Tajna manastirske pastrmke je - zdrava voda

Ribnjak u Pećkoj Patrijaršiji
Izvor: © Kosovo Online

Srboljub Kolašinac, sa dvojicom braće, već treću godinu na imanju Pećke patrijaršije uzgaja pastrmke, a za sledeću godinu planira proširenje posla i da uz finansijsku injekciju Vlade Republike Srbije napravi protočne bunare i posao nastavi u rodnom Goraždevcu.

Na stotinak metara od glavne kapije Pećke Patrijaršije, na uzvišenju kraj obale Bistrice, nalazi se lepo uređen ribnjak o kome brigu vode trojica braće - Ivan, Vučina i Srboljub Kolašinac, svi iz Goraždevca. U radu na ribnjaku pomažu im i radnici koje su angažovali zbog obilnog posla.

Ljudi kažu da Bog ovde nije bi štedljiv stvarajući lepotu krajolika, a čovek je odlučio da sebi i drugima u zdravlje iskoristi ponuđenu blagodat.

Uz blagoslov sestrinstva Pećke patrijaršije, Srboljub Kolašinac iz Goraždevca već treću godinu na manastirskom imanju uzgaja pastrmke u desetak ozidanih bazena, koji se napajaju protočnom vodom kojom se snabdeva grad Peć.

U jednom od bazena Srboljub uzgaja i posebnu vrstu losos-pastrmke, karakteristične po žutoj boji krljušti i crvenoj boji mesa. Jedino se u ovom ribnjaku na čitavom Kosovu uzgaja ova vrsta ribe. Ona zahteva posebnu negu i ishranu, a vlasnici kažu da planiraju proširenje proizvodnih kapaciteta.

„Mi već od ove godine planiramo da kapacitet bude skoro pun. Od ovog posla i te kako može da se živi međutim, potrebno je i ulaganje ali i dosta novca. Hrana je od 1,5 evra – 5 evra, mlađ proizvodimo sami, a često nam u poslu pomažu i prijatelji“, objašnjava Kolašinac.

Reći da se u ribnjaku podno Prokletija proizvodi pastrmka sa geografskim poreklom nije pogrešno. U potpunosti ekološki čista sredina i bistra voda sa planinskih izvora pogoduju pastrmki koja bi, da se kojim slučajem izvozi na evropsko tržište, sasvim sigurno bila obeležena etiketom zelene jabuke, znakom koji garantuje ekološki ispravan proizvod. 

„Ako uzmemo u obzir da ova voda izlazi tamo iz nekog brda, gde je tunel pijaće vode grada Peći, i da se u toj vodi gaji pastrmka, sve vam je jasno. Kiseonika ima, proveravali smo, dovoljno da može da raste dobro, i samo ishrana i pedanterija i to je to, znači ova voda izlazi iz više polja, koja ide u grad, a ostalo ide u ribnjak“, objašnjava Srboljub Kolašinac.

Čistoća vode i bazena je presudna za uzgoj pastrmke, zato smo vrednu braću i radnike na ribnjaku zatekli kako prebacuju ribu iz jednog u drugi bazen kako bi očistili ovaj prethodni. Ribe, kažu, ima dovoljno za potrebe sestrinstva Pećke Patrijaršije, potrebe ostalih crkava i manastira Eparhije raško-prizrenske, ali i za prodaju.

Poslom uzgoja riba, braća Kolašinac su se i u rodnom Goraždevcu bavila pet godina, sve dok, kako kažu, Albanci nisu počeli da eksploatišu pesak iz Bistrice, čime su narušili staništa pastrmke i poremetili čitav ekosistem u Bistrici, koja protiče kroz rubne delove sela..

Srboljub Kolašinac s velikom ljubavlju priča o svom poslu i podučava nas da se pastrmka mresti od decembra do januara, a da je osnovna sirovina za njenu proizvodnju, čista planinska voda.

„Kao prvo, potrebna je ovakva voda, dobar ribnjak, onda mnogo ljubavi, da se vodi računa o ishrani pastrmke, da joj se kupuje zdrava hrana, ko što ja radim i da se održava pedanterija u bazenima i onda nema greške“, kaže Kolašinac.

Hranu za ribu on i njegova braća nabavljaju u Istoku kod Peći, a ona se pravi od mešavine granula ikre morske ribe i soje sa raznim dodacima.

Iako mu posao dobro ide, želja braće Kolašinac je da proizvodnju ponovo pokrenu u rodnom Goraždevcu i nadaju se da će im u tome pomoći država Srbija.

„Mi smo pisali da oživopišemo naše ribnjake u Goraždevcu, mislim da smo došli na razumevanje od Vlade Srbije da iskopamo dva arterska bunara gde bi mogli da mrestimo i povećamo proizvodnju. Sad se nadamo, u toku ovih meseci, da će ovaj projekat da prođe, to bi bilo to, od Vlade Kosova nismo nikada aplicirali niti smo za bilo šta imali podršku“, rekao je Kolašinac.

Jaka volja i velika ljubav bitne su za uzgoj pastrmke, kaže Srboljub i dodaje da su potrebna ulaganja i veliki rad jer je pastrmka riba koja zahteva čisto okruženje, zbog čega je neophodno da se bazeni u kojima boravi čiste svakog petog dana.

Članovi porodice Kolašinac kažu da o higijeni vode posebno računa, te da na sreću, nisu imali ni jedno uginuće niti bolest pastrmki.

Protočna voda kojom se pune bazeni s pastrmkom u Pećkoj patrijaršiji, zove se još i Crna voda, ista ona, kako nam rekoše, iz narodne pesme „Cveto Kalušo“ ispevane baš ovde, iznad Pećke patrijaršije u selu Ljevoši.  

Braća Kolašinac imaju ideju za zdrav biznis. Prirodni uslovi za to su im u potpunosti naklonjeni. Voda je zdrava iako nije sa glave Crnog Drima koja se, kako saznajemo, koristi za pravljenje Pećkog piva. Ali, ukoliko se biznis razvije, eto prilike da i pećka pastrmka, pored pivare, postane vodeći brend grada na Bistrici, podno Prokletija.