Pet poruka pulsa javnosti

Neviđeni procenat podrške građana institucionalnim liderima u zemlji stvara narativ o neospornoj političkoj moći većine, ali ako zakopamo malo ispod te površine, pojavljuje se složenija slika.

Istraživanje javnog mnjenja na Kosovu koje pod nazivom "Puls javnosti" sprovodi UNDP, neobičan je dokument: opoziciji se često dopada, vlast retko pozdravlja, a mediji se uvek raduju.

Verujem da je tako, jer je puls javnosti odavno prepoznat kao jedan od najpouzdanijih izvora političkog raspoloženja građana u zemlji.

Ovog puta je pet poruka na koje nam puls javnosti skreće pažnju.

1. Povećanje zadovoljstva građana radom institucija u zemlji. Od izvršne i zakonodavne, do Predsedništva i tužilačkog i sudskog sistema, građani su iskazali veće zadovoljstvo radom ovih institucija. Dakle, postoji opšta doza optimizma među građanima. Ovo raspoloženje optimizma definitivno se odrazilo na institucionalne lidere. Shodno tome, 60,3 odsto građana je zadovoljno radom predsednika, 58,3 odsto radom predsednika Skupštine i 51,5 odsto radom premijera.

Te brojke ne treba potcenjivati, one ukazuju na podršku institucionalnim liderima Kosova bez presedana. Njihova priroda bez presedana najbolje se pokazuje u poređenju sa prethodnicima. Na primer, u poređenju sa premijerom Mustafom, premijer Kurti uživa više nego dvostruko veću podršku građana. U poređenju sa predsednikom Veseljijem, predsednik Konjufca uživa dvostruko veću podršku građana. U poređenju sa predsednikom Tačijem, predsednica Osmani uživa trostruko veću podršku građana.

Međutim, ne treba precenjivati ni tu podršku bez presedana. Nalaze tog pulsa javnosti treba posmatrati kao izuzetak od pravila. Sa izuzetkom rezultata poslednjeg pulsa javnosti, percepcija građana o institucionalnim liderima ima silaznu putanju. Nigde to nije očiglednije nego u slučaju premijera. Od stupanja na dužnost, zadovoljstvo radom Kurtija je poznavao samo pad: sa 65,4 odsto u aprilu 2020. na 44,9 odsto u novembru 2022. Taj pad je prekinut tek sada poslednjim pulsom javnosti.

Manje-više ista priča je o podršci predsednici i predsedniku Skupštine. Shodno tome, postavlja se pitanje šta je izazvalo ponovno oživljavanje zadovoljstva građana institucionalnim liderima u zemlji?

Verujem da je očigledan odgovor: njihov stav protiv dijaloga sa Srbijom. Od kraja prošle godine, kada su počele eskalacije na severu, ova većina zauzela je oštriji politički stav prema Srbiji i dijalogu. Od početka primene RKS tablica i smene Đurića, pa do hapšenja zločinaca i podizanja kosovske zastave na zgradama opština na severu, ova većina je u očima građana sprovodila "patriotsku" i "suverenu" politiku zemlje. Takvi postupci većine stvorili su narativ konfrontacije između Republike Kosovo i Republike Srbije na severu i posledično su pojačali emotivna osećanja građana prema državi i njihovim institucijama.

To objašnjava i horizontalno povećanje zadovoljstva građana svim institucijama u zemlji, bez izuzetka. U kriznim vremenima i suočavanju sa spoljnim faktorima, unutrašnja homogenizacija društva je prirodni refleks.

2. Povećanje nezadovoljstva građana političkim i ekonomskim pravcem zemlje. Istraživanje je pokazalo da je 45,60 odsto građana nezadovoljno političkim pravcem zemlje, dok je 57,29 odsto nezadovoljno ekonomskim pravcem zemlje. Iako je to najveći nivo nezadovoljstva građana od početka Vlade Kurtija, sumnjam da će ti nalazi imati odjek kod većine, iz dva razloga. Prvo, u smislu istorijskog trenda, evidentirani nivo nezadovoljstva građana je na najnižem istorijskom spektru. Dakle, istorijski gledano, građani su ranije bili mnogo nezadovoljniji političkim i ekonomskim pravcem zemlje nego danas. Takva činjenica omogućava većini da "zloupotrebi" strpljenje građana. Druga, "politički i ekonomski pravac" su opšti i apstraktni pojmovi koji podstiču opšte i apstraktne odgovore građana. Dakle, kada građani odgovaraju na takva pitanja, oni ne ocenjuju konkretan rad većine, već daju svoj opšti utisak o dugoročnom pravcu kretanja zemlje.

Dakle, drugim rečima, oni mogu imati pozitivne i optimistične utiske o upravljanju određene većine, ali u isto vreme ostaju pesimistični i razočarani u dugoročnu budućnost zemlje. To takođe objašnjava dihotomiju između optimizma građana o radu svojih institucija i njihovog pesimizma u pogledu pravca zemlje. Ali nude svoj opšti utisak o dugoročnom pravcu zemlje.

3. Povećanje percepcije građana o korupciji u vlasti - 25,3 odsto građana smatra da je u vladi prisutna korupcija velikih razmera. To je najviši nivo percepcije korupcije u vlasti od početka vlade Kurtija. Međutim, i u tom slučaju sumnjam da će taj nalaz pokolebati većinu, iz dva razloga. Prvo, u smislu istorijskog trenda, to je daleko najniži nivo percepcije korupcije u vlasti. Dakle, istorijski gledano, vlade su percipirane kao mnogo korumpirane od strane građana. To će i u ovom slučaju omogućiti većini da "zloupotrebi" strpljenje građana. Drugo, građani – s pravom ili ne – više ne vide korupciju kao glavni problem zemlje. Kao što je sam puls pokazao.

4. Sporazum sa Srbijom nije loš - 58 odsto građana veruje da će nedavni sporazum između Kosova i Srbije pozitivno uticati na živote građana Kosova i da će unaprediti integracijski put zemlje. Samo 8,9 odsto veruje suprotno. Građani su ove godine pokazali više zrelosti i političke vizije od političara koji su se protivili Briselskom sporazumu i ohridskom aneksu.

5. Srbi spremni za proteste - 40,5 odsto Srba spremno je da protestuje iz političkih razloga. U odnosu na novembar prošle godine, ta spremnost je učetvorostručena. Taj nalaz podriva narativ premijera, koji je pokušao da prikaže proteste na severu kao proteste "malih interesnih grupa". Dakle, jasno je da je srpska zajednica na Kosovu nezadovoljna političkim dešavanjima u ovih poslednjih šest meseci.

Piše: Demuš Šaša, izvršni direktor Instituta "Epik"