Austrijski ambasador u Prištini: Dijalog jedini put ka normalizaciji, odluka o dinaru ne pogađa samo Srbe

Ambasador Austrije u Prištini Georg Šnecer rekao je u intervjuu za Radio Kosovo da je dijalog Kosova i Srbije koji se vodi uz posredovanje Evropske unije jedini realan put za normalizaciju odnosa što je, napominje, podržano od međunarodne zajednice i ističe da ukidanje dinara ne pogađa samo Srbe, već i druge zajednice, kao i deo albanskog stanovništva, koji godinama primaju penzije u dinarima iz Srbije.

"Sledeći odlučujući korak je primena Briselskog sporazuma, postignutog u februaru 2023. godine i aneksa Ohridskog sporazuma iz marta 2023. Obe strane su svesne šta Evropska unija očekuje od njih, koje korake treba preduzeti", kazao je Šnecer.

Smatra da su na kraju prošle godine zabeleženi pozitivni pomacu, kao što je međusobno priznavanje automobilskih tablica, zatim dogovor oko struje, ali da kada je reč o međusobnom priznavanju Kosova i Srbije, čini se da izostaje spremnost obe strane.

"Ono što strane treba da urade jeste da sprovedu sve dogovore postignute dijalogom tokom svih ovih godina i izbegnu radnje koje bi mogle da dovedu do eskalacije situacije", kauao je Šnecer.

Kako navodi, Kosovo bi trebalo da prihvati nacrt Zajednice opština sa srpskom većinom ističući da bi to bio veoma važan korak, koji kosovska strana treba da preduzme što pre.

"Verujem da je dobro da se orijentišemo oko tog nacrta. Postoji član koji kaže da se ovaj nacrt statuta mora uputiti Ustavnom sudu i mislim da bi sledeći korak trebalo da bude da se nacrt statuta, sa odgovarajućim pravnim aktom, pošalje Ustavnom sudu, kako bi on mogao da kaže svoje", naveo je.

Dodaje da je već mnogo puta rečeno da taj statut Zajednice srpskih opština treba da bude u skladu sa Ustavom i zakonima Kosova i da nema nikakva izvršna ovlašćenja.

Navodeći da taj nacrt nije javno objavljen, Šnecer kaže da Vlada treba da poradi na primeni tog statuta što je pre moguće i dodaje da je u kontaktima koje ima sa članovima Vlade, to tema koja je stalno na stolu.

"Naravno, Vlada je svesna stava EU i Austrije, da taj stav treba što pre da primeni", dodaje.

Govoreći o odluci Centralne banke Kosova da zabrani platni promet u dinarima, Šnecer kaže da mera za evro, kao jedinu valutu za plaćanje i ukidanje dinara, ne pogađa samo srpske građane Kosova, već i druge zajednice, kao i deo albanskih državljana Kosova, koji godinama primaju penzije u dinarima iz Srbije.

"Zakonsko pravo i nezavisnost Centralne banke Kosova čak ni Austrija ni EU ne dovode u pitanje. Izdavanje ove uredbe došlo je brzo i iznenađujuće u vrlo kratkom vremenskom periodu. Uredba je objavljena sredinom januara, a stupila je na snagu 1. februara. Mislim da bi bilo dobro dati ljudima dovoljno vremena da naprave promenu. Zato i sada apelujemo da se pronađu alternative za plaćanje u dinarima i da se građani pogođeni ovom merom informišu, kako bi imali pravo vreme da se prilagode novom propisu dok ne dođe vreme da propis postane potpuno na snazi", kazao je.

Proteklih dana, kako dodaje, stižu signali i iz Centralne banke i iz Vlade, iako to nisu objedinjeni signali, da će se nastojati da se intezivno informišu pogođeni građani.

Kaže da ostaje da se nadaju da će se naći zajedničko alternativno rešenje.

"Jednako nenajavljene bile su i akcije zatvaranja paralelnih struktura u nekim opštinama Kosova. Iako ove strukture nisu legalne i funkcionišu više od 20 godina, bilo bi dobro da se građani, koji su pogođeni, informišu, jer nenajavljen i nesavesni način svakako ne pomaže deeskalaciji situacije", ukazuje.

Na pitanje o bezbednosnoj situaciji, sa posebnim osvrtom na događaje u Banjskoj 24. septembra, Špencer kaže da situacija nije dobra za mlade, za stanovništvo, nije dobra ni za potencijalne strane investitore.

"Mogu samo da se nadam da će doći do smirivanja situacije. Dijalogom se moraju naći pragmatična rešenja, kao što se desilo sa registarskim tablicama i energetskim sporazumom. I u slučaju dinara ima prostora da se nađe rešenje, da ljudi ubuduće dobijaju penzije, socijalnu i novčanu pomoć, a da pomoć iz Srbije nastavi da stiže građanima Srbije i posle odluke da evro bude jedina valuta za plaćanje na Kosovu", kazao je.

Istakao je da je Austrija među pet zemalja sa najviše investicija na Kosovu i to već nekoliko godina, kao i da najveća banka i dve od četiri najveće osiguravajuće kompanije na Kosovu su iz Austrije.

