Šta Srbi vide na Vidovdan?

"To je jedna ogromna visina sa koje se da pregledati sva naša istorija, unazad i unapred - ovim rečima vladika Nikolaj Velimirović dao je verovatno najbolji opis značaja Vidovdana za Srbe i srpsku državu"

Priredio: Miloš Garić

O Vidovdanu se naravno može pisati i pričati mnogo i dugo, i opet ne reći sve ono što ovaj praznik za Srbe obuhvata kroz istorijsku, političku, religioznu, kulturološku, umetničku, filozofsku ili metafizičku ravan. 

Vidovdan simbolizuje čitavu srpsku istoriju, sve poraze i uzdignuća, dugu istoriju stradanja, žrtve, patnji i muka, ali isto tako i istoriju duhovne i moralne snage i veličine srpskog naroda, izbor carstva nebeskog, kao i veru i nadu u bolje dane. Vidovdan i Кosovo i Metohija su zato prepleteni u jedan pojam, u jedan doživljaj srpskog postojanja.

I mnogo pre Kosovske bitke, koja od 1389. za sva vremena stoji kao vododelnica srpske istorije, Srbi su verovali i znali da se tog dana krajem juna, kada je sunce najduže i najjače u godini, sve najbolje vidi. Zato su taj dan svetkovali i praznovali.

Vidovdan je tako pretočen u imena i prezimena na ovim prostorima (Vidak, Vidoje, Vid, Vida, Vidić, Vidojević...), u nazive toponima, pesama, ulica i trgova. Videlo, vidokrug, vidikovac, vidar, mnogo je srpskih reči sa „vid“. Vidovdan je bio i ostao velika inspiracija književnika i umetnika. Dovoljno je podsetiti na Meštrovićev plan o podizanju grandioznog Vidovdanskog hrama "koji bi poput Partenona na Akropolju, tamo negde na Кosovu, kazivao staru slavu novim pokoljenjima”. O Vidovdanu se završava školska godina, dodeljuju svedočanstva, mnogim crkvama i institucijama to je slava, 28. juna organizuju se brojne svečanosti.

Ono što je, međutim, najupečatljivije i najznačajnije, na Vidovdan na Kosovu je uspostavljena srpska herojska vertikala. Ona danas stoji na tri noseća stuba, koji okupljaju tri herojske generacije srpskih ratnika: onu Miloša Obilića – junaka Kosovske bitke; vožda ustanika Karađorđa Petrovića i Živojina Mišića – čuvenog vojvode u Prvom svetskom ratu. Obilić je bio uzor svim kasnijim junacima, a njihova slava je dalje uzdizala i čuvala istinu o Kosovu i kosovski zavet. 

Merilo vrednosti kroz istoriju

O tome na koji način je Vidovdan odredio celu srpsku istoriju, istovremeno je i najlakše i najteže govoriti.

“Vidovdan je izuzetno važan simbol našeg identiteta i to je datum u kome se prelamaju naša prošlost, sadašnjost, a najverovatnije i budućnost. On pokazuje, u stvari, naš mentalitet, naš karakter i našu istorijsku putanju. To znači da smo specifični između mnogih naroda u ovom regionu po tome što slobodu cenimo iznad svega i što smo za tu slobodu spremni da podnesemo najveće žrtve”, naglašava za Kontekst politički filozof Dragoljub Kojčić.

Dodaje da je Vidovdan Srbima ideal i uzor prema kome mere i životnu svakodnevnicu i individualni moral. 

“Svako od nas ne samo da ima Vidovdan kao nacionalni simbol, nego svako od nas mora da se, u svom sopstvenom ličnom životu, ponaša prema tom etičkom modelu koji je postavljen 1389. godine. Dakle, da za najviše vrednosti, za etiku, za istinu, za moral moramo da budemo spremni da podnesemo najveće lične žrtve. Vidovdan nije nešto što se dogodilo 1389. godine. To je je tzv. transcedentalni datum koji je prisutan u svakom vremenu i koji nas opominje, upozorava i poučava kako treba da se ponašamo bez obzira na vreme u kome živimo. Da li je to 1804. godina, da li je to 1914. ili je to današnji datum, Vidovdan je nešto što predstavlja etalon našeg života i merilo onoga koliko smo dostojni svoje istorije i koliko smo samim tim dostojni i svojih potomaka”, zaključuje Kojčić.

Od Kosovske bitke pa nadalje mnogi važni događaji u Srba desili su se baš na Vidovdan. Da podsetimo samo na neke. 

- Godine 1889. na 500. godišnjicu Кosovskog boja upriličena je proslava miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiči. 

- U Sarajevu je na Vidovdan 1914. mladi srpski rodoljub Gavrilo Princip izvršio atentat na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. 

- Bregalnička bitka u Drugom balkanskom ratu počela je dan po Vidovdanu. Bugari su tada potučeni, a osam godina kasnije 1921. donet je Vidovdanski ustav, po stvaranju države Srba, Hrvata i Slovenaca.

- Na Vidovdan 1934. na vrhu Avale kralj Aleksandar postavio je kamen temeljac spomenika Neznanom junaku, kao veliki i večiti simbol zahvalnosti onima koji su svoje živote položili za slobodu.

