom se postavlja pitanje kako je moguće da neko tolike godine ne prijavljuje zločine i dozvoljava da se počinilac slobodno kreće, a znamo da je prirodno da se prijavi bilo koje delo, pa i ono za koje sledi manja kazna", navodi Filipović.

Optužnicama za navodni ratni zločin, smatra naša sagovornica, treba da se posveti posebna pažnja, i ne sme se dozvoliti da se u tim slučajevima postupa po automatizmu.

"Pored tolikih nevladinih organizacija, i pritiska svih snaga, da neko delo ostane neprijavljeno i da se prvi put evidentira da se ono desilo nakon 23 godine, zaista dovodi u pitanje koja je pozadina svega toga. Znamo da se dve godine unazad konstantno dešavaju privođenja lica, koja rezultiraju pokretanjem istrage protiv njih i određivanja daljih mera pritvora. Zatim dolazi i do podizanja optužnica. Problematično je iz kog razloga se to dešava posle toliko godina, a zaključak je samo jedan, da je u pitanju zastrašivanje, i da se izbegne to da se bilo koje lice koje se već odselilo sa teritorije Kosova, vrati. Takođe, dovodi se u pitanje opstanak stanovništva koje i dalje živi i radi na ovim prostorima. Ovim optužnicama posebno treba da se posveti pažnja i da se sagledaju sve okolnosti, a ne da se radi po automatizmu, dakle da se zloupotrebljava mera pritvora i da se kasnije dođe do eventualnih presuda bez valjanih dokaza", dodala je Filipović.

Ona naglašava da pravosuđe na Kosovu mora da ostane imuno na uticaj javnosti, i da odluke donosi samo na osnovu zakona koji su na snazi.

"Što se tiče celokupnog pravosuđa, ne može se govoriti u globalu. Znamo da postoje sudije i tužioci koji su časni i pošteni, koji isto tako rade i svoj posao, i neće pasti pod uticaj. Međutim, svi mi koji živimo na teritoriji Kosova znamo da je možda neko imao u porodici neki problem, ili je bio izložen okolnostima, i ne može da bude potpuno objektivan. Ono što smo do sada videli su presude za koje možemo da pretpostavimo da nisu bile sagledane onako kako treba. Možda je neko subjektivan, da li smo to mi, ili je bilo subjektivnosti od strane suda, ne znamo, ali moramo da apelujemo na sud da ostane imun na uticaj javnosti. Da kada se zatvore vrata sudnice, politički, medijski i uticaj javnosti ostane iza tih vrata, i da se u sudnici sudi samo na osnovu zakona", ukazuje Filipović.

Optužnice za ratni zločin prave podele u društvu na Kosovu, upozorava ona, pa se tako Albanci "raduju" optužnicama za Srbe, dok sa druge strane, Srbi na Kosovu od njih strahuju, jer su svesni da one predstavljaju vid zastrašivanja.

"Albanci naravno pozitivno gledaju na sve to, jer se sudi za navodne zločine koji su počinjeni nad tim delom stanovništva. Međutim, lica srpske nacionalnosti na to gledaju kao na mehanizam da se dođe do daljeg raseljavanja sa teritorije Kosova", zaključuje Filipović.

Savremeni svet ovo ne pamti

Istaknuti advokat Goran Petronijević, nekada sudija u Peći, upozorava da nedovršeni državnopravni status samoproglašenog Kosova povlači za sobom niz nepopravljivih anomalija u svim sferama života.

