Zašto je Osmani raspisala izbore šest meseci unapred i šta može da se promeni do februara?

"Nije tajna da je Kurti izlazak glasača na birališta priželjkivao već tokom leta ili jeseni. U kosovsku izbornu jednačinu, ipak, kao važan činilac ući će ishod predsedničke trke u SAD“

Priredio: Miloš Garić

Pomalo neočekivano, usred nagađanja da li će do kraja godine doći do vanrednih parlamentarnih izbora na Kosovu, predsednica Vjosa Osmani je pre desetak dana dekretom odredila datum redovnog izlaska na birališta za 9. februar 2025.

Ovo će biti prvi put od 1999. da jedna kosovska skupština odradi pun mandat, a savetnik predsednice Bekim Kupina objasnio je da je Osmani odluku donela “nakon pažljivog razmatranja okolnosti i pitanja koja se moraju uzeti u obzir, kao i nakon potpune analize pravnih aspekata kako bi se izborni proces organizovao po najvišim demokratskim standardima”.

Prethodno je u konsultacijama sa političkim partijama bilo različitih predloga za održavanje izbora - od 26. januara, do čak početka marta. Neki, poput aktuelnog premijera Aljbina Kurtija, priželjkivali su izbore pre redovnog roka, već tokom leta ili jeseni.

Izbegavanje obaveze o formiranju Zajednice srpskih opština, značajna popularnost kod ekstremnih glasača zbog sistematskog progona Srba i neizvesnost zbog izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, samo su neki od razloga koji su, prema mišljenju političkih analitičara, Kurtija navodili na ideju da se Skupština u dogovoru svih partija raspusti ranije. Ipak, nije bio spreman da to ubrza podnošenjem ostavke, a mandat aktuelne vlade ističe tek 13. maja sledeće godine.

Koji su onda razlozi kojima se rukovodila Vjosa Osmani kada je šest meseci unapred zakazala izbore i kome to više ide na ruku?

Kampanja uveliko traje

Politikolog Ognjen Gogić objašnjava za Kontekst da je Vjosa Osmani imala zakonsku mogućnost da ovako rano raspiše redovne izbore.

"Što se tiče izbora, Osmani je to uradila nakon konsultacija s partijama. Dakle nije to uradila baš potpuno samostalno, nego posle razgovora. Ali, rok od šest meseci jeste zanimljiv i tu se pre svega radi o Zakonu o izborima. Na Kosovu on propisuje da se izbori raspisuju od četiri do šest meseci unapred. To se do sada nije dešavalo jer su svi prethodni izbori bili prevremeni. Znači to jeste zakonska opcija, i predviđeno je da se izbori raspišu prilično rano. Doduše nije moralo baš šest meseci unapred, to jeste prilično rano“, kaže Gogić.

Po njegovoj oceni, kosovske vlasti hoće da uspostave praksu, slično kao i za lokalne izbore. 

"Vjosa Osmani je u ovom slučaju iskoristila maksimum svojih ovlašćenja i odlučila se da najranije moguće raspiše te izbore i tu jeste logično pitanje zašto. Da li samo zato da se omogući dovoljno vremena izbornim komisijama i da se na vreme planiraju budžetska sredstva. Može biti da je htela da stavi tačku na špekulacije o vanrednim izborima. Jer i kada je sazvala razgovore o izborima nije morala to tako rano da uradi. Nisu izbori morali da se raspisuju za februar, mogli su da budu i u martu, pa čak i kasnije malo. U zavisnosti kada je počeo mandat ove vlade“, ukazuje Gogić.

Postoje politički, pa i partijski razlozi za ovakvu odluku. 

"Verovatno je Vjosa Osmani ovim želela da stavi tačku na priču o prevremenim izborima, jer njih je Samoopredeljenje htelo, ali se nisu usaglasili sa ostalim strankama o načinu kako bi do toga došlo. Kurti nije hteo da podnese ostavku na mesto premijera, već je hteo da parlament sam sebe raspusti. Osmani je znači tu stvar zaustavila. E sad, kome odgovara duga kampanja videćemo. Kampanja Kurtijeve stranke traje sve vreme, u stvari, ali i ostale stranke su odavno u kampanji“, napominje Gogić.

