Vratiti autoritet UN gde će se poštovati Povelja i međunarodno pravo

Piše za Kosovo onlajn: Željko Šajn

Nakon nove provokacije Rusije od strane SAD, svet još više strahuje od upotrebe nuklearnog naoružanja. Bajdenova administracija, kako se pokazalo, ne miri se s porazom od Trampa, a Zelenski, uz podršku Zapada, povlači ratne poteze kojima može da uvuče planetu u apokalipsu. Putin ima odgovor i na to, iako je prioritet dao uspostavljanju mira, ali to sadašnjoj anglosaksonskoj strukturi lidera očigledno ne odgovara, te Zelenski dobija kart-blanš da ratni sukob prenese na rusku teritoriju, što je podržala i Francuska.

Svi potezi ruskog rukovodstva, sa predsednikom Vladimirom V. Putinom na čelu, pokazuju diplomatsko strpljenje i na ratnom području, ne preteći direktno civilnom stanovništvu Ukrajine. Premda je Rusija poslala upozorenje balističkom raketom srednjeg dometa „orešnik“, gađajući Dnjipro, na istoku Ukrajine, Anglosaksonci i dalje ne veruju u ozbiljnost Putinovih upozorenja, a Francuzi misle da su daleko od ratnog područja. A kako nezvanično saznajemo, Rusija svojim balističkim raketama može biti u Briselu, na primer, za svega 210 sekundi.

Da pragmatičnost često može i da zavara, pokazuje primer bombardovanja SR Jugoslavije, kada je 19 zemalja članica Natoa bombardovalo vojne i civilne objekte, koristeći punkt Natoa, što ih ne spasava odgovornosti. Tada je Primakov, na putu za SAD, samo okrenuo avion u smeru Moskve, ali Rusija nije intervenisala više od toga, da li zbog svoje vojne i političke nepripremljenosti ili pak misleći da će raspad zaobići njihovu zemlju, a razoreni su i SFR Jugoslavija i Varšavski pakt. Sličnim strateškim potezom, na indirektan način, poslužila se i ovoga puta Bajdenova administracija, uz podršku Francuza i Britanaca, misleći da Rusija neće uzvratiti nakon napada na rusku teritoriju, kao kada je izveden napad na Kursk. Podsećamo da je još tada Rusija ne samo mogla nego i imala pravo da interveniše najsavremenijim oružjem sa nuklearnim punjenjem. Naime, mišljenje Međunarodnog krivičnog suda ukazuje na to da zemlja koja poseduje nuklearno oružje u slučaju rata nema ograničenja za njegovu upotrebu. 
Bili smo svedoci da je pod velom demokratije delovala licemerna politika i jačala zapadna ideologija, koju je štitio Nato, s ciljem uspostavljanja novog svetskog hegemonističkog poretka, delujući van okrilja UN, ne poštujući međunarodno pravo o teritorijalnom integritetu i suverenitetu. Za to je latentni primer bombardovanje Jugoslavije i cepanje Kosova i Metohije od Srbije. Ratni sukobi razarali su zemlje sa komunističkom ideologijom, među kojima je bila i SFR Jugoslavija, a krajnji cilj bilo je razbijanje SSS Rusije i osvajanje prirodnih resursa, koji bi dali moć za upravljačku dominaciju svetom. Trideset pet godina nakon pada Berlinskog zida, Rusija staje na svoje noge, pre svega vojno, ekonomski i politički, ali i dalje se čeka formiranje novog poretka na bazi ravnoteže između Anglosaksonaca i predstavnika Istoka i globalnog juga.

Podsetimo da je generalni sekretar Natoa Stoltenberg 2018. godine za „Politiku“ izjavio da je Rusija glavni krivac za političkobezbednosnu situaciju u svetu, a tada je malo ko prepoznao značaj te izjave i šta ona nagoveštava. 