“Pored nedostatka teritorijalne i nacionalne suverenosti, jedan od najvećih problema predstavlja potpuno odsustvo tripartitne podele vlasti, na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Ovo državnopravno nedonošče održava se u inkubatoru Zapada, u kome se umesto kiseonika udiše beli prah. Izvori funkcionisanja pobrkanih nadležnosti tri vrste vlasti, nalaze se u stranim ambasadama, naravno zapadnih neo-liberalnih globalističkih zemalja. Ovakav protektorat, kakav je napravljen u južnoj srpskoj pokrajini i njegovo četvrtvekovno trajanje, savremeni svet ne pamti. Zakone donose stranci, sudove formiraju stranci, a izvršavaju ih formalno kosovske kvazi-institucije i to opet nakon pritiska na dugme u nekoj od narečenih ambasada”, istakao je Petronijević.

On dodaje da je sve ovo “uvijeno u oblandu i ružičasti celofan kvazi-demokratije neo-liberalnog tipa”.

“Spolja gladac, a unutra jadac. Prava balkanska krčma pred zoru, kada se ne može razlučiti ko pije, a ko plaća. Na žalost, na samoproglašenom Kosovu plaćaju izgleda samo Srbi i pokoji nealbanac. Plaćaju najskupljom valutom u istoriji ljudskog postojanja - slobodom! Zapadni globalisti na Kosovu i Metohiji neumorno treniraju svoju oprobanu strategiju zamene prava, pravilima. Pravila se opet smišljaju u ambasadama, a formalno ih u nepravni promet uvodi Kurtijeva "administracija". Jedno od tih pravila je da su kosovski sudovi potpuno nezavisni od običnog naroda, prava i pravde, a potpuno potčinjeni kvazi-izvršnoj vlasti, a ova, pak, strancima. Ako bilo koji Srbin zatraži neko svoje, makar i osnovno ljudsko pravo, ili ne daj bože svoju otetu imovinu, pritiska se dugme na štampaču prigodnih optužnica pripremljenih u vidu obrazaca”, objašnjava Petronijević.

On vrlo ilustrativno govori o tome kako izgleda primena zakona u sudovima na Kosovu.

"Vi ste Petar Janković, imate više od 45 godina, dobro, znači ratni zločin. Samo još recite gde se nalazi ta vaša imovina, da bi smo znali gde ste i koji zločin počinili. Potpišite ovde, ali ne ćirilicom, to i onako niko ne razume. A, vi mladiću, Mitar Petrović, bili ste 99. mladi? Da, ali je vaš otac sigurno bio zločinac. Daćete nam izjavu, a možda ste vi ovde iz nekih kriminalnih razloga. I opet štampač optužnica, organizovani kriminal. Tek na sudu se nije vajde braniti. Jer, zašto bi vas uopšte tužilaštvo gonilo, ako niste krivi i zašto baš vas. Objašnjenje da je to samo zbog toga što ste Srbin ili što ste došli za svoju imovinu, sudovi kvalifikuju kao neprijateljsku propagandu. I tako  kosovsko pravosuđe ispunjava jednu od svojih glavnih funkcija - sprovođenje etničkog čišćenja KiM, ali "po zakonu", zaključuje Petronijević.

Od 1999. na Kosovu je oko 70 osoba osuđeno za ratne zločine ispred domaćih i međunarodnih institucija, nedavno je objavio Radio Slobodna Evropa. Od 2000. do 2008. godine, ratne zločine na Kosovu je istraživala Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK), dok je od 2008. godine za istrage ratnih zločina bila odgovorna Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEKS). Ova misija je 2018. godine dokumenta predala kosovskom tužilaštvu i lokalnim sudovima.

Ipak, da je kosovsko pravosuđe u jako lošem stanju priznaju i u EU.

U poslednjem Izveštaju Evropske komisije se ocenuje da je Kosovo još u ranoj fazi razvoja pravosudnog sistema koji bi dobro funkcionisao. Ocenjuje se da je ostvaren ograničen napredak, što u jeziku Evropske komisije predstavlja lošu ocenu. Istu ocenu je Kosovo dobilo i u borbi protiv korupcije koja, kako piše u dokumentu, i dalje izaziva zabrinutost. 

Da će se nešto uskoro popraviti, za sada nema nagoveštaja.