Izložba o srpskim manastirima na Kosovu u Unesku: Srpska kulturna baština na Kosovu jedna od najugroženijih

U sedištu Uneska u Parizu večeras je otvorena izložba posvećena srpskim kulturnim dobrima koja su upisana na Listu svetske baštine u opasnosti – manastirima Dečani, Gračanici i Pećkoj patrijaršiji, kao i crkvi Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Izložbu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, u prisustvu ministra kulture Srbije Nikole Selakovića, vladike raško-prizrenskog Teodosija, direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arnoa Gujona, predstavnika Uneska, diplomatskog kora.

Patrijarh Porfirije je poručio da je stavljanjem srpskih svetinja pod svoju zaštitu, Unesko pokazao njihov univerzalni značaj za ceo svet. 

Istakao je da manastiri imaju univerzalni značaj i da pripadaju celom svetu što ne negira njihovu primarnu pripadnost srpskom narodu i srpskoj pravostanoj crkvi koji su ih iznedrili.

„Visoki Dečani ne gube svoj identitet. Pre tačno 20 godina manastir Visoki Dečani je upisan na Uneskovu listu svetske baštine i to je povod našeg večerašnjeg okupljanja.  Dve godine kasnije, 2006. još tri srpske svetinje sa područja Kosova i Metohije, Pećka Patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška takođe su upisani na listu svetske baštine u opasnosti“, rekao je Porfirije.

Naglasio je da je stavljenjem Visokih Dečana i druge tri srpske svetinje pod svoju zaštitu, Unesko pokazao njihov univerzalni značaj za celi civilizovani svet, istovremeno ih čuvajući za buduće naraštaje, „za sve one koji traže mir, teže dobru i ljube svetost“.

„Zbog toga smo mi, kao narod i kao crkva, neizmerno blagodarni Unesku, koji je svojom delatnošću učinio da se, ko zna koji put, pokažu istinitim reči Jevanđelja da svetlost svetli u tami i tama je ne obuze. Neka upravo ta tiha svetlost kojom celom svetu sijaju Visoki Dečani ispuni sve nas ovde sabrane, sve ljude dečanskog okruženja i celog sveta i neka nas svagda vodi kroz život“, poručio je poglavar SPC.

Istakao je da brojne crkve i manastre u Srbiji i u Francuskoj, ali i u čitavom svetu, nisu samo duhovni svetionici, već predstavljaju remek dela, arhitekture i umetnosti čitavog čovečanstva.

Kako je rekao, svojim trajanjem i delovanjem Visoki Dečani su, kao i svaka druga hrišćanska svetinja, uvek svedočili svetost i ukazivali na nju kao na najviši ideal i imperativ Jevanđelja iskazan rečima Gospodnjim: "Budite sveti jer sam ja svet".

„Visoki Dečani zbog složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost i danas prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno ćutke i dostojanstveno ostvarivali svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakoga čoveka. Tako su oni i onda kada je tama zla, greha, mržnje i nasilja bila najgušća i kada se činilo da nastupa njen trijumf svojom svetlošću obasjavali put ka dobru, vrlini, miru i ljubavi“, rekao je Porfirije.

Dodao je da su Visoki Dečani ukazivali na to da je svetost osnovno naznačenje čovekovo, odnosno da je svaki čovek stvoren da bi postao svet, da su manastiri mesta istinskog preobražaja, jer prevashodno kroz podvig, post, molitvu, bogoljublje, bratoljublje i druge vrline preporađaju ljude.

Ministar kulture Nikola Selaković ukazao je da se danas slavi dan kada su Visoki Dečani, srpska riznica duha, prepoznata kao svetsko blago.

„Čast mi je i zadovoljstvo da vam se obratim ispred Ministarstva kulture i Stalne delegacije Srbije pri Unesku. Posebno, povodom obeležavanja 20 godina od upisa manastira Dečani na Listu svetske baštine i izložbe o srpskim srednjovekovnim manastirima u opasnosti. Slavimo dan kada je ova fantastična srpska riznica duha prepoznata kao svetsko dobro i blago čitavog čovečanstva. To nas neizmerno raduje“, rekao je Selaković.

On je dodao da je simbolička vrednost današnje svečanosti mnogostruko uvećana i time što se održava na drugi dan Slave Svetog Stefana Dečanskog.

