Kolektivno uklanjanje staze

Međunarodni politički pritisak je veliki dok je pristup opozicije i dalje super oportunistički. Ali ova procena ne znači da nam život, čak i ovako komplikovan, treba još više otežati jer vlast radi po inerciji populizma, brani se bahato, a reflektuje neznanje tamo gde stvari treba preseći da bi se došlo do radikalne promene.

Moja nedelja je počela sa velikim šamarom kada sam pristupila platformi e-Kosova da bih dobila svoju fakturu za porez na imovinu. Iznos poreza, u odnosu na prošlu godinu, bio je veći za 60 odsto. Naravno da nisam razumela kako to da su, bez ijednog upozorenja, računi došli tako naduvani. Da su nas na vreme upozorili, možda bismo lakše shvatili promenu, iako se dešava u vreme najveće ekonomske krize sa kojom se već duže vreme suočavamo.

Sigurna sam da ovaj rad ne bi postao tema, da nisu redovni poreski obveznici signalizirali drastičnu promenu vrednosti faktura. Pošto je ukinuta obaveza plaćanja takse za registraciju vozila, smanjena je naplata poreza u svim opštinama. Tako je, zahvaljujući stvorenoj buci i oslobađajućim reakcijama opštinskih zvaničnika, sutradan, iako je bio pozvan da prijavi nešto drugo, ministar Murati bio je ispitan od poslanika o ovom pitanju.

Populizam

Ali ostaje činjenica da niko, ni sa jednog nivoa, nije obavestio građane da će porez 2023. godine biti veći. Znači da su svi ćutali, možda čekajući trenutak kada se računi „otkriju” da počnu da se međusobno okrivljuju. Opštine određuju stopu poreza na imovinu koja im se sliva u budžet, ali imaju granicu ispod koje ne mogu da idu, jer tako kaže zakon. A to znači da je zakon koji bi odredio normu trebalo da bude pripremljen i usvojen još prošle godine, kako bi prethodio situaciji koja se sada predlaže da se reši populističkom cigarskom merom.

Ministar Murati je predložio da opštine odluče da oproste poreskim obveznicima prvih 100 evra poreza. Nije prošlo ni tri sata, a svi odbornici Samoopredeljenja po opštinama izašli su sa najavama da će ovu meru predložiti u svojim skupštinama. Da li će ova inicijativa biti odobrena ili ne, ostaje da se vidi. Ali improvizacija sa dodacima od 50 i 100 evra do usvajanja zakona i oprosta od 100 evra do usvajanja drugog zakona, pokazuje nedostatak koncepta i takođe pokazuje veoma nepravedan odnos ove vlasti prema različitim segmentima stanovništva.

Javni sektor sedi pod kruškama i jede kruške – bez obzira na prihode zaposlenih. Ne nalazim logiku u ovom poslu, jer je nema, osim što je to čisti populizam - onakav kakav na kraju godine omogućava ministru da izađe i pokaže da je toliko miliona podelio tolikom broju ljudi, da im pomogne u borbi protiv inflacije.

Arogancija

Ministar Murati je možda zvezda vesti, ali ne zbog čuda koje čini sa državnim finansijama, već zbog ponašanja prema novinarima.

Novinari su u sredu pozvani na konferenciju za novinare na kojoj se očekivalo da će se pojaviti ministri Murati i Nagavci. Konferencija je trebalo da bude održana posle sednice Vlade. Ali, umesto konferencije, ministri su nastavili dodatnim sastankom, ne obavestivši novinare da bi moglo doći do odlaganja.

Nakon 40 minuta čekanja, novinari su krenuli da napuštaju konferencijsku salu u trenutku kada su apostrofirani ministri počeli da ulaze. Murat nije prvi put pustio novinare da ga čekaju, a oni su razbili šolju. Oni su u znak protesta odlučili da bojkotuju konferenciju, što su objasnili ministru i portparolu Vlade.

Portparol Vlade, umesto da rano izađe i izvini se novinarima zbog kašnjenja, ili čak da im kaže da će konferencija biti odložena i da ih zamoli da se vrate kasnije, optužio ih je da rade protiv interesa javnosti.

Veoma je interesantan pristup argumentaciji "javnog interesa" funkcionera ove izvršne vlasti. Javni interes za njih je emitovanje samo onoga što žele da objave, bilo da se radi o saopštenjima, izjavama, a ponekad čak i konferencijama za štampu. Za njih ne postoji javni interes kada novinari čekaju danima i nedeljama da dobiju odgovore na konkretna pitanja koja su u interesu javnosti, a da ne govorimo da su ona u javnom interesu.

