Zašto "kaznene mere“ EU nisu postigle efekat kod vlasti u Prištini?

"Posle više od godinu dana jasno je da je 'ljutnja' zvaničnika u Briselu na kosovsku vlast, zbog izazivanja opasnih tenzija na severu, bila previše mlaka i neubedljiva. Mnogi se čak pitaju da li su mere uopšte postojale"

Priredio: Miloš Garić

Sumirajući utiske povodom završetka četvorogodišnjeg mandata na Kosovu, šef Kancelarije EU Tomaš Suniog pre desetak dana izjavio je da su događaji na severu tokom prošle godine bili za njega najveći izazov, dodajući da je EU zbog kompleksnosti situacije morala da reaguje izricanjem “kaznenih mera” Prištini.

Uprkos očekivanjima predstavnika kosovskih vlasti i Aljbina Kurtija posebno, da će mere biti ukinute još pre nekoliko meseci, Suniog je poručio da će se to dogoditi kada bude postojala saglasnost svih 27 država članica.

Šef evropske misije u Prištini podsetio je da je prošle godine bila izuzetno ozbiljna kriza na severu Kosova i da je EU morala da odgovori. Deklaraciju od 3. juna 2023. usvojilo je 27 zemalja i za njeno ukidanje mora da postoji saglasnost svih.

Prethodnih nedelja u Briselu su se vodili razgovori ovim povodom, ali ključna činjenica je da “kaznene mere” nisu napravile konkretan rezultat, kao i da se vlast u Prištini zbog njih nije preterano nasekirala u prethodnih više od godinu dana. Zašto?

Kako je iz EU više puta navedeno, mere su trebalo da se odnose na nepozivanje Kosova na sastanke na visokom nivou, na suspenziju bilateralnih poseta, kao i stopiranje sredstava koja su bila planirana Investicionim okvirom i IPA fondom. Koliko i na koji način je ovo sprovođeno znaju najbolje službe u Briselu. U svakom slučaju, vlada koju vodi Aljbin Kurti nije se povinovala zahtevima Evropske unije o smirivanju tenzija, raspisivanju novih lokalnih izbora i manjoj upotrebi policijske sile na severu Kosova, u većinski srpskim sredinama.

Uzaludne nade

Politički analitičar Centar za društvenu stabilnost Milana Vuković kaže da, kada je u junu prošle godine Evropska unija donela odluku o uvođenju kaznenih mera Prištini, mnogi su se ponadali da će to dovesti do, makar i blagog zaokreta evropske politike u odnosu na poziciju Srbije. 

"Budući da se Evropska unija, kao posrednik u dijalogu Beograda i Prištine, pokazala kao vrlo pristrasna i gotovo navijački nastrojena na strani Aljbina Kurtija i tzv. kosovske države, bio je to pomak u odnosu na do tada isključivo retoričke osude brojnih jednostranih mera kojima su vlasti privremenih institucija u Prištini perpetualno otežavale položaj i opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ipak, prištinsko odbijanje zahteva za deeskalaciju nasilja na severu Kosova, do kojeg je došlo nakon što su gradonačelnici albanske nacionalnosti nasilno preuzeli vlast u četiri seveernokosovske opštine sa srpskom većinom, konačno je dovelo do toga da se osuda očigledne antisrpske politike koju sprovodi Aljbin Kurti ipak podigne sa verbalnog na viši institucionalizovaniji nivo. Danas, nakon više od godinu dana od uvođenja ovih kaznenih mera, sve su glasnije poruke evropskih zvaničnika da one treba da budu što pre ukinute. Kada pogledamo situaciju na terenu, vidimo da one nisu donele nikakvu promenu, niti su prištinske vlasti zaiste pretrpele neke reperkusije, što bi trebalo da bude jedan od ciljeva ovakvih vrsta sankcija“, ukazuje Vuković za Kontekst. 

Napominje da je vlast u Prištini uprkos "kaznenim merama“ EU nastavila da donosi jednostrane odluke na štetu Srba.

"Mere koje su predviđale privremenu suspenziju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, zamrzavanje evropskih fondova za tzv. kosovsku državu, ali i nemogućnost prisustva kosovskih predstavnika sastancima sa evropskim zvaničnicima, osim ako nisu vezani za dijalog, praktično su ostale mrtvo slovo na papiru. Aljbin Kurti, Vjosa Osmani i ostali prištinski predstavnici nastavili su da se pojavljuju na brojnim skupovima regionalnog i međunarodnog karaktera, ali i da imaju sastanke na visokom nivou sa ambasadorima i drugim evropskim zvaničnicima. Iako „pod kaznom“, Kurti je u međuvremenu doneo niz skandaloznih jednostranih mera, poput zabrane ulaska robe iz centralne Srbije na teritoriju Kosova, ukidanje dinara, ali i militarizacije tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga. Reakcija Evropske unije na to bila je nagrada u vidu uvođenja vizne liberalizacije za građane tzv. Kosova, ali i nastavka kontinuirane podrške za ulazak lažne kosovske države u Savet Evrope i ostale međunarodne organizacije. Evidentna diskrepancija između  sankcija na papiru i onoga što se dešava na terenu jasan je pokazatelj da je uvođenje ovih kaznenih mera bio još jedan pokušaj evropskih zvaničnika da zavaraju javnost i održe privid nepristrasnosti, iako iznova i iznova svojim postupcima i izjavama daju vetar u leđa Aljbinu Kurtiju i politici mržnje, nasilja i diskriminacije prema srpskom naroda koju on sistematski sprovodi na Kosmetu“, zaključuje Milana Vuković.