Jedan faktor će, ipak, u velikoj meri da utiče na kosovske izbore, a to su predsednički izbori u Americi, koji će se održati u novembru. 

"Ishod američkih izbora biće veoma važan. Postoji, naime, uvreženo mišljenje da će, ukoliko se vrati Tramp u Belu kuću, da će biti još manje naklonjen prema Kurtiju nego pre, da će biti još oštriji prema njemu. To može kod određenog broja albanskih glasača da bude razlog za procenu da nije najbolje da on nastavi da vodi kosovsku vladu. I to može Kurtiju da oduzme deo glasova“, zaključuje Ognjen Gogić.

Političke stranke do petka 30. avgusta imaju rok da predaju Centralnoj izbornoj komisiji zahteve za predizborne koalicije, a do sada su udruživanje najavile jedino partije Ramuša Haradinaja (Alijansa za budućnost Kosova) i Fatmira Ljimaja (Nisma).

Samoopredeljenje na 36 odsto

Iz CIK-a su poručili da političke stranke, građanske inicijative i nezavisni kandidati od 1. septembra do 11. decembra 2024. godine treba da podnesu zahtev za overu učešća na izborima za Skupštinu Kosova, zakazanim za 9. februar.

Politički analitičar iz Prištine Bljerim Burjani ističe da je određivanje datuma izbora nadležnost predsednice Vjose Osmani, prema Zakonu o izborima. 

"Tamo piše decidno da šest meseci pre završetka mandata vlade treba odrediti datum novih izbora. Ona je postupila kako zakon nalaže. Ali, mi smo odavno u kampanji. Biće puno stvari koje će uticati na ishod predstojećih izbora na Kosovu”, dodaje Burjani.

Već ima i spremnu prognozu rezultata.

"Mislim da je rezultat već vidljiv i da je moja prognoza najrealnija. Znači Samoopredeljenje će biti prvo sa 36-38 odsto glasova, Demokratska partija Kosova biće oko 19 procenata, Demokratski Savez Kosova 20 i Alijansa za budućnost Kosova i Nisma u koaliciji 8 procenata. Posle toga će se tražiti većina”, zaključuje Burjani za Kontekst.

Pokret Samoopredeljenje još ne želi da se izjasni da li će na izborima učestvovati samostalno ili u koaliciji sa Gudžo, strankom sa kojom je već bio u koaliciji na prošlim izborima. Istovremeno, Demokratska partija Kosova je bila decidna da će na izbore izaći samostalno.

Novinar iz Zvečana Lazar Stević za Kontekst kaže da je rano proceniti kome će više da odgovara ovako rano raspisivanje izbora, šest meseci unapred.

"Videćemo na koji će način uticati činjenica da je Vjosa Osmani raspisala parlamentarne izbore čak šest meseci unapred. Da li to više odgovara Kurtijevoj partiji ili ostalima? Ono što znamo je da je bilo čarki između Kurtija i Osmani. A, sada ih ima još više. Ipak, opozicija ima lošu startnu poziciju, sve ide, ipak, Kurtiju na ruku“, smatra Stević.

Opozicija najviše kritikuje Kurtija zbog katastrofalne ekonomije, nema investicija, nema novih radnih mesta, mnogo je Albanaca s Kosova pohrlilo u zemlje EU otkako je uvedena vizna liberalizacija. 

"Kurti tu slabo stoji, ali on igra na nacionalnu kartu, na kartu stanja na severu i pritiska koji sprovodi nad Srbima. Njegovi ministri su sada svakodnevno na severu. Pre svega šef policije Svečlja, a sada mu se pridružio i Krasnići, koji zajedno s njim obilazi opštine na severu. To je glavna karta na koju će Samoopredeljenje da igra. Zna se da su Albanci vrlo složni kada je u pitanju njihov nacionalizam i to je ono što Aljbinu Kurtiju daje prednost u odnosu na druge partije kada god da su raspisani sledeći izbori“, zaključuje Stević.