Gračanica: Žetva kukuruza uspešno se privodi kraju

Prema nezvaničnim procenama, na više od 80 odsto parcela u ataru opštine Gračanica već je obavljena žetva kukuruza. Poljoprivrednici kažu da su prinosi za 30 odsto manji nego lane, ali se ne žale.

Na parcelama gde je žetva obavljena, zemljište se već priprema za predstojeću setvu hlebnog žita.

Lepo vreme poslednjih septembarskih dana, naročito pogoduje poljoprivrednicima, kako bi priveli kraju žetvene radove na kukuruznim poljima u gračaničkom ataru. Istovremeno ratari koji su požurili i žetvu kukuruza obavili pre prošlonedeljne kiše, sunčane dane koriste za pripremu oranica za jesenju setvu.

Poljoprivrednik iz Lepine kod Lipljana Živorad Ničić kaže da su prinosi kukuruza u odnosu na prošlu godinu znatno umanjeni, bez obzira što je prilikom setve i kasnijih tretiranja, kako kaže, obavio sve potrebne agrotehničke mere.

„Iako je prehrana veštačim đubrivima bila na vreme, ona nije dala nekog efekta. U odnosu na lane, prinosi kukuruza umanjeni su za blizu 30 odsto. Na lošiji kvalitet zrna uticale su i ekstremno visoke temperature, koje su karakterisale ovo leto, što je opet uslovilo da optimalni rok sazrevanja zrna bude brži“, kaže ovaj iskusni poljoprivredni proizvođač koji je ove godine kukuruz zasejao na površini od blizu 2,5 hektara“, poredi za Kosovo Onlajn Ničić.

Diplomirani inženjer poljoprivrede iz Gračanice Marko Kostić napominje da vremensku uslovi mogu da budu jedan od uslova za loš prinos kukuruza, ali da je propisna priprema zemljišta uz pravilnu upotrebu đubriva najbitnija za kvalitetan prinos.

„Ako želite prinos veoma je važno da u zemljište bacite 300 kilograma NPK đubriva po hektaru. A bitna je prehrana kulture KAN đubrivom, koja takođe utiče na sam prinos“, pojašnjava Kostić.

Na slab prinos kukuruza, kako kaže Živorad Ničić, poljoprivrednik iz Lepine, uticale su i takse na robu iz Srbije uvedene od strane kosovske vlade, zbog kojih je većina poljoprivrednih proizvođača bila prinuđena da upotrebljava hibride iz Hrvatske i Slovenije koji su, kako se pokazalo, „lošijeg kvaliteta i nisu dovoljno ispitani za ovo naše podneblje“.

„Vidite ovde na Kosovu i Srbi i Albanci tradicionalno koriste novosadsko hibridno seme kukuruza 444, 443 i u poslednje vreme 236. Ona su se dokazala kao najbolja za naše uslove i skoro sam pričao i sa jednim Albancem koji mi kaže da i on traži seme iz Srbije i da su nezadovoljni semenom iz Hrvatske i Slovenije“, priča Nićić.

Slobodan Ničić iz Lepine se ubraja u veće poljoprivredne proizvođače u tom mestu. On takođe potvrđuje da je ove godine rod kukuruza manji, kvalitet nešto slabiji, uprkos svim agrotehničkim merama koje je primenio.

„Kvalitet je slabiji u odnosu na prošlu godinu, ali imaće dovoljno. Ja sam sa jednog hektara znao da sakupim prinos od 10.000 kilograma kukuruza, sada je on manji“, govori Slobodan, dok ovogodišnji rod ubacuje u koš.

Da je hibrid koji poljoprivrednici upotrebljavaju pri setvi, od presudne važnosti za kasniji prinos, slaže se i poljoprivredni inženjer Marko Kostić.

„Seme je takođe jedan od faktora koji utiče na sam prinos (FAO), odnosno tip semena kod nas ne treba da bude ispod 400. Najpovoljnije seme za naše uslove, pogotovo za proizvođače koji vrše u klipu je FAO 640 i taj tip semena od FAO 400 do FAO 600 je vrlo povoljan za naše uslove zbog nadmorske visine koja mu odgovara“, napominje Kostić.

Kostić međutim naglašava da na loš prinos ne može toliko da utiče loš izbor hibridnog semena, koliko zemljište koje je neadekvatno pripremljeno za predstojeću setvu, količina padavina i procenat vlage u zemljištu.

Marko Kostić je uputio poseban apel poljoprivrednicima koji pripremaju zemljište za jesenju setvu hlebnog žita da NPK đubrivo bacaju pred oranje.

„Obavezno je dublje unošenje đubriva u zemljište jer se ni fosfor ni kalijum ne kreću kroz njega. Za kvalitetan prinos biljka u korenovom sistemu treba da ima hranu. Ukoliko bacimo đubrivo nakon obrade zemljišta, ono ostaje u površinskom sloju i tada se biljka bori za tu hranu. Ukoliko se dese raniji mrazevi ili nastupi sušni period biljka pati jer nema razvijen koreni sistem. Ovo su osnovne stvari koje svi poljoprivrednici treba da znaju i primenjuju“, naglasio je Kostić.

Kako je ranije potvrdio za Kosovo Onlajn direktor Odeljenja za poljoprivredu i šumarstvo u Opštini Gračanica Dragiša Stojanović, u gračaničkom ataru je pod kukuruzom bilo zasejano više od 1.000 hektara obradivog zemljišta.

Stojanović je takođe najavio da još u junu završen javni poziv za direktna plaćanja za pomoć poljoprivrednim proizvođačima prilikom setve hlebnog žita, koji je raspisalo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja i da se za dve nedelje očekuje isplata subvencija.