Švedsko predsedavanje EU doneće i radost i razočaranje

Švedsko predsedavanje EU će nam dati razloge za radost i razočaranje. Završetak procesa donošenja odluka o liberalizaciji viznog režima okončaće izolaciju građana Kosova posle punih 11 godina, dok neuspeh da se pozitivno odgovori na zahtev Kosova za članstvo u EU predstavljaće razočaranje koje će biti bez presedana u našem regionu.

Svi imamo planove za 2023. Neko da uči više u školi, neko da više radi na poslu, neko da počne da se bavi fitnesom itd. I za sve to imamo narednih dvanaest meseci, ali neke godine neće trajati dvanaest meseci, već samo šest. Šta god da nameravamo da postignemo u okviru našeg procesa integracije, mora se postići u prvih šest meseci švedskog predsedavanja EU, pošto će poslednjih šest meseci španskog predsedavanja biti zatvoreno za bilo kakvo unapređenje kosovske evropske agende. U tom kontekstu, ciljevi Kosova za narednih šest meseci su prilično jednostavni: završetak procesa donošenja odluka o liberalizaciji viznog režima i pokretanje razmatranja zahteva Kosova za članstvo u EU.

Što se tiče vizne liberalizacije, stvari izgledaju optimističnije. Nakon uspešnog češkog predsedavanja, ostaje na švedskom predsedavanju da obezbedi završetak procesa donošenja odluka o liberalizaciji viznog režima. To znači glasanje u (1) Komitetu za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove, (2) glasanje na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta i (3) glasanje u Savetu ministara EU. Očekuje se da sve ovo bude završeno tokom švedskog predsedavanja, kako bi građani Kosova najkasnije od 1. januara 2024. godine mogli slobodno da putuju u šengenski prostor.

Stvari izgledaju manje optimistično kada se razmatra zahtev Kosova za članstvo u EU. Krajem prošle godine Vlada je podnela zahtev. Sada bi trebalo da se desi da Savet EU prihvati zahtev i uputi ga na razmatranje Evropskoj komisiji, koja će potom oceniti spremnost Kosova za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU. I u tehničkom smislu, smatram da Kosovo ispunjava sve ključne kriterijume za dobijanje statusa zemlje kandidata, ali pitanje koje se postavlja oko dobijanja statusa kandidata nije tehničko, već političko. Dakle, u tom smislu smatram da će biti nemoguće da Kosovo obezbedi status kandidata bez napretka u dijalogu sa Srbijom, koji svaka komunikacija iz EU identifikuje kao ključna za unapređenje evropske perspektive obe zemlje.

Ali, put integracije Kosova neće biti jedini prioritet švedskog predsedništva.

Zapravo, ako govorimo o široj slici, pažnja Predsedništva uopšte neće biti na Zapadnom Balkanu. Program švedskog predsedavanja identifikovao je četiri glavna prioriteta: (1) bezbednost, (2) konkurentnost, (3) prosperitet i (4) očuvanje demokratskih vrednosti i vladavine prava. Poređenja radi, reči koje se najviše ponavljaju u okviru programa Predsedništva su: bezbednost (38 puta), Ukrajina (35 puta), Rusija (29 puta), energija (29 puta), digitalna agenda (29 puta) i zelena agenda ( 28 puta). Nijedna balkanska zemlja se posebno ne pominje, dok se ceo region pominje samo dva puta. Ova perspektiva pruža kompleksnost panorame prioriteta unutar EU tokom švedskog predsedavanja.

I sve ovo je razumljivo. Ruska agresija u Ukrajini najveća je pretnja sa kojom se evropski kontinent suočio od Drugog svetskog rata. Švedsko predsedništvo imaće ključnu ulogu u održavanju jedinstva evropskog bloka protiv podrške Ukrajine i sankcija Rusiji. Dok je Rusija spoljna pretnja, stabilno snabdevanje energijom, rastuće cene i digitalna i ekološka tranzicija su unutrašnje pretnje. Da bi se svim ovim pozabavilo, švedsko predsedništvo planira da organizuje preko 2.150 sastanaka u roku od šest meseci o svakoj temi, od odbrane Ukrajine i Tajvana do energetske politike i politike bezbednosti hrane. Da bi se razumelo kolosalne razmere sve te obaveze, Predsedništvo će u narednih šest meseci organizovati 16 sastanaka dnevno.

Međutim, kada se okrenemo integracijskoj agendi naše zemlje, mislim da će nam švedsko predsedavanje EU ponuditi razloge i za radost i za razočaranje. Završetak procesa donošenja odluka o liberalizaciji viznog režima okončaće izolaciju građana Kosova posle jedanaest godina, dok će neuspeh da se pozitivno odgovori na zahtev Kosova za članstvo u EU predstavlja razočaranje koje će biti bez presedana u našem regionu.

Piše: Demuš Šaša, izvršni direktor Instituta "Epik"