Orav: EU želi da vidi održivo rešenje za srpsku zajednicu na Kosovu

U intervjuu za Kosovo onlajn, ambasador EU na Kosovu Aivo Orav govorio je o položaju srpske zajednice, kulturnom nasleđu, dijalogu, sastavu Kosovske policije u četiri opštine na severu, ali i tome da ne vidi zašto ne bi bilo moguće da Srbi otvaraju preduzeća i u Južnoj Mitrovici i drugim gradovima...

Piše: Veljko Nestorović

Orav navodi da je „EU dosledno podržavala Kosovo i njegov multietnički karakter i nastavlja da to čini“.

„Prošla iskustva i uspešni primeri u EU ukazuju na jedan neophodan element koji nas vodi: da bi pomirenje bilo uspešno, ono mora da bude lokalno – trebalo bi da dolazi od samih zajednica i trebalo bi da se zasniva na direktnoj komunikaciji i smislenoj interakciji između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba, kao i između svih drugih zajednica. U ovom kontekstu, civilno društvo igra ključnu ulogu u pokretanju napora za pomirenje i aktivnom angažovanju u ponovnom povezivanju zajednica, izgradnji poverenja, pomirenju i inicijativama za obeležavanje spomenika. Međutim, ne smemo zanemariti suštinsku ulogu izabranih lidera, koji treba da izbegavaju retoriku podela, da olakšaju dijalog među zajednicama i kreiraju inkluzivne politike koje obezbeđuju da se svi članovi zajednice osećaju bezbedno. Jasno je da političari i donosioci odluka igraju ključnu ulogu u ovom pogledu, snoseći primarnu odgovornost za promovisanje mirne koegzistencije među zajednicama. Da sumiramo, potrebni su pristupi odozgo nadole i odozdo prema gore“, kaže Orav.

Ambasador Orav ističe i suštinski uslov za ​​put ka EU i Kosova i Srbije jeste normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga.

„EU posreduje u dijalogu između Kosova i Srbije. Nova visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednica Evropske komisije Kaja Kalas želi da Kosovo napreduje na svom putu ka EU. Suštinski uslov za EU ​​put i Kosova i Srbije jeste normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga. Postoji prilika da se unapredi proces, pošto su se obe strane obavezale na sprovođenje sporazuma postignutih u okviru procesa Dijaloga. Pored toga, tim specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Kancelarija EU podržavaju proces pomirenja i na političkom i na tehničkom nivou. Najbolji primer ove tehničke podrške je projekat „Podsticanje međuetničkog razumevanja među mladima“ koji finansira EU, a koji ima za cilj uspostavljanje saradnje među različitim zajednicama. Takođe podstičemo lokalne razmene o konkretnim temama, gde se zajednice okupljaju da razgovaraju o praktičnim načinima da im olakšaju svakodnevni život. 

Kada je u pitanju sever Kosova, da li je moguće da u Južnoj Mitrovici postoje kafići i prodavnice čiji su vlasnici Srbi...kao što sada imate u Severnoj Mitrovici kafiće i prodavnice čiji su vlasnici Albanci?

Iako razumem da je osnivanje biznisa u vlasništvu kosovskih Albanaca u glavnoj ulici Severne Mitrovice podiglo tenzije na lokalnom nivou, ne vidim zašto otvaranje preduzeća u vlasništvu kosovskih Srba u Južnoj Mitrovici i drugim gradovima na Kosovu ne bi bilo moguće u budućnosti. Kosovo ima slobodnu tržišnu ekonomiju i EU bi želela da vidi raznovrsna preduzeća širom Kosova. Kao što znate, zahvaljujući jedinstvenom EU tržištu, EU omogućava građanima da slobodno trguju i posluju, bez obzira na njihovu etničku pripadnost. Dakle, ono što bi trebalo da bude važno jeste kvalitet usluga ili robe koja se nudi i zadovoljavanje potreba tržišta. Međutim, ono što bih takođe želeo da dodam je da bismo želeli da se proces normalizacije odnosa između Kosova i Srbije nastavi na način koji doprinosi smanjenju tenzija i obnovi poverenja i veza među zajednicama u regionu Mitrovice, uz pozitivne efekte prelivanja i na poslovno okruženje.

Koliko je život Srba otežan jer sada moraju da odu van Kosova da bi dobili plate koje primaju u institucijama koje funkcionišu u okviru srpskog sistema?