„Manastir Dečani je upravo njegova zadužbina (uz njegovog sina Cara Stefana Dušana), a slava je običaj srpskog naroda koji je na Listi nematerijalne kulturne baštine Uneska“, podsetio je Selaković.

Naveo je da ima obavezu da upravo u sedištu Uneska, i na današnji dan, podseti da je srpska kulturna baština na Kosovu i dalje, u 21. veku, jedno od najugroženijih kulturnih dobara u Evropi.

Ministar je naznačio da su četiri dobra, koja su deo svetske baštine Uneska, imaju prepoznatu izuzetnu univerzalnu vrednost i od 2006. godine nalaze na Listi svetske baštine u opasnosti - manastir Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške, predstavljena u postavci.

„I pored toga, neprekidni nasrtaji na srpsku baštinu, pokušaji preimenovanja i falsifikovanja istorije postali su gotovo svakodnevica. Samo u periodu 2023-2024. dogodio se 31 napad, od kojih je većina bila usmerena na uništavanje i skrnavljenje kulturnih dobara. I patrijarhu SPC je u maju ove godine bez obrazloženja bio zabranjen boravak na Kosovu i Metohiji u okviru njegovih redovnih dužnosti“, rekao je Selaković.

Podsetio je da kada je reč o najnovijim stradanjima, naročito bio dramatičan period posle okončanja ratnih sukoba na Kosovu u junu 1999.

„Tada je, u organizovanim napadima, oskrnavljen, oštećen ili u potpunosti uništen veliki broj srpskih crkava i manastira. Sa lica zemlje su trajno uklonjena - primenom eksploziva - i neka dela srpskog srednjovekovnog graditeljstva i slikarstva XIV i XV veka. U velikom talasu nasilja, u martu 2004, je sa Kosova i Metohije proterano nekoliko hiljada Srba. Stradali su, među mnogim drugim, i neki od nebično vrednih srpskih spomenika, poput manastira Svetih arhanđela kod Prizrena, manastira Devič i još nekoliko srednjovekovnih crkava u samom gradu Prizrenu. Uništeno je, spaljeno i oštećeno 34 crkve i manastira i razrušena su tri groblja“, rekao je Selaković.

On je kazao i da je potrebno skrenuti pažnju na jedan osoben aspekt ugrožavanja srpskih srednjovekovnih spomenika na Kosovu, čak i onih koji su svetska baština putem falsifikata. To se, objasnio je, čini pre svega kroz krivotvorenje podataka o njihovom poreklu.

„Dozvolite mi da od hiljada pomenem samo jedan konkretan slučaj. U Bogorodici Ljeviškoj, u Prizrenu, zajedno sa mnogim freskama, na zidu zapaljene svetinje goreo je i natpis persijskog pesnika Hafiza Širazija iz 14. veka. On glasi: 'Zenica oka moga gnezdo je lepoti tvojoj'. Ovaj predivni stih bio je vekovima skriven ispod maltera, u vreme kada je manastir bio pretvoren u džamiju. Tako, sa jedne strane su mržnja i vatra. Sa druge strane, poštovanje i ljubav prema uzvišenom bez granica. Ovo drugo, u rečima velikog pesnika moramo čuvati kao zenicu oka svog. Ne zbog oka, zbog univerzalne lepote i istine“, napomenuo je Selaković.

Poručio je da u ime izuzetne univerzalne vrednosti, čije očuvanje je jedna od ključnih misija Uneska, i u ime istorijske istine, ova izložba budi i poziva savest javnosti, kao i da ona stoji nasuprot svakom nasilju i krivotvorenju.

Izložba svedoči o neophodnosti i plemenitosti misije zaštite kulturnog nasleđa čovečanstva, istakao je Selaković.

Konstatovao je i da se kultura često opisuje kao polje ugroženo mnogim složenim izazovima i naveo da su na globalnom planu to pandemija, konflikti, ideologije predrasuda i zaborava i mnogi drugi, kao i da je u tim okvirima, iskustvo Srbije, istorijsko i aktuelno veoma posebno.

„Naše ukupno iskustvo nam govori da je kultura ključ za rešenje i prevazilaženje izazova sa kojima se sama suočava. Istovremeno, ona je štit od drugih opasnosti koje prete čovečanstvu, i to prepoznavanjem kulture kao izvora i čuvara vrednosti i globalnog javnog dobra“, rekao je ministar.

Ukazao je da Srbija aktivno učestvuje u svim aspektima rada Uneska i njegovim inicijativama, kao i kroz kontribucije fondovima ove organizacije Uneska.

