Dva izbora za NATO na Kosovu

Priština je ponovo pokušala da pokori sever Kosova silom. NATO je trebalo da deluje da spreči takve napore. Pošto to nije uspeo da uradi, NATO ima dva izbora, da isprati prištinsku policiju nazad, južno od reke Ibar ili da otvori granicu kako bi omogućio srpskim policijskim i vojnim snagama da uđu u četiri opštine na severum kako bi pružili bezbednost.

Dana 26. maja, kosovska vlada – predvođena albanskim nacionalistom Aljbinom Kurtijem – poslala je svoju specijalnu policiju severno od Ibra da tamo postavi albanske gradonačelnike. Srbi su bojkotovali ove jednostrano raspisane izbore dozvoljavajući Albancima da budu birani manjinom glasova. NATO nije sprečio raspoređivanje i izbili su sukobi između lokalnog stanovništva i kosovske policije. Srbija je stavila svoje snage u pripravnost na granici. NATO i zemlje Kvinte – pet zapadnih pristalica jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008, uključujući SAD – osudili su Kurtijeve akcije i pozvali obe strane da smanje tenzije.

NATO deluje na Kosovu prema Rezoluciji 1244 SB UN kojom status teritorije – na koju Srbija polaže pravo – ostaje neodređen. 2010. godine MSP je odlučio (u slučaju Kosova) da međunarodno pravo ćuti o deklaraciji o nezavisnosti. Međutim, međunarodno pravo utvrđeno Poveljom UN ne prećutkuje napore da se granice promene silom, bilo u Srbiji ili Ukrajini. UN i NATO ušli su u srpsku pokrajinu Kosovo 1999. pod Rezolucijom 1244 SB UN, koja je prepustila Savetu bezbednosti da prizna konačni status Kosova novom rezolucijom. To se nikada nije dogodilo tako da se Priština – uz podršku Zapada – ponašala kao da je suverena i da polaže pravo na celu teritoriju. NATO nije na Kosovu da podrži ili dozvoli bilo kojoj strani da silom pokuša da reši taj status. Niti je tu da služi zapadnom pristupu statusu, već SB UN i stoga 1244.

SAD i EU nisu uspele da upravljaju svojom klijentskom „državom“ i pronađu način da postignu konačno rešenje između Beograda i Prištine. Ovo je omogućilo vakuum koji Kurti koristi da vlada dok pomoć i evri nastavljaju da pristižu u Prištinu. U svom najnovijem gambitu, iskoristio je ovaj nedostatak obuzdavanja njegovih akcija – da svoje jurišne trupe stavi na sever bez otpora. NATO sada ima dva izbora u okviru svog mandata UN, da isprati te snage nazad južno od Ibra ili da otvori granicu i dozvoli srpskim snagama da uđu i pruže bezbednost na severu (kao što je dozvoljeno prema Rezoluciji 1244 SB UN). To bi onda moglo dovesti do toga da Priština pristane na punu implementaciju Ahtisarijevog plana ili da prihvati podelu Kosova.

Piše: Džerard Galuči, penzionisani američki diplomata, regionalni predstavnik UN u Mitrovici od jula 2005. do oktobra 2008.