Svestan sam zabrinutosti zajednice kosovskih Srba i negativnog uticaja koji je nekoliko akcija imalo na njih, uključujući iznenadno i nekoordinisano ometanje njihovog pristupa na Kosovu osnovnim javnim i socijalnim uslugama, kao i njihovih mesečnih prihoda, čineći njihov svakodnevni život komplikovanijim. Predviđa se da status struktura i službi koje podržava Srbija bude rešen u skladu sa sporazumima postignutim u Dijalogu uz posredovanje EU. EU želi da vidi održivo rešenje za situaciju srpske zajednice na Kosovu — ono koje na adekvatan način rešava dugogodišnje izazove sa kojima se stanovništvo suočava u pristupu javnim uslugama, i ono koje garantuje bezbednost, sigurnost i participativnu demokratiju za sve građane. Mi, u EU, posvećeni smo bliskoj saradnji sa svim partnerima kako bismo osigurali da se obaveze Kosova prema svim zajednicama u potpunosti poštuju. Na ovom mestu, takođe bih želeo da naglasim da su na Kosovu nedavno održani parlamentarni izbori, a narod Kosova je izabrao svoje predstavnike u Skupštini. Očekujem od svih poslanika da efikasno zastupaju interese svojih biračkih jedinica i Kosova. S tim u vezi, očekujem, s jedne strane, da se poslanici Skupštine Kosova, kosovski Srbi, aktivno i konstruktivno angažuju u njenom radu, doprinoseći poboljšanju života svih članova zajednice koju predstavljaju, a sa druge strane, da naredna Vlada Kosova radi inkluzivno i konstruktivno sa izabranim predstavnicima zajednice kosovskih Srba.

Kulturno nasleđe na Kosovu je veoma važno pitanje. Da li mislite da je srpsko kulturno nasleđe dovoljno zaštićeno – reč je o crkvama, manastirima, srednjovekovnim tvrđavama... i kako Misija EU na Kosovu može da pomogne u tome?

Kulturno nasleđe je zaista pitanje od velikog značaja. Zato je očuvanje i zaštita kulturnog i verskog nasleđa svih zajednica sadržano u Ustavu Kosova. U ovom kontekstu, Kosovo ima posebnu dužnost da obezbedi efikasnu zaštitu svih mesta i spomenika od kulturnog i verskog značaja za svoje zajednice. Postoji dobro uspostavljen mehanizam za podršku ovim naporima, uključujući Jedinicu Kosovske policije za zaštitu verskog i kulturnog nasleđa, koja obezbeđuje fizičku bezbednost 24/7 za neke srpske pravoslavne crkve i manastire na Kosovu. Pored toga, Zakon o posebnim zaštitnim zonama igra ključnu ulogu osnivanjem Saveta za sprovođenje i praćenje, tela koje ima zadatak da rešava potencijalne sporove između centralnih i lokalnih institucija i Srpske pravoslavne crkve. EU kopredsedava ovim mehanizmom i veoma mi je drago što vidim obnovljenu posvećenost svih strana da se nastavi rad ovog Saveta poslednjih meseci. Ovo daje pozitivnu perspektivu da se nastavi ovaj preko potreban proces i na kraju dostigne nivo zaštite koji je potreban za očuvanje kulturnog i verskog nasleđa svih zajednica.

Očekujete li da se situacija na severu Kosova normalizuje posle lokalnih izbora ukoliko Srbi glasaju i izaberu gradonačelnike i odbornike koji će ih predstavljati?

Lokalni predstavnici igraju zaista važnu ulogu u obezbeđivanju da se čuju glasovi zajednica kojima služe, da se adresiraju njihove potrebe i da se njihovi interesi zastupaju. Neophodno je održati inkluzivne lokalne izbore, uz puno učešće kosovskih Srba bez ikakvih preduslova. Pravo glasa mora biti omogućeno svim građanima koji imaju pravo glasa. Iako ne mogu da predvidim budućnost, prošlo iskustvo je pokazalo da samo prisustvo gradonačelnika i odbornika kosovskih Srba nije samo po sebi garancija da će se situacija na severu Kosova normalizovati. Kako matematičari kažu, ovo je neophodan ali ne i dovoljan uslov. I pored lokalnih izbora, da bi se normalizacija dogodila, potrebna nam je posvećenost i konstruktivan angažman Kosova i Srbije u procesu.

Koliko je važno da su Srbi zastupljeni u Kosovskoj policiji na severu?

Da, veoma je važno. Policija treba da odražava etničku raznolikost stanovništva Kosova. Ustav Kosova jasno kaže da zajednice i njihovi pripadnici imaju pravo na pravičnu zastupljenost pri zapošljavanju u javnim organima, uključujući, posebno, u policijskoj službi u oblastima naseljenim dotične zajednice. U slučaju severnog Kosova, Dijalog uz posredovanje EU još jednom naglašava da će sastav kosovske policije na severu odražavati etnički sastav stanovništva četiri opštine, a takođe izričito predviđa da regionalni komandir policije bude kosovski Srbin. U ovom trenutku, želeo bih da istaknem da je nakon masovnih ostavki policajaca kosovskih Srba 2022. godine, Kosovska policija od tada regrutovala nove generacije službenika iz nevećinskih zajednica, uključujući kosovske Srbe. Ovo je pozitivan trend, ali se neće, samo po sebi, baviti sastavom policije na severu Kosova. EU je nastavila da poziva kosovske Srbe da se reintegrišu i nastave sa učešćem u kosovskim institucijama. S tim u vezi, očekujemo da će Beograd podstaći ovