“Zabrinutosti” koje se nisu čule

Do juče, odavno nisam pročitao više zabrinutosti kod međunarodnih zvaničnika zbog novog napuštanja Kosovske policije od strane Srba.

Nismo čuli toliko “zabrinutosti” kada smo upozoravali na represiju koju Kurti sprovodi nad Srbima.

Nismo čuli koliko ste zabrinuti kada smo pred vama predstavljali dokaze o ilegalnoj uzurpaciji zemljišta na severu.

Nismo čuli koliko ste zabrinuti kada smo upozoravali da će dolazak specijalnih jedinica negativno uticati na bezbednost na severu.

Nismo čuli koliko ste zabrinuti što su naša deca morala ranije da završe školsku godinu, jer su ti isti specijalci upali u zgrade opština koje su u neposrednoj blizini škola.

Nismo čuli koliko ste zabrinuti što naša deca ne mogu da se bave sportom, što im je zabranjeno da se takmiče i igraju utakmice.

Nismo čuli koliko ste zabrinuti što KBC u severnom delu Kosovske Mitrovice nema lekova za lečenje pacijenata upravo zbog blokade koju je Kurti nametnuo.

Nismo čuli koliko ste zabrinuti što je pred Božić ove godine vraćen Patrijarh Porfirije sa administrativnog prelaza Merdare, a Kurti i dalje odbija da vrati zemljište manastiru Visoki Dečani.

Nismo čuli koliko ste zabrinuti što se Srbi hapse bez ikakvog osnova i naloga za hapšenje, a zatim se i drže u pritvoru duže nego što zakon propisuje.

Mogao bih i dalje da nabrajam ali da se vratim na početak i vašu zabrnutost - nekada je moto Kosovske policije i akademije bio “Policija je narod, narod je policija.”  Kažem “nekada”, zato što sada ova policija koja se kreće u oklopnim transporterima i sa dugim cevima sigurno ne predstavlja srpski narod niti je tu zbog njega.

Piše: Milan Radojević, član Srpske liste i bivši gradonačelnik Severne Mitrovice