Puvro: EU neće doneti rešenje za Kosovo, dokaz je neuspeh misije Euleksa

Geopolitičar i doktor slavistike iz Pariza Ana Puvro izjavila je u razgovoru za Kosovo onlajn da Evropska unija, bez obzira na njenu ulogu posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, ipak neće naći rešenje za pitanje statusa Kosova i da se to može zaključiti na osnovu neuspeha misije Euleksa.

Piše: Đorđe Barović

„Mislim da rešenje neće doći ni iz EU, ni iz Natoa. U svakom slučaju, to vidimo u sklopu neuspeha misije Euleks na Kosovu, misije koja je ukaljana optužbama za korupciju. Euleks je na Kosovu trebalo da obezbedi obnavljanje vladavine prava, ali to se nije dogodilo. Vidimo da je Kosovo danas središte organizovanog kriminala. To je dokaz neuspeha ove misije“, kazala je Puvro.

Upitana da prokomentariše sporazum o vojnoj saradnji Albanije, Hrvatske i Kosova, ocenjuje da je reč o pokušaju promocije Kosova u Nato.

„Ovaj sporazum ima za cilj da pomogne Kosovu da izgradi svoju vojsku, pošto namerava da izgradi pravu malu vojsku do 2028. godine. Ova vojska će morati da se opremi, a Hrvatska kaže da u okviru plana ’Rearm’ ili ’Reinvest 2030’, postoji mogućnost prodaje oružja vojsci Kosova. Takođe, cilj je i priprema kosovske vojske da bude interoperabilna u budućim operacijama u okviru Natoa. A to znači i učešće Albanije i Hrvatske sa Kosovom u zajedničkim vojnim vežbama. Tu se vidi da su daleko od Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Potpuno smo se udaljili od te rezolucije koja je i dalje na snazi. I naravno, sve ovo moramo staviti u kontekst koji sam opisala, odnosno sprovođenja američke strategije širenja Natoa i fokus na kontinent, ono što geopolitičari nazivaju evroazijskom masom“, ističe Puvro.

Upozorava da najzabrinjavajući scenario ovog sporazuma može da bude „ukrajinazacija“ situacije na relaciji Srbija-Kosovo.

„U kontekstu Rezolucije UN 1244, koja je i dalje na snazi, priznaje se suverenitet Srbije i teritorijalni integritet, ali u stvarnosti, mi smo potpuno van tog obrasca. Ono što bi moglo da se desi jeste ukrajinizacija situacije, paralela sa Ukrajinom i Donbasom. Srbi u enklavama bi bili u istoj situaciji kao i Rusi u Donbasu i bilo bi provokacija za nekoliko godina. Govorimo o horizontu 2029-2030. Pritom, Kosovo je sve bliže i bliže Natou, ili će čak postati do tada članica Nato. Sve je moguće u ovom trenutku. To bi bio način da se pogorša situacija“, kaže Puvro.

Dodaje da je sve više vojnih saveza koji će opstati bez obzira da li će novi američki predsednik Donald Tramp uspeti da prekine rat u Ukrajini.

„Možemo videti da postoji eskalacija, pohod ka ratu na evropskom kontinentu. Države se udružuju prateći staru podelu koja traje već 30 godina i odbijajući da se pridruže novoj Trampovoj strategiji mira sa Rusijom. Države Natoa se udružuju da se pripreme za ovaj veliki rat sa Rusijom. I u ovom kontekstu, zašto ne i koalicija ovih balkanskih država s obzirom na konačnu konfrontaciju sa Rusijom koja bi, podsećam, svakako bila nuklearni rat“, zaključuje Puvro.

Upitana da prokomentariše koliko je Kfor opravdao svoju ulogu u obezbeđivanju mira na Kosovu, Puvro kaže da ova misija pod patronatom Natoa nije opravdala svoj mandat, a kao ključan dokaz navodi da se odatle, zbog nesigurnosti, i dalje iseljavaju i Albanci i Srbi.

„Ako se držimo navedenih ciljeva Kfora iz 1999. godine, a to su stabilnost i bezbednost, jasno se vidi da ti ciljevi nisu ispunjeni. Osim toga, komandant Kfora priznaje da je situacija na Kosovu veoma krhka. Dakle, 26 godina od dolaska Kfora na Kosovo očekivali bismo mnogo bolju situaciju. Ali, šta se dogodilo sa Kosovom? Postalo je sedište međunarodnog organizovanog kriminala, središte međunarodnog džihada, država koja nije održiva, država iz koje ljudi odlaze, bilo da su Srbi ili Albanci“, izjavila je Puvro.

Smatra da obezbeđivanje stabilnosti i bezbednosti od početka nisu bili pravi ciljevi Natoa na Kosovu.

