Tragedija u Kočanima - gorka opomena da se zloupotrebi moći mora stati na put

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

„Ako nosiš nešto neizrečeno,

nešto što te pritiska i peče,

sahrani u dubokoj tišini,

Tišina će to sama reći”

(Aco Šopov, U tišini)

Komemorativna tišina, a ispod nje bolni jauci i neizmerna tuga. Roditelja, rođaka, prijatelja, svih Makedonaca i mnogobrojnih drugih naroda koji saosećaju s njima zbog nenadoknadivog gubitka mladih života. Događaj u Kočanima, u Severnoj Makedoniji, dobio je dimenzije antičke tragedije i apsurda modernog vremena, pogodivši do srži svakog čoveka do koga je ova nemila vest stigla.

Noć između 15. i 16. marta bila je poslednja za mnoge mlade ljude, čiji su životi tek počinjali i obećavali svetliji pečat za svoj rodni grad i čitavu Severnu Makedoniju, možda i svet. Radovali su se koncertu svoje omiljene grupe – DNK, uz čije su numere njihovi životi zauvek utonuli u san. Nemilosrdna vatra munjevitom brzinom zahvatila je prostor kočanske diskoteke „Puls”, iz koje 59 mladih, među kojima je bilo i četrnaestogodišnjaka, srednjoškolaca i studenata, nije uspelo da se spase, a čak dvesta mladih iz ove strašne noći izašlo je sa opekotinama različitog stepena, ali i sa životnim traumama, koje teško mogu da izblede. Ovaj maleni grad, od svega 20 hiljada stanovnika, ostao je zavijen u crno. Gotovo svaka kuća izgubila je svog mladog člana. Njihove školske klupe ostale su prazne, a studentski amfitetari osiromašeni, kao i akademska zajednica.

U Šopovljevoj tišini, nepregledne kolone boje ulice i Kočana i Skoplja, odajući poslednju poštu tragično stradalima, uz molitvu za njihov rajski put i oporavak svih onih koji su iz zagrljaja vatre uspeli da pobegnu, ali i molitvu da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi. Nigde.

Bolna tišina govori više od reči. Suze koje natapaju ulice Kočana odjekuju širom planete. Toliko je tuge, bola i očaja u suzama majki, očeva, braće i sestara, školskih drugova... da za života, koji ne vide drugačijom bojom nego crnom, neće moći da oteknu. Ni antički majstori tragedije ovu emociju ne bi mogli verno da opišu.

Ledi krv i činjenica da je grupa DNK, koja je dvadesetogodišnjim radom snažila makedonski identitet u najtežim političkim vremenima, kada je država morala da menja ime i dovede u pitanje svoj opstanak kao nacija, na svom poslednjem koncertu, u Kočanima, izvela i svoju numeru „Ako sutra me nema”. Mnogi koji su tu pesmu slušali tu noć sutra zaista nisu dočekali, kao ni sedmoro članova benda, od kojih je samo jedan preživeo ovu katastrofu.

Veličina tragedije koja je zadesila našu susednu zemlju nije zapamćena u istoriji regiona, pa i šire. Mnoge zemlje ponudile su pomoć, među kojima je, naravno, i Srbija, ali su to učinile i zemlje sa kojima Severna Makedonija, zbog političkih razmirica, nema razvijene dobrosusedske odnose – Grčka i Bugarska.

Najvažnije je sada pružiti odgovarajuću negu preživelim licima, ali i posvećeno istražiti uzroke ove nacionalne katastrofe, pred lice pravde izvesti sve odgovorne za ovaj epilog kako se ovakva tragedija nikada ne bi ponovila.

„Dokazi koje svakog dana prikupljamo ukazuju na to da je koren zapravo jedna opšta erozija sistema, kultura nepoštovanja zakona i pravila, ali i duboka sistemska korupcija”, rekao je u intervjuu za „Politiku” Ljupčo Kocevski, javni tužilac Republike Severne Makedonije, dodavši da se sada treba suočiti sa posledicama, kazniti odgovorne za ovu katastrofu i time sprečiti da se ovakva tragedija ponovi.

Predugo se nepoštovanje zakona tolerisalo, ovo je gorka opomena da se zloupotrebi moći i koruptivnim aktivnostima mora stati na put i iskoreniti ovo zlo – zauvek. Takođe, neophodno je sprečiti politizaciju ove teške tragedije, jer je sramno koristiti narodnu tugu, gnev i bes za svoje političke i partijske interese.

„Politici ne samo što nije tu mesto, već taj tip zloupotrebe tragedije je apsolutno nedopustiv. Moramo biti ujedinjeni jer naš zajednički cilj je kazniti sve odgovorne i osigurati da se ovakva tragedija više nikada ne ponovi”, naglasio je javni tužilac Kocevski.

„Ono što nam se desilo u Kočanima, ako možemo nešto da naučimo, to je da radimo na tome da se ovakve tragedije ne ponove. To znači da menjamo navike nemarnog i neprofesionalnog rada i ponašanja, kako prema sebi tako i prema drugima! I, naravno – da se želja za zaradom i bogaćenjem ne vodi nečasnim i zločinačkim namerama i ciljevima”, naglasio je i arhiepiskop Stefan u govoru na ispraćaju 59 mladih na večni počinak, dodavši je nenadoknadiv gubitak pogodio zemlju, ali da ne smemo dozvoliti da izgubimo nadu:

„Ispravno je i opravdano tugovati za nenadoknadivim gubitkom koji nas je zadesio, ali u tuzi nemojmo biti kao oni koji nemaju nade. Sveta Crkva uči i poučava da samo vera osvetljava mrak smrti i ukazuje na put koji vodi u život večni. Zato je za nas hrišćane vera prva i jedina uteha za tugu u ovako teškim trenucima odvajanja od najmilijih. Dakle, pomolimo se da nam Gospod podari snagu da podnesemo tragediju koja nas je zadesila. Neka nam bude i uteha što je strašna nesreća u Kočanima izazvala opštenarodnu žalost za sav naš narod.”

Sizifov je posao iskoreniti korupciju iz socijalnog života čoveka i zloupotrebu političke moći, ali nadamo se da će ova strašna opomena uticati na svest onih koji moć imaju i koji svojim ulogama u sistemu mogu kreirati svetlo jutro za svoje građane, a da taster za ugašena svetla, koji je pritisnut u Kočanima, više nikada neće biti aktiviran.

I dok je pravda u rukama sistema, građani Severne Makedonije organizovali su se da svim nastradalim licima izgrade zajednički dom za večni život. Neka stihovi pesama DNK i Šopova zaneme političare u međusobnom okrivljivanju, a sudske organe dovedu do pravde, jer makar to mogu dobiti porodice kojima je sve odnela ta kobna noć.