"Čak je i trgovina između dve zemlje, posebno u poslednjih devet meseci 2023. godine, zabeležila veoma pozitivne pomake. Sada na vaše pitanje: šta Vlada Kosova treba da uradi da privuče austrijske investicije u zemlju? Da vam odgovorim kontra pitanjem: Šta sprečava potencijalne austrijske investitore da ulažu na Kosovu?! Odgovor je, pre svega, imidž zemlje zbog političke situacije. U Austriji, ali i u drugim zemljama, zbog nestabilnog razvoja situacije u oblasti bezbednosti, Kosovo se nepravedno povezuje sa sukobima, nesigurnošću i nestabilnošću. Ozbiljni napori na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije mogli bi vrlo brzo da promene ovu sliku i da stvore uslove za dolazak stranih investitora u zemlju", kazao je.

Drugo, dodaje, investitori još više nerado ulažu na Kosovo zbog brojnih i dugotrajnih birokratskih procedura.

Na pitanje kako ocenjuje napredak Kosova za 16 godina od proglašenja nezavisnosti, Šnecer kaže da smatra da je mnogo toga postignuto u ovim godinama.

"Mora se reći da je usklađivanje sa Evropskom unijom i drugim međunarodnim organizacijama dug proces koji zahteva vreme. Međutim, u ovom aspektu su postignuta neka dostignuća i nadamo se da će u budućnosti, kada se bude obeležavala 20. ili 25. godišnjica nezavisnosti Kosova, biti ostvareni još veći rezultati", kazao je Šnecer.

Ukazuje na to da aktivna uloga Austrije na diplomatskom planu nije okončana zaključenjem razgovora o statusu Kosova u Beču 2008. godine.

"Austrija je među prvim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova 2008. godine. Kao i do sada, jedna smo od zemalja koje imaju veliki broj trupa, koje čine kontingent Kfora. Intenzivno smo bili uključeni u razgovore o liberalizaciji viznog režima i pokretačke snage koja je snažno unapredila ovaj proces unutar Evropske unije. Austrija podržava i intenzivno je posvećena integraciji Kosova u EU i važne međunarodne organizacije. Kosovo je takođe važna tačka u smislu saradnje i ekonomskog razvoja sa Austrijom", navodi.

Dodaje da u tom kontekstu imaju kancelariju u Prištini za koordinaciju te saradnje, odnosno Kancelariju "Austrijske razvojne agencije".

Saradnja Austrije sa Kosovom se proteže na mnoga polja i tokom godina ta saradnja postaje sve bliža, kaže Šnecer i dodaje da je Austriji generalno, Zapadni Balkan bio i ostaje prioritet.

"To znači da je i Kosovo jedan od prioriteta austrijske spoljne politike. Odnosi Austrije i šest balkanskih zemalja tradicionalno su veoma bliski. Dakle, imamo bliske istorijske i kulturne veze. Većina zemalja Zapadnog Balkana takođe ima veliku dijasporu u Austriji. Jednom rečju, imamo zajedničke ekonomske, političke i bezbednosne interese. Austrija će u budućnosti biti veoma aktivna i na diplomatskom planu u regionu. To znači i na Kosovu", napominje.

Šnecer navodi da Austrija vidi budućnost šest država Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

"To pitanje nije čak ni sporno. Što se to ranije desi, to bolje za nas, jer Zapadni Balkan nije daleka država, već se nalazi u dvorištu EU, budući da se geografski skoro graniči sa državama članicama Evropske unije. Veze sa EU su toliko bliske, pre svega sa Austrijom, da je za nas Austrijance podrška članstvu šest zemalja u EU, kao i podrška i ubrzanje ovog procesa, logičan korak. Sa naše tačke gledišta, proces približavanja EU traje predugo", kazao je.

Ističe da je za Austriju veoma važno da se tokom tog procesa ne prave razlike, tako da za neke zemlje postoji nova preticajna traka, dok neke druge zemlje, poput zemalja Zapadnog Balkana, i dalje čekaju u redu za članstvo.

"Zbog toga smatramo da je veoma važno da se unapredi proces članstva u EU za šest zemalja Zapadnog Balkana i stoga je Austrija poslednjih godina snažno opredeljena za postepeni nastavak procesa članstva u EU, a to će konstatovati da za zemlje Zapadnog Balkana treba omogućiti učešće u različitim oblastima unutar EU, kao što su unutrašnje tržište, komunikacije, naučno-istraživački rad, zaštita životne sredine i druge oblasti, čak i pre nego što ispune sve uslove za punopravno članstvo", dodaje.

Šnecer navodi i da Austrija podržava članstvo Kosova u Savetu Evrope te da sada čekaju izveštaj o tom pitanju.

Kako kaže, možda će biti postavljeni neki uslovi koji moraju biti ispunjeni za punopravno članstvo Kosova u Savetu Evrope.

Govoreći o saradnji Austrije i Kosova, Šnecer kaže da je Austrija bila preteča i kada je priznavala diplome studenata Prištinskog univerziteta 90-ih godina, kada su bile zabranjene škole na albanskom jeziku.

"Tako je Austrija bila prva zemlja koja je priznala diplome sa Kosova, omogućavajući studentima sa Kosova da studiraju u Gracu, a zatim u Beču. I od tada postoji bliska saradnja između austrijskih univerziteta i univerziteta na Kosovu. Mnogo je primera kada su se studenti sa Kosova, koji su završili studije u Austriji, vratili na Kosovo da daju svoj doprinos", navodi.

Dodaje da između Kosova i Austrije postoji saradnja kako na nivou visokog obrazovanja tako i u sektoru stručnog obrazovanja i postoji nekoliko projekata koji se sprovode u tim oblastima.