„Po mom mišljenju, pravi ciljevi jesu da Kosovo predstavlja samo deo šire strategije američkih neokonzervativaca u Evroaziji. Dakle, cilj nije bila stabilnost, nije bila bezbednost, već održavanje američke hegemonije na evroazijskom kontinentu. Tramp se sada distancira od ove strategije trajne antagonizacije Rusije. On pokušava da pronađe nova rešenja za izlazak iz kolotečine u koju je ova strategija gurnula sve evropske narode“, precizirala je Puvro.

Komentarišući 26 godina od bombardovanja tadašnje SRJ, Puvro kaže da je ovaj događaj „prouzrokovao šok i neizmernu bol“ na međunarodnoj sceni, ali i korak Natoa „u svom pohodu na Istok“.

„Mislim da je to izuzetno katastrofalan događaj koji je izazvao ogroman šok na međunarodnoj sceni, a istovremeno je uništio istorijsko francusko-srpsko prijateljstvo. Dakle, bombardovanje Jugoslavije je neutoljiva bol. Ali, pored ovog tragičnog aspekta, kampanju Natoa moramo staviti u širi geopolitički kontekst i shvatiti je kao dalji korak u razvijanju strategije koju su u SAD globalistički neokonzervativci razvijali 30 godina. Dakle to je bio jedan od akcija u sprovođenju strategije širenja u Evroaziju“, smata Puvro.

Naglašava da u toj funkciji treba posmatrati i raspad Jugoslavije, ali i Sovjetskog Saveza.

„I sada, 30 godina kasnije: od devedesetih, od raspada Sovjetskog Saveza, shvatamo da je ovo proširenje Natoa ka Istoku, koje je predstavljano u ime humanitarnih vrednosti, u ime prosperiteta evropskog kontinenta, zapravo bila ratoborna strategija, strategija trajne antagonizacije prema Rusiji koja ima za cilj, mora se priznati, uništenje Rusije i njenu podelu na nekoliko entiteta“, precizira Puvro.

Ovu tvrdnju bazira na preporukama glavnog američkog stratega devedesetih Zbignjeva Bžežinskog iznetim u radu „Velika šahovska tabla, Amerika i ostatak sveta“ po kojoj SAD smatraju Evroaziju kao glavni deo planete.

„I tako se kampanja Nato bombardovanja uklapa u ovaj mnogo širi okvir“, tvrdi Puvro.

Upitana koliko bi na normalizaciju odnosa na Zapadnom Balkanu uticao prijem u EU što poručuju i evropski zvaničnici, Puvro kaže da bi Srbija trebalo da bude oprezna na tom putu.

„Srbija je za sada slobodna zemlja sa svojim ekonomskim teškoćama, svakako svojim socijalnim teškoćama. Ali, vidim ulazak novih zemalja u EU, ovu EU, kao zatrovanu jabuku u Grimovoj bajci. Za nove države koje će zagristi ovu jabuku, s obzirom na to šta je EU trenutno postala, to je ludačka košulja koja se uklapa u globalističku agendu. Imate saglasnost globalističkih planova, imate agende EU 2030, Nato 2030. A nedavno, od marta, novi plan ponovnog naoružavanja EU, plan od 800 milijardi evra, koji se zove ’Reinvest 2030’. Tako da vidimo usklađenost između ovih globalističkih planova u kojoj evropski narodi nemaju šta da dobiju“, uverena je ova analitičarka.

Kao drugi razlog navodi nezadovoljstvo nekih od država članstvom u EU apostrofirajući Rumuniju i Bugarsku.

„Konstatujemo da su rumunski i bugarski narod nezadovoljni što su u EU. U Rumuni su hteli da izaberu kandidata koji je bio pobednik na izborima, Đorđeskua, ali taj kandidat je gurnut u stranu, zaprećeno mu je sa 20 godina zatvora što je ’novi demokratski štit’ koji ima za cilj da isključi sve kandidate koji su protiv EU, evroskeptici, kritični prema EU. I u Rumuniji je bio sličaj slučaj. Kandidat Đorđesku je bio veoma kritičan prema Natou jer se s pravom plaši da će nova baza Natoa u ovoj zemlji biti baza za pokretanje velikog prata protiv Rusije“, objašnjava Puvro.

Smatra da je namera militarizacije Evropske unije u skladu sa planovima Nato 2030, što za posledicu može da ima „frontalnu konfrontaciju sa Rusijom“.

„U članstvu u EU postoje klauzule o kolektivnoj bezbednosti po modelu člana 5 Natoa. Pridruživanje EU takođe znače vezane ruke i noge i rizikovati da nađete svoje ljude u rovovima u Ukrajini, suočenih sa Rusijom, sve to do 2030. I ovo nije plod mašte, jer je upravo prošle nedelje, nemački ministar odbrane, naznačio da se nemački državljani stariji od 18 godina moraju odazvati mobilizaciji“, kaže Puvro.