Kurtiju od EU važnija "velika Albanija"

Stručnjak za međunarodnu politiku i bezbednost Ivan Miletić napominje da mere Evropske unije nisu dale nikakav rezultat jer pregovori o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nisu napredovali nakon sastanka u Ohridu. 

"Od tada do danas imali smo niz bezuspešnih sastanaka i incidenata na samom terenu, koji su celo pitanje odveli u ćorsokak. U međuvremenu su stigle vesti i da glavni akteri pregovora, sa strane SAD i EU, odlaze na nova radna mesta i da ćemo od septembra imati kompletno nove aktere, koji će u ime međunarodne zajednice biti zaduženi za rešavanje ovog Gordijevog balkanskog čvora. Na sve ovo početkom novembra nas očekuju i izbori u SAD, koji imaju potencijal da promene administraciju u Vašingtonu i da dovedu novu, koja može imati većinu i u Kongresu i u Senatu. U koliko se ovo dogodi, postoji velika verovatnoća da dobijemo i novog ambasadora u Beogradu, ali i nove predstavnike različitih administracija u samoj ambasadi, što nam može doneti kompletno novu dinamiku u rešavanju definisinah rizika na Balkanu od strane Vašingtona“, smatra Miletić.

Iz Vašingtona je, u međuvremenu, stigla i vest o imenovanju novog izaslanika za Zapadni Balkan. 

"Aleksandar Saša Kasanof, izabran je za zamenika pomoćnika sekretara za Zapadni Balkan, kao i za štampu i javnu diplomatiju u Birou za evropske i evroazijske poslove Stejt departmenta. Iz kratke biografije vidimo da je bio blizak saradnik Viktorije Nuland i radio u Kijevu, tokom majdanskih zbivanja u Ukrajini. Sve ovo moramo da uzmemo u obzir kako bismo razumeli kako će se sve ovo odraziti na nas, jer ne zavisi samo od razgovora predstavnika administracije u Beogradu i Prištini kako će se odrešiti ili preseći balkanski Gordijev čvor, u kojem su Kosovo i Metohija samo jedan sloj isprepletenosti uticaja regionalnih i velikih sila. Upravo zato ni pomenute kaznene mere EU nisu dale neki poseban rezultat, jer Aljbina Kurtija ni ne zanima Kosovo kao deo EU, već ga zanima isključivo kao Pijemont onoga što on vidi kao budućnost, a to je Velika Albanija. Velika Albanija je glavni politički cilj Aljbina Kurtija i on će uraditi sve kako bi do tog cilja stigao. Na tom putu žrtvovaće dobrobit građana Kosova, ako treba i njihove živote, i kreirati i opšti bezbednosni metež, kako bi uspeo da iskoristi ono što on smatra istorijskim momentom, za ostvarenje svog političkog sna“, pojašnjava Miletić.

Podseća da je ovakva strategija Aljbina Kurtija ona koju je naučio od svog mentora i političkog oca Adema Demaćija, koji je počeo svoju borbu pod okriljem moskovskih sponzora, još u vreme federalne Jugoslavije iz Titovog vremena. 

"Od tada do danas su uspeli da uspostave željeni put i dobiju okvir željene državnosti, pod zaštitom NATO, koji bi da unesu u državu koju žele da formiraju na Balkanu, prisajedinjenjem sa još jednom članicom NATO, i da tako nastane Velika Albanija. Nikakve mere EU neće ih zaustaviti na tom putu, jer kao što nisu videli svoje mesto u jugoslovenskoj federaciji, tako ga ne vide ni u EU, kao širem evropskom projektu. Čak šta više, oni vide na primeru Hrvatske, kako je projekat EU loš za ostvarivanje mega ideja, jer zaključava faktičko stanje i razvodnjava nacionalističke projekte, integrisanjem manjih sistema u veliki, kao što su NATO i EU. Upravo iz tog razloga, sa dolaskom novih pregovarača sa strane SAD i EU možemo očekivati novu dinamiku i rizike i izazove po pitanju Kosova i Metohije, ali i potrebu sa naše strane da razumemo kako da u novom rasporedu snaga sačuvamo bezbednost Srba na KiM i nacionalne interese Srbije“, zaključuje Miletić.