To znači da će poverenik za informacije i privatnost početi da se zadovoljava zahtevima novinara za pristup javnim dokumentima, ili će jednostavno sve priče i pisanje medija izaći sa obrazloženjem da je „tražena takva i takva institucija o temi, ali ni posle dve nedelje nije odgovorio“.

Ovaj arogantan i bezobrazan pristup nam nije nov – već godinama ga doživljavamo od svih vlada. Ali ova arogancija i netransparentnost sada dolazi od vlade, čija je jedna od glavnih prednosti dolaska na vlast bila kritika netransparentnosti i arogancije prošlih vlada. Imala je obećanje da „neće imati šta da krije”. I skoro dve godine na vlasti, zapravo „nema šta da krije“. Komunikacija sa javnim mnjenjem preko novinara je krajnje zatvorena, centralizovana i ograničena na konferencije za štampu o temama koje ona želi da otkrije. Baš kao što je Tači radio kada je putovao gore-dole i pristao da razmeni teritorije.

Bahatost je bumerang i na kraju košta glasova.

Neznanje

Uz aroganciju ide i neznanje. Koha je u utorak izvestila o tome da su pacijenti koji treba da budu operisani na klinici Univerzitetsko kliničkog centra prinuđeni da sami kupuju hiruršku opremu. U međuvremenu, na odeljenju intenzivne nege lekari i medicinske sestre nisu opremljeni sterilnim rukavicama za operacije i otvorene rane, kao ni nesterilnim rukavicama za druge usluge. Univerzitetski centar nema ni infuzije od 100 mililitara ni vrećice za urin.

„Iako se radi o nedostatku osnovnih proizvoda, Univerzietsko klinički centar je odlučio da ne odgovara Kohi na ovo pitanje. Koha je takođe pitala Ministarstvo zdravlja i Odbor UKCK o ovim nedostacima, nijedna od ovih institucija nije odgovorila. Dve nedelje UKCK je ćutao šest puta i nije odgovorio na konkretna pitanja Kohe. Koha je saopštila da je oko milion i 300 hiljada evra za lekove i potrošni materijal, namenjene za 2022. godinu, otišlo u višak, jer menadžment nije uspeo da završi procese nabavke. Osim toga, UKCK najmanje četiri meseca nije mogao da nabavi čak ni sapun za pranje ruku i toalet papir“, zaključuje se u izveštaju.

Dakle, dok smo bili vrlo jasni da se zdravstvo na Kosovu namerno narušava dve decenije, jer je ono uvek bilo siguran izvor prihoda od zloupotreba koje su pravljene sa najvećim budžetom (posle onog za infrastrukturu, gde se takođe šiva, koliko god je to moguće), ono što smo videli u poslednje dve godine je bez kretanja napred i nastavak istih problema. Pristup ove vlade zdravstvu nazivam neznanjem. Sama činjenica da je premijer nekoliko meseci zaredom glavni koordinator ovog resora, imajući na glavi maksimalni pritisak posrednika, i da ništa osim zamene v.d. ženama se dogodilo zauvek.

A zdravstveni problem za ovu vladu je počeo kada je Kurti skinuo Arbena Vitiu i postavio ga za kandidata za gradonačelnika Prištine, gde je izgubio. Problem je nastavio da se produbljuje kada ga je doveo penzionisanog hirurga koji je verovao da će putovanje svetom doneti promene. Hirurg je otišao, Vitia se vratio na staro mesto, ali se vratio i istim ljudima koji već duže vreme vode ministarstvo iznutra. On preuzima ministarstvo u vreme kada ima mnogo vd direktora i kada nema ni programa ni plana rada.

Sve dok nema dokaza o eventualnim zloupotrebama unutar UKCK, rezultati ove izvršne vlasti u oblasti zdravstva odražavaju duboko nepoznavanje problema i situacije. Što je još gore, oni odražavaju nedostatak vizije o tome kako dalje i kako izaći iz ove sramne i nepodnošljive situacije.

* * *

Međunarodni politički pritisak je veliki, dok je pristup opozicije i dalje superoportunistički. Ali ova procena ne znači da nam život, čak i ovako komplikovan, treba još više otežati jer vlast radi po inerciji populizma, brani se bahato, a reflektuje neznanje tamo gde stvari treba preseći da bi se došlo do radikalne promene . Dakle, nastavljamo da uklanjamo put kolektivno.

Piše: Fljaka Suroi, urednik lista Koha ditore