Pravo lice Srbije – Odgovor Marku Đuriću

Nema sumnje da Marko Đurić namerno daje pogrešne i obmanjujuće ocene o situaciji u Republici Kosovo. Niko ne očekuje ništa drugačije s obzirom da je on ambasador Srbije, autokratske države, koja diskriminiše manjine u svojoj zemlji, a manipuliše srpskom manjinom na Kosovu.

Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama ocenjuje institucionalnu reakciju na Kosovu za napad u Štrpcu, ne uzimajući u obzir brzu reakciju policije i osudu svih političkih lidera, uključujući i premijera. Takođe, to je uradio nakon što je Kosovska policija predala, uhapsila i odmah privela napadača.

Ali zaboravlja da je osuda i preduzimanje mera protiv onih koji krše slobodu drugih, predstavniku Srbije prilično nepoznat koncept, jer suzbijanje zločina i kažnjavanje nisu praksa njegove države. U Srbiji vidimo da se dešava suprotno, odavanje počasti i veličanje zločinaca je institucionalizovana praksa kao što je do sada dokazano.

Đurić tvrdi da Kosovo pokušava da „kapitalizuje” Ukrajinu, ignorišući tragediju i činjenicu da ceo svet osuđuje zverstva koje je počinio Putin. Bilo bi mudrije da se pridružio demokratskom svetu i nazvao Rusiju onim što jeste - terorističkom državom.

Naravno, on nema ni hrabrosti ni volje, kao i njegov šef Vučić, da Rusiju i Putina naziva imenom kako ih naziva ceo demokratski svet - terorističkom zemljom i zločinačkim predsednikom.

Naprotiv, Republika Srpska je juče u blizini Sarajeva odala počast agresoru Vladimiru Putinu za „posebno patriotsku brigu i ljubav prema Republici Srpskoj i za razvoj i jačanje saradnje i ekonomskih i političkih odnosa između Republike Srpske i Rusije“. Na istom događaju Milorad Dodik je izjavio „Došlo je vrijeme da svi Srbi žive u jednoj zemlji“, jasno iskazujući kontinuirane ekspanzionističke ciljeve Srba prema drugim zemljama Zapadnog Balkana.

Ovaj događaj je praćen policijskom paradom na kojoj su tamošnji Srbi veličali svoju zločinačku prošlost, genocid koji su počinili nad civilima u Bosni, a to dokazuje činjenicu da Srbija podržava zločince i takve prezrene događaje, što se može dokazati i činjenicom da su tome prisustvovali i sin predsednika Vučića i potpredsednika i ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića.

Zamislite sada Đurića kako se žali na izolovani događaj na Kosovu, ali nema reči o tome da njegovi šefovi prisustvuju događajima na kojima se veličaju ratni zločinci i slavi genocid.

Ima li hrabrosti da osudi njihova dela? Naravno da ne.

Da li se seća kada je samo prošle godine srpski ministar spoljnih poslova Nikola Selaković potpisao sporazum sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom o međusobnim „konsultacijama“ o spoljnopolitičkim pitanjima?

Nažalost, za ceo zapadni Balkan, Đurić i njegova zemlja su poslednji koji bi trebalo da govore o demokratiji i ljudskim pravima. Srbija je zvanično poslednja zemlja Zapadnog Balkana na indeksu demokratije. Srbija represivno krši ljudska prava prema manjinskim zajednicama.

Srbija zloupotrebljava sopstvenu manjinu na Kosovu. Nikada nismo čuli da je Đurić ili bilo ko iz Vlade Srbije reagovao na desetine napada srpskih bandi sa severa poslednjih meseci na kosovske Srbe koji se pridržavaju kosovskih pravila.

Srpske bande koje je podržavao Beograd napadale su, zastrašivale i palile imovinu kosovskih Srba u opštinama na severu Kosova, sa jedinim ciljem - da spreče njihovu integraciju. Ove bande predvode ljudi koji su na crnoj listi američkog trezora, a ipak se vide kako stoje uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Kakva je Đurićeva reakcija na njihovo prisustvo? Da li ga je neko čuo da komentariše zločinačke prijatelje svog predsednika?

Možda bi prvo trebalo da odgovori na gore navedena pitanja američkog zvaničnika Dereka Šola, pre njegovog putovanja u region.

Srbija sistematski krši ljudska prava Albanaca koji žive u Preševskoj dolini. Uskraćivanje prava na obrazovanje, odjava, progon i nerazjašnjena ubistva, metode su Srbije protiv albanske manjine koja živi u Srbiji.

Neka od nerazjašnjenih ubistava Albanaca su:

1.Nebi Nuhiu, iz Preševa, kidnapovan i nestao od 2000. godine.

2.Dašnim Hajrulahu, dete iz Preševa, ubijeno 2005. godine od strane Vojske Srbije, nikada nije otvoren nijedan slučaj.

3.Isuf Azizi, biznismen iz Preševa, ubijen 2009. Još uvek nema pravde ni za jednu od žrtava.

Kao ambasador u Sjedinjenim Amerićkim Državama, nismo čuli Vašu reakciju na članak Rolingstonsa o bivšem članu Arkanovih tigrova ubici Srđanu Goluboviću, koji sada radi kao di-džej koji zabavlja omladinu u Beogradu. Ovaj kriminalni zabavljač nikada nije osuđen za zločine koje je počinio u Bosni i na Kosovu, iako je sve dokumentovano. Naprotiv, u članku se objašnjava da su Arkanovi tigrovi koji su takođe ratni zločinci vezani za političku elitu u Beogradu i da se malo njih pridružilo Rusiji u borbi protiv Ukrajine. Ima li Đurić vesti o ovome?

Ako Srbija želi da „traži mir“, kako kaže Đurić, trebalo bi da počne tako što prvo prizna svoje zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu i izvini se za njih.

Ako Srbija želi da „traži mir“, kako tvrdi Đurić, trebalo bi da počne priznajući svoj genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, i da se za njih izvini. Tokom ovih ratova ubijeno je 133.000 civila, 20.000 u Hrvatskoj, 100.000 u Bosni i 13.000 na Kosovu, uključujući 1.133 dece.

Ako Srbija želi da „traži mir” treba da potpiše i primeni najdelikatniji i urgentni sporazum, onaj o osobama koje su nasilno nestale tokom rata.

Ako Srbija želi da „traži mir” treba da osudi i uhapsi sve zločince koji su naredili i izvršili zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i genocid u prethodnim ratovima u bivšoj Jugoslaviji.

Ako Srbija želi da „traži mir“, trebalo bi da se na pravi način svrsta u demokratski svet i da se udalji od Rusije u nepravednom i genocidnom ratu u Ukrajini.

Ali Srbija ne traži mir, Srbija nastavlja da štiti ratne zločince, destabilizuje susedne zemlje, i dalje traži teritoriju i kontrolu nad poslovima balkanskih zemalja, gde je Srbija decenijama unazad izgubila sve ratove i kontrolu!

Ovo je pravo lice Srbije!

Piše: Mimoza Kusari Ljilja, šef poslaničke grupe vladajuće stranke, Pokreta Samoopredeljenje