Antonijević: Za opstanak srpske zajednice na Kosovu najznačajnije pitanje ZSO

Beograd_231110_Milan Antonijević 04
Izvor: Kosovo Online

Prvo i za opstanak srpske zajednice na Kosovu najznačajnije je pitanje Zajednice srpskih opština, funkcionalne i stvarne autonomije u opštinama naseljenim pretežno srpskim stanovništvom, ocenio je pravnik Milan Antonijević u autorskom tekstu za Bilten Radne grupe za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji ističući da je obavezu formiranja ZSO kosovska Vlada prihvatila u okviru Briselskog sporazuma 2013. godine, ali je nije sprovela do danas.

Antonijević navodi da ZSO omogućava autonomiju u oblastima koje garantuju trajni opstanak i ostanak Srba na Kosovu, uz poboljšanje pre svega bezbednosne, ali i ekonomske perspektive na severu.

Ukazuje da je činjenica da Srbija, zajedno sa svima iz međunarodne zajednice, od Evropske unije, do SAD insistira na pisanju i usvajanju statuta ZSO koji bi trebalo da definiše suštinsku autonomiju opština sa većinskim srpskim stanovništvom.

"Kada govorim o ekonomskom rastu, pored budžeta iz Beograda i Prištine, oslanjam se pre svega na Plan rasta za Zapadni Balkan, kao dobar instrument za ekonomski napredak, ali se oslanjam i na sredstva koja je predvideo Ohridski sporazum. Drugo pitanje koje želim da otvorim u ovom unutrašnjem dijalogu je: kako zaustaviti tiho napuštanje Kosova koje se dešava u srpskoj zajednici? To se može uraditi jedino daljom proaktivnom politikom Srbije, pregovorima, konkretnim rezultatima koji će popraviti položaj srpske zajednice na Kosovu, uz ekonomsku i svaku drugu podršku međunarodne zajednice, koja sve više gleda na Prištinu kao na nekoga ko provokacijama i jednostranim potezima
želi da oteža svakodnevni život", navodi Antonijević. 

Dodaje da je i pitanje povratka dinara, kao zvaničnog sredstva plaćanja ili, što je manje verovatno, uvođenja evra kao sredstva plaćanja u Srbiji, do lokalnih izbora na severu, povratka Srba u policijske snage i mnoge druge korake koji će pokazati da se trusno područje smiruje, demilitarizuje, a ne naoružava.

"Pravnu sigurnost, pre svega imovine, uz sprovođenje odluke Ustavnog suda o vraćanju zemlje manastiru Dečani i druge primere poštovanja prava ne smemo zanemariti i na to moramo stalno podsećati. Tu su i neophodna ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje, kulturu, medije i sve one stvari koje čine život ispunjenim, uz dekriminalizaciju društva,
kao zadatak tog procesa", navodi.

Antonijević naglašava da je bitnija decentralizacija i procesi koji će dati vetar u leđa otpočinjanju saradnje između albanske i srpske zajednice, u zajedničkom interesu, pre svega ekonomskom, ali i bezbednosnom.

"Mnogo je toga ispisano o Kosovu, mnogo je ličnih priča i svedočenja o zločinima na svim stranama, da ne nabrajam sela i mesta u kojima je nestala ljudskost, imate sve u Kosovskoj knjizi pamćenja. Da bi se ljudskost vratila, preostaje nam da se zalažemo za pravdu koja se ovih dana sprovodi u Hagu, gde se sudi liderima OVK, kao što se nekada sudilo nekim drugima, druge nacionalnosti", navodi.

Dodaje, nacionalnost kod zločina ne menja ništa, zločinac je zločinac i to je jedina nacionalnost koju on ima i nada se da će to, pre svega mladima, biti potpuno jasno.

Žrtve, kako dodaje, sa druge strane imaju imena, pa i nacionalnost, jer je ona bila opredeljujuća kada su zločini činjeni devedesetih, ali i kasnije, početkom dvehiljaditih.

Treće i poslednje pitanje koje je otvorio Antonijević je postoji li mogućnost da se u pregovarački okvir Beograda i Prištine vrati pun naziv Kosovo i Metohija, znajući da to samo može dati dostojanstvo svemu što se u Briselu dešava, iz ugla srpske zajednice koja istrajava na Kosovu i pored svih izazova.

"Znam da taj pojam geografski ne odgovara delu Kosova na kome danas srpska zajednica živi, to mi nije ni namera da se crtaju etničke granice, već ovde govorim o zalogu za budućnost, o regionu koji jednog dana, ukoliko bude mudrosti i pameti, ali i posvećenosti vrednostima, može ući u istu državnu zajednicu, Evropsku uniju", poručio je.