„Srbija je sasvim posvećena principima i prioritetima Uneska, kao i ostvarivanju zajedničkih ciljeva i inicijativa unutar UN, uključujući i inicijativu za uspostavljanje posebnog cilja za kulturu nakon 2030. godine. U tom okviru, spremni smo za nastavak i svestrano unapređenje dosadašnje saradnje sa Uneskom i državama članicama. O našem zajedničkom i jedinstvenom razumevanju naše misije na najkonkretniji način smo se osvedočili kada je Unesko 2005. godine organizovao Donatorsku konferenciju za porušene i oštećene spomenike na Kosovu i Metohiji. Na ovom činu prepoznavanja, posvećenosti i solidarnosti bićemo uvek veoma zahvalni“, zaključio je Selaković.

Direktor Kancelarije za kulturnu i javnu diplomatiju Arno Gujon je istakao da je Unesko, stavljajući četiri srpska manastira na listu svetske baštine u opasnosti, potvrdio njihovu kulturnu vrednost, a ujedno i njihovu krhkost.

„Iza svakog starog kamena tih zdanja nalaze se muškarci i žene zato što je kulturna baština otelotvorenje žive istorije života i ljudi koji su osnovali jedinstvenu kulturu. Brinući o svom kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji Republika Srbija brine i o njima“, rekao je Gujon.

Dodao je da u Parizu znaju kolika je privrženost Francuske svojoj baštini. 

„To je ono nešto što smo mogli da vidimo nakon požara u katedrali Notr Dam i neverovatne emocije koje je taj požar izazvao. Videli smo koliko je ljudi učestvovalo u restauraciji, udruženja, građani, vlada. Unesko je takođe podržao restauraciju“, naveo je Gujon.

Istakao je da je Patrijaršija u Peći iz 14. veka vizantijskog stila zaista fascinantna, kao i manastir Gračanica iz 14. veka, koji ima neverovatnu arhitekturu.

„Manastir Visoki Dečani je ono što me impresioniralo kada sam prvi put došao i kada sam ga posetio. Spolja to je crkva koja je romanskog stila, a unutra, ona je popuno posvećena pravoslavnom ritualu vizantijskom. To je takođe slučaj i sa Bogorodicom Ljeviškom u Prizrenu, koju zovemo Bogorodnica Srbije, budući da je izgrađena u isto vreme kao Notr Dam u Francuskoj. Freske su zaista neverovatne, žive su, sjaje se“, preneo je Gujon.

On je podsetio na Stefana Berna, koji je poznat u Francuskoj, kao neko ko brani francusko nasleđe, katedrale, preko malih crkva, kuća, pisaca, orgulja, i koji je jednom rekao: „Iza svakog starog kamena stoje ljudi i žene“.

„Mislim da je to ono što je nasleđe, to je inkarnacija žive istorije, ljudi koji su osnovali jedinstvenu kulturu, koja zaslužuje da živi. I srpska baština i nasleđe na Kosovu je nešto što je živo. Manastir Visoki Dečani živi svako jutro, kada se čuju duboki glasovi koje ste maločas mogli ovde da čujete, čujete kako su divne sve pesme nakon svake liturgije, čuju se odjek tih pesama“, rekao je Gujon.

On je dodao da su se mladi od 15, 16 godina vratili u Prizren nakon pogroma 2004. godine, kako bi dali ponovo život Bogorodici Ljeviškoj.

„I svake nedelje oni pevaju tu. I takođe, manastir Gračanica gde cele porodice, hiljade srpkih porodica žive u ritmu crkvenih zvona i oni zaista pružaju život tom manastiru. Tu se deca krste, ljudi se venčavaju, slave se slave, Vidodan takođe, ali i sahrane, jer to je život. Štiteći baštinu, štitimo ljude koji tu žive. Kako kaže Stefan Bern, čuvajući te zgrade, čuvamo i ljude koji tu žive“, zaključio je Gujon.

Na otvaranju je govorio i direktor Centra za svetku baštinu Uneska Elundu Asomo, koji je rekao da Unesko aktivno učestvuje u promovisanju Liste svetske baštine u opasnosti, kao i da upisivanje na ovu Listu prepoznaje ono što su univerzalne vrednosti tih mesta koje međunarodna zajednica mora da čuva.

On je dodao i da se nada da će ova izložba produbiti znanje o istorijskom značaju ovih spomenika za čovečanstvo kao celinu.