- Vidovdana 1989. na 600. godišnjicu Кosovskog boja na Gazimestanu  Slobodan Milošević se svojim govorom vinuo u političku orbitu, a na isti dan je 2001. na ponižavajuć način predat Haškom tribunalu.

Iskušavanje spremnosti Srba

"Retko koji datum u kalendarskoj godini nosi sa sobom sećanje na brojne važne događaje iz srpske nacionalne istorije kao što nosi Vidovdan. Taj dan kao da je odavno postao merilo vrednosti čitavog naroda i pojedinaca, taj dan kao da nam jasno donosi sliku ko smo i šta smo. Vidovdan je duboko ukorenjen u srpskoj kulturi i obeležava se kao dan sećanja na brojne pale junake kroz istoriju. Tradicija, epska poezija, narodna i crkvena predanja vezani za Vidovdan i danas doprinose očuvanju i generacijskom prenošenju univerzalnih humanističkih vrednosti srpske kulture“, objašnjava za Kontekst Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva u Novom Sadu.

Ukazuje da postoje različita tumačenja prisustva ovog praznika među Srbima.

"Kada su srpski junaci, predvođeni Svetim knezom Lazarom krenuli u boj protiv osmanskog zavojevača, crkva i narodna tradicija su tog dana obeležavali sećanje na Svetog Vita, ranohrišćanskog svetitelja iz Lukanije i starozavetnog proroka Amosa. Tek od 19. veka pojavljuju se radovi različitih istraživača istorije, jezika, tradicije i kulture koji su dosta neutemeljeno pokušavali da ime Vidovdan vežu za staroslovensko božanstvo Vida, iako su naučni dokazi za takvu tvrdnju bili male vrednosti. Kao da je čitav 19. vek prošao u pokušajima pojedinih naučnih radnika da celokupno naše hrišćansko nasleđe obrišu i vežu za stroslovensku pagansku tradiciju. Čak i da je negde bilo povezivanje u procesu primanja hrišćanstva kod srpskih plemena, uvek treba da imamo onu važno poruku da je u to vreme primanje hrišćanstva značilo da je novo vino ulazilo u stare mehove“, naglašava Đurđev.

Podseća da je Sveti vladika Nikolaj rekao: "Na Vidovdan 1389. godine srpski knez Lazar, sa svojom hrabrom vojskom, stao je na Kosovu Polju na branik hrišćanske Evrope, i dao život za odbranu hrišćanske kulture“. 

"Vojska Svetog kneza Lazara bila je ojačana postom, molitvom, pričešćem i psalmima i kao takva uspela je da zaustavi dalji prodor islamske vojske u srce Evrope. Vidovdan je tako postao simbol srpskog nacionalnog identiteta i žrtvovanja za slobodu i nezavisnost. Odluka Svetog kneza Lazara da se ne povinuje ultimatumu moćnijeg protivnika postala je inspiracija za buduće generacije. Od Kosova polja pa preko Sarajevskog atentata do Rezolucije Informbiroa i niza drugih događaja, na Vidovdan kao da se kušala snaga srpskog naroda i njegova spremnost da se bori za slobodu. Snaga tog nasleđa i danas brusi, sokoli i jača nove generacije noseći im važno poruku kolika je cena slobode“, poručuje Đurđev.

Svetionik u doba globalne krize

Istoričar Srđan Graovac kaže za Kontekst, da Vidovdan ima poseban značaj kada govorimo o srpskom narodu zato što je utkan u srž nacionalnog identiteta. 

"Srpski identitet je izgrađen na kosovskom zavetu, koji je direktno vezan za Vidovdan. U vreme osmanskog ropstva, pored Srpske pravoslavne crkve, narodna epska pesma je upravo bila čuvar kosovskog zaveta, prenosila ga s kolena na koleno, tako da su generacije Srba vaspitane i odrasle na kosovskoj žrtvi, na Milošu i Lazaru, i sanjali su o tome da će biti osvetnici za Kosovo i da će vratiti slavu i obnoviti srpsku državu. Taj motiv je bio izuzetno važan za opstanak srpskog identiteta, kroz vekove u ropstvu, odigrao je ključni značaj. Vidovdan je zato utkan u srpsko nacionalno biće još u vremenu kada Srbi nisu imali svoju državu. Zbog toga Vidovdan verovatno ima i mnogo veći značaj za Srbe nego što mi to možemo da sagledamo i objasnimo“, zaključuje Graovac. 

Simbolika Vidovdana, dakle, a posebno sećanje na pale za slobodu i otadžbinu, opominju Srbe i danas da čuvaju i neguju istoriju koja ih je stvorila, takve kakvi jesu i tu gde su. 

U vremenu velikih globalnih lomova i teške moralne, intelektualne, političke, bezbednosne i ekonomske krize savremenog sveta, Vidovdan je za Srbe , kao i nekada pod osmanskom okupacijom, spasonosni "svetionik".

Moderna globalistička demokratija, potrošačko društvo i pandemija narcizma, kao posledicu imaju poništavanje pamćenja, tradicije i istorije, a iz sećanja ljudi brišu predstavu šta zapravo znači istinska sloboda. Vidovdan Srbe drži kao sidro i podseća na iskustva koja su stvarali u borbi, junaštvu, u pesništvu, u žrtvi i molitvi. Jer "zemaljsko je za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka".