Analitičari: Amerika je u pogledu Kosova uvek bila dosledna

Budući američki predsednik za čije se mesto bore Džo Bajden iz redova demokrata, kao i aktuelni predsednik Donald Tramp iz tabora republikanaca, osim unutrašnjih problema SAD-a imaće i teret spoljne politike, a jedno od spoljnopolitičkih problema biće svakako i pitanje Kosova i Srbije, prenosi Gazeta Ekspres.

Politički analitičar Fitim Saljihu smatra da Kosovo na pobedu demokratskog kandidata Bajdena treba da gleda sa rezervom, jer će prema njegovim rečima, fokus bivšeg potpredsednika SAD biti unutrašnji problemi, poput ekonomije, problema rasnih podela i destabilizacija koju je doneo koronavirus.

"Ne bismo trebali imati velika očekivanja. Moto ,Amerika pre svega’ nije doneo Tramp, to je trend koji ide odozdo prema gore, kao zahtev društva koje je umorno od toga da bude ,svetski policajac’ i smatra da je vreme da se koncentriše na svoje probleme. Shodno tome, mislim da će i za Bajdena prioritet biti unutrašnja situacija u SAD - ekonomija, kovid19, rasne podele itd.“, izjavio je Saljihu.

Za razliku od Saljihua, ekspert za politička pitanja, Imer Muškoljaj, ima drugačiji pristup kosovsko-američkim odnosima.

Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države pristupile su problemu Kosova na državni, a ne na stranački način.

„SAD su imale državni i nestranački pristup u odnosu na Kosovo. Kosovo je strateški interes Sjedinjenih Američki Država. Imam utisak da na Kosovu vrlo pažljivo pratimo pitanje odnosa SAD-a, baveći se određenim imenima“, rekao je Muškoljaj u telefonskom razgovoru za Ekspress.

Prema njegovim rečima, svaki put kada se radilo o Kosovu, Amerika je zadržala političku doslednost.

“Smatram da je spoljna politika zadržala određenu liniju prema Kosovu, uprkos kolebanju određenih administracija“, istakao je Muškolaj.

Ali šta se do sada zna o doprinosu Trampove administracije i političkim opredeljenjima Džoa Bajdena prema Kosovu?

Odnosi između Kosova i Trampove administracije bili su izuzetno zapaljivi tokom vladavine Aljbina Kurtija, pošto je šef Samoopredeljenja odbio američki zahtev za potpuno ukidanje takse i reciprociteta.

Bilo je čak i upozorenja o povlačenju američkih trupa iz Bondstila. Republikanski senator, Dejvdi Perdju, zahtevao je povlačenje američkih trupa sa Kosova, nakon tvrdoglavosti šestog zakonodavnog tela, predvođenog Aljbinom Kurtijem. Takvu izjavu podržao je i sin američkog predsednika Donalda Trampa, izjavivši preko Tvitera da „na Kosovu ima 650 američkih vojnika i da je vreme da se krene dalje “.

Međutim, ista administracija, koju su predvodili Donald Tramp i specijalni posrednik za pregovore između Kosova i Srbije Ričard Grenel, donela je ekonomski sporazum između Kosova i Srbije u Vašington.

Zahvaljujući ovom sporazumu, dodaje se u teksu, Kosovo je dobilo diplomatsko priznanje od Izraela, "revitalizovana je granična tačka u Merdaru" i obećana je studija izvodljivosti za jezero Gazivode, koje će, prema Grenelu, otvoriti nova radna mesta.

Pre dva dana, američka delegacija za Gazivode se sastala sa kosovskim premijerom Avdulahom Hotijem kako bi razgovarala o studiji izvodljivosti upravljanja resursima jezera.

Dok Trampova administracija još nije dala nikakva izborna obećanja u vezi sa političkim procesom Kosova koji je na čekanju uoči predsedničkih izbora, demokrata Bajden je upravo to učinio.

Pre nekoliko dana poslao je pismo albansko-američkom komitetu u Americi, rekavši da će podržati osudu zločina na Kosovu tokom nedavnog rata.

Između ostalog, Bajden je spomenuo liberalizaciju viznog režima, kao obećanje koje će ispuniti Evropska unija.

U svakom slučaju, Bajdenovi napori na Kosovu nastali su mnogo ranije.

Analitičar Saljihu podseća na vreme kada je demokratski kandidat 90-ih, budući da je bio senator, pokušao da podigne američku svest o Kosovu.

„Tokom svog vremena senatora, Bajden je bio među 3-4 najglasnija senatora u korist Kosova - zajedno sa Bobom Dolom, Džonom MekKejnom i Džoom Libermanom. Bio je glasan tokom devedesetih da podigne svest američke javnosti o stradanju naroda Kosova i bio je jedan od glavnih promotera američke podrške tokom 1999. i 2008. godine. Stoga, ako Bajden bude izabran za predsednika, a čini se da je favorit - biće da predsednik koji je bliži i upoznatiji sa pitanjem Kosova nikada nije sedeo u Ovalnoj kancelariji “, izjavio je Saljihu.