„Suočavamo se sa najkompleksnijom i nepredvidivom bezbednosnom situacijom u jednoj generaciji. Nestabilnost na Bliskom istoku i u severnoj Africi, nametljiva Rusija, koja krši međunarodne granice, nuklearno jačanje Severne Koreje i razvoj interkontinentalnih balističkih raketa fundamentalna su pretnja globalnoj sigurnosti i stabilnosti...“, rekao je Stoltenberg 2018. godine.

Četiri godine nakon ovog intervjua, počeo je rat u Ukrajini, a i tada i sada Ruska Federacija nosilac je etikete krivca za ugrožavanje mira. Takođe, Stoltenbergove reči pokreću pitanje ko je kriv za nepoštovanje međunarodnih granica kada je bombardovana Jugoslavija pod komandom Natoa. No, za ovu agresiju Natoa Stoltenberg je za „Politiku“ izjavio da je bila opravdana.

Lideri Briksa, sa predsednikom RF Putinom, predsednikom Kine Si Đinpingom i premijerom Indije Modijem na čelu, poručili su jednoglasno Anglosaksoncima da su spremni za prekid rata i razgovore o uspostavljanju mira i dogovaranju o novom svetskom poretku -- baziranom na temeljima institucionalnih reformi, pre svega UN, kao osnove očuvanja mira. Nije isključeno da će, prilikom reformi UN, nove članice SB UN postati Brazil i Indija (nuklearne sile), a govori se da bi to mogla biti i Južnoafrička Republika. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, koji je prisustvovao 16. samitu Briksa u Kazanju, pozvao je na pragmatičnost i napuštanje teorije delovanjem, indirektno podržavajući Putina u njegovim izlaganjima, iako mu je Zapad zamerio što je bio na Samitu i što se rukovao sa predsedavajućim Briksu, a podsetimo i na to da se Makron rukovao sa Lavrovim na skupu G-20. Međutim, pitanje je da li je ovaj diplomatski stisak ruke dovoljan da Putin poštedi Makrona, koji nije uspeo da spreči Šulca i nemačke zelene da ne pospešuju ukrajinske snage koje nastavljaju tradiciju hitlerovskog nacizma preko banderovaca.

Elem, Borelj, evropski komesar, nagoveštava da se može očekivati i rukovanje Putina i Trampa, novoizabranog predsednika SAD, nakon njegove inauguracije 20. januara 2025. Uz to, očekuje se da će se sa Putinom za istim stolom naći i novi lideri Francuske i Nemačke, nakon predsedničkih, odnosno parlamentarnih izbora. Može se očekivati da će Tramp stati iza Ukrajine, ali i iza odluka o Kosovu, koje je američka administracija usvojila pre njega. No, krajnje rešenje videće se za okruglim stolom, gde će se ravnopravno naći Tramp i Putin sa saveznicima i pregovarati o uravnoteženom multipolarnom svetu, gde će prirodni resursi biti oslonac mira.

Tramp bi mogao da zastupa anglosaksonski svet tek kada postane predsednik, nakon inauguracije, ali je dotad neizvesno na šta je spremna Bajdenova administracija. S druge strane, liderima Indije, Kine i Rusije ustavi i ekonomije njihovih zemalja omogućavaju da im glasači potvrde još jedan mandat. Za tako nešto Tramp bi morao da menja zakon.

Za to vreme, Srbija je svojom politikom na međunarodnom planu ostvarila autoritet i kredibilitet ozbiljne države. Sa predsednikom Vučićem na čelu, kao čovekom od poverenja, može odigrati značajnu ulogu između Briksovaca i Anglosaksonaca, a da pri tom obe strane štite Srbiju kao subjekat koji je važan za ostvarivanje mira u svetu, što su dokazali i razgovori sa Trampom, Putinom, Si Đinpingom, Šolcom, Ursulom fon der Lajen. Svakako, najznačajnija šansa za Srbiju da očuva u dobrom političkom intenzitetu Kosovo i Metohiju u ustavnom okviru Srbije jeste zalaganje za reformisane UN, jer je neophodno da se vrati autoritet i ugled ove međunarodne organizacije na svetskoj sceni, gde će se poštovati Povelja UN i međunarodno pravo, a time očuvati teritorijalni integritet i suverenitet države.