U Gračanici predstavljena knjiga Aleksandre Novakov

Modifikovana doktorska disertacija Aleksandre Novakov, „Stubovi srpske prosvete – Srpske srednje škole u Osmanskom carstvu 1878. - 1912.” predstavljena je večeras u Gračanici. Ova disertacija predstavljena je na neobičan način, uz poj pesme „Sini jarko sunce sa Kosova“ u izvođenu dečaka Antonija obučenog u srpsku nacionalnu nošnju.

Opširno i bogato ilustrovana, sa čak više od 150 starih i retkih fotografija, knjiga čitaocima nudi mnoštvo malo poznatih podataka.

Stubovi sprske prosvete u Otomanskom carstvu su srednje škole i gimnazije formirane u Pljevljama, Skoplju, Prizrenu, Bitolju, Solunu i Carigradu sa ciljem da neguju srpski kultruni duh, jezik, pismo, tradiciju i kulturu, rekao je istoričar Aleksandar Gudžić, objašnjavajući trenutak i istorijske prilike koje autorka obrađuje.

Asistent na katedri za istoriju Filozofskog fakulteta u Severnoj Mitrovici, Jovan Aleksić naglasio je da knjiga Aleksandre Novakov ne predstavlja samo naučni rad, već i nacionalni poduhvat.

“Niko do sada nije napisao knjigu koja na sveobuhvatan način obrađuje srpsko srednje obrazovanje u periodu Osmanskog carstva u staroj Srbiji. Srbija je strateški izabrala šest tačaka graove:Pljevlja, Prizren, Skoplje, Bitolj, Solun i Carigrad, oko kojih će se okupiti lučonoše prosvete i nacionalna elita”, rekao je Aleskić.

Petar Kostić, Petar Kočić, Grigorije Božović, Valerijan Pribićević bila su samo neka od imena istaknutih ličnosti tadašnjeg vremena, koje je Kraljivina Srbija slala sa zadatkom da šire prosvetiteljstvo među porobljenim srpskim narodom.

“Naše srednje škole nisu bile samo škole i nisu imale samo obrazovnu funkciju, već i višu nacionalnu, a oko njih se sakupljalo sve ono što je bilo najumnije u staroj Srbiji. Podsetiću da su učenici tih škola bila i dvojica budućih srpskih patrijarha: Varnava Rosić i Gavrilo Dožić”, rekao je Aleksić.

Knjiga je vredan doprinos savremenoj srpskoj istoriografiji i dobar je temelj za sva buduća istraživanja, rečeno je na događaju organizovanom u Domu kulture u Gračanici.

“Strah od upotrebe nacionalnih simobola, mimikrija i ublažavanje, revitalizacija, sve što je bilo tipično za ono vreme karakteristično je i za vreme u kome sada živimo", rekao je književnik i novinar Živojin Rakočević.  

Podsetivši da je delo „Stubovi srpske prosvete – Srpske srednje škole u Osmanskom carstvu 1878. - 1912." plod šestogodišnjeg istraživakog truda autorke Novakov, urednica izdanja i šef leksikografskog odeljenja Zavoda za udžbenike u Beogradu, Dejana Ocić je rekla da nas ono uči da nacionalni spas treba tražiti u knjizi, prosveti i kulturi.

Ocićeva je podsetila da je za ovo izdanje Novakova nagrađena priznanjima na Sajmu knjiga u Nišu i godišnjom nagradom Arhiva Srbije.

Istražujući ono što se tiče prizrenkse Bogoslovije, Aleksandra Novakov je, kako je naglasila, naišla na veoma bogatu arhivsku građu o drugim srpskim školama u Osmanlijskom carstvu o kojima nikada ranije nije čula.

“Tačno 2.920 dana mi je bilo neophodno da napišem svoj rad.Bila sam fascinirana načinom na koji je država Srbija brinula o svojim sunarodnicama i školama, o posvećenosti nastavnika, učitelja, đaka i roditelja činu obrazovanja. Ondašnja Srbija imala je strateški cilj od koga nije odstupala, bez obzira ko je bio na vlasti”, rekla je Novakov.

Ona je dodala da su škole u tom vremenu imale ključnu ulogu da očuvaju ugroženi nacionalni identitet u čemu je Srbija svesrdno i bezrezervno pomagala svoje porobljene sunarodnike van granica oslobođenog dela zemlje.