Svet ne bi smeo da zaboravi stravičan genocid nacističke Nemačke nad Romima

Zastava Roma
Izvor: RTK

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Danas, 8. aprila, obeležava se Međunarodni dan Roma, kada ovaj narod, pored slavljenja romske kulture, obeležava borbu za nacionalnu ravnopravnost. U tom vekovnom maratonu trče sputani diskriminacijom i nezastarevajućim stereotipima kako bi se iz hladovine pomerili na svoje mesto pod suncem.

Svet, makar na današnji dan, ne bi smeo da zaboravi stravičan genocid nacističke Nemačke nad Romima. A gde smo danas? Koliko se život Roma promenio, da li je borba za inkluziju uzaludna i kakav je stav savremene Nemačke o sopstvenoj istoriji?

„U noći između 2. i 3. avgusta 1944. u logoru smrti Aušvic-Birkenau ubijeno je 4.300 ljudi. Bio je to jedan od užasa genocida nacističke Nemačke nad evropskim Romima i Sintima – Porajmosa”, početak je teksta „Nacistički genocid nad Sintima i Romima”, koji je objavio Dojče Vele 2. avgusta 2021. godine. No, ovo je samo kap u okeanu šta je nacistička Nemačka sa silama Osovine učinila nad milionima Slovena, Jevreja i Roma. Glad, bolest i nasilje bili su obeležje ovog logora smrti, a danas, nažalost, na svetskoj političkoj sceni ne samo da vlada licemerje nego se i javlja pokušaj reinkarnacije nacističke ideologije širom Evrope. Ovi politički potezi oživljavaju traume koje su se prenosile s generacije na generaciju, potkrepljene pričama preživelih, sačuvanim dokumentima i stravičnim fotografijama.

Čarli Čaplin, jedan od pionira kinematografije i najveći sineasta svih vremena, koji je na sopstvenoj koži osećao hitlerovsko potcenjivanje vrednosti čoveka samo zato što je pripadnik romske nacije, da je živ, verovatno bi bio inspirisan da napiše novi scenario za film potkrepljen odnosom današnje nemačke vlasti prema genocidu nad Slovenima, Jevrejima i Romima, te strahotnim licemerjem i pokušajem da se Srbi optuže kao genocidni narod za zločine u Srebrenici. Ne zaboravimo da je srpski narod upravo od nacističke Nemačke, uz Jevreje i Rome, bio na spisku slovenskih naroda za genocidno uništenje raznim oružjima, oruđima i hemikalijama, čak i do te mere da su kuvali sapun od tela ovih ljudi kako bi se izgradila čista arijevska rasa. Zakon o čistoj rasi, koji je izglasan u Nirnbergu, usvojio je i bugarski car Boris III u Sobranju svoje zemlje, a današnji bugarski političari u Severnu Makedoniju upali su fašističkom čizmom i otvorili u Ohridu bugarski kulturni centar koji veliča njegov lik i njegovo (ne)delo.

O usvajanju rezolucije „Suzbijanje veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i time uzrokovane netolerancije” na 78. sednici Generalne skupštine OUN, Sergej Lavrov, ministar inostranih poslova Ruske Federacije, na svojoj tradicionalnoj godišnjoj konferenciji u Moskvi, 18. januara ove godine, rekao je:

„Ona je, uprkos trikovima Zapada, bila prihvaćena ogromnom većinom glasova. Ali želim da istaknem činjenicu da su drugi put zaredom Nemačka, Italija i Japan glasali protiv ovog dokumenta. To su zemlje Osovine, koje su se svojevremeno, posle poraza u Drugom svetskom ratu, javno pokajale za zločine počinjene tokom tog rata i uveravale sve da se to neće ponoviti. Činjenica da poslednje dve godine te dve države glasaju protiv rezolucije kojom se zahteva da se spreči oživljavanje nacizma pokreće ozbiljna razmišljanja i tera da se zapitamo u kom pravcu se ti ideološki procesi razvijaju, ne samo u tim državama već i na Zapadu u celini.”

Nije li ovo dokaz licemerja i ne samo pokušaj gaženja istorije već i njeno ostajanje na savremenoj sceni?

S druge strane, Nemačka, nosilac sile Osovine iz Drugog svetskog rata, zemlja koja je genocidno uništavala slovenske narode, Jevreje i Rome, posebno u Drugom svetskom ratu, sada inicira rezoluciju o genocidu nad stradalim licima u Srebrenici od strane Srba. Reč je o istim Srbima na koje je nacistička Nemačka zakonom o čistoj rasi primenjivala genocidno – uključujući i novorođenčad, i žene, i najstarije stanovništvo. Istom tom narodu, po nalogu Aleksandra fon Lera, 6. aprila 1941. godine, bombardovana je i Narodna biblioteka u Beogradu, čuvar zapisa srpskog identiteta. Gde je tu državni i nacionalni moral Nemačke?

Kada već govorimo o moralu nemačke nacije, podsetimo da je ona bombardovala Srbiju u Velikom ratu, zatim Kraljevinu SHS i SR Jugoslaviju i u sva tri slučaja bila je agresor. Značajno je da je 1999, već kao članica NATO-a, prekršila svoj Ustav –specijalni zakon da ne sme učestvovati u agresiji na druge zemlje, a Ustavni sud Nemačke dao je predlog da Bundestag omogući vojnu intervenciju nad Jugoslavijom. Umesto da dâ mišljenje da joj specijalni zakon to zabranjuje – ako ni po čemu drugom, onda bar iz moralnih načela zbog učinjenih zlodela nad srpskim narodom u Prvom i Drugom svetskom ratu i 1999. godine, kada je bombardovana SR Jugoslavija osiromašenim uranijumom, zemlja u kojoj su, pored ostalih, u tom napadu stradali Srbi, ali i Romi.

Ne možemo zaboraviti ni aktivno učešće Nemačke u ratu u Ukrajini, odakle su, uz slovenske narode, spas pod tuđim nebom opet morali da potraže i Romi. Neonacisti koji deluju i danas u Ukrajini činili su genocidna zlodela i u Drugom svetskom ratu u Ukrajini. Na osnovu samo jednog svedočenja Roma u Međunarodnom sudu za ljudska prava Strazburu, neonacisti su u Drugom svetskom ratu opkolili romsko selo u Ukrajini i zapalili ga u celosti. Jedan nemoćan starac je izgoreo u svojoj kući, uz veliki broj povređenih i stradalih.

Za razliku od Genšera i Kola, vrhunskih državnika koji su utamničili istorijsku nepravdu koju je učinila njihova zemlja nad nedužnim narodom kako nikada ne bi ponovo videla svetlost dana, sadašnje nemačko rukovodstvo odškrinulo je vrata istorije i u etar pustilo obrise karaktera nacističke Nemačke, podržavajući Netanjahua u lišavanju civila u Palestini, ali i ne glasajući za rezoluciju „Suzbijanje veličanja nacizma, neonacizma i drugih praksi koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i time uzrokovane netolerancije”, uz pokretanje rezolucije u UN da su Srbi genocidni narod.

Svetska politička scena očigledno nije naklonjena pravdi i jednakosti. Prljava prošlost nije zamrla, ali ni borba za parče istog neba i istog sunca koje svi ljudi na svetu podjednako zaslužuju. Na kraju, šta, zapravo, znači „Rom”? U prevodu sa njihovog maternjeg jezika, koji je na putu standardizacije, Rom znači: čovek. Hajde da pokušamo da Romima, kao i svima ostalima, taj status i damo.