Baraljiju: Standardi za manjine na Kosovu bolji nego u EU

Profesor Ustavnog prava Mazlum Baraljiju izjavio je da su standardi za manjinske zajednice na Kosovu bolji nego u EU, ali da je problem što se „održive politike“ ne sprovode dosledno ili dovoljno za sve građane.

Komentarišući izjavu ambasadora EU u Prištini Aivo Orava da EU traži održivo rešenje za srpsku zajednicu na Kosovu, Baraljiju kaže da bi ovaj ambasador trebalo da je upoznat sa kosovskim standarima: zakonima i Ustavom.

„Za manjinske zajednice na Kosovu to su standardi veći od bilo koje zemlje u Evropi, pa čak i šire. Pitanje i problem je što se održive politike ne sprovode dosledno i dovoljno za sve građane, i za većinu  i za manjinu“, kazao je Baraljiju.

Uzroke u nesprovođenju vidi i u posledicama hibridnog rata, kao i u pokušajima političkih stranaka, formalnih i neformalnih grupa da spreče građane da budu „sastavni deo demokratskih i integracionih odnosa“.

„Nema šta više da se da nego treba sprovesti što postoji, a i mi imamo rešenje u decentralizaciji da asimetrično opštine koje su sa srpskom većinom imaju više nadležnosti u odnosu na recimo skupštine opština sa albanskom većinom. Onda, u Ustavu Kosova postoje rezervisana mesta i postoji mogućnost da manjinske zajednice odlučuju i nedozvoljavaju, imaju ključ da se ne promeni Ustav“, kaže Baraljiju.

Objašnjava da je za promenu ustavnih odredbi koje se tiču prava manjinskih zajednica potrebno ne samo podrška 80 poslanika, već i većina od 20 poslanika iz redova manjinskih zajednica gde Srbi imaju većinu.

„Ništa se ne može, ni najvažniji zakoni koji se tiču manjiskih zajednica, ne mogu se menjati bez saglasnosti, a sada su doneti onako kako njima najviše odgovara. Dakle, to nije tačno i mislim da (Aivo Orav) nije dobro proučio zakone i Ustav, jer su po zakonu i Ustavu svi građani ravnopravni, a ovaj Ustav i zakoni se smatraju kao najdemokratskiji u Evropi. Drugo je pitanje koliko se to sprovodi. Očigledno je da se ne sprovode ni za ostale građane“, kazao je Baraljiju.

Upitan šta bi mogao biti razlog zbog čega se ti propisi i ne sprovode, Baraljiju ističe ekonomske uslove.

„Kosovo je bilo najnerazvijeniji kraj bivše Jugoslavije. Sada smo najnerazvijenija zemlja u Evropi. Dakle, nema ni za druge, nema mogućnosti da se osnovne stvari reše. Ali, tu je Srbija koja pomaže i koja po našim zakonima može bez problema da pomaže i da finansira bez problema. Dakle, tu su ti standardi“, naveo je Baraljiju.

Naglašava i da je potrebno voditi računa o proporcijalnom ulaganju u sve delove Kosova sa prioritetom ulaganja i finansiranja u najnerazvijenije sredine.

„Ali, koliko god se investiralo ovi političari znate šta su napravili, ali to nije pitanje ni za meni ni za vas“, kazao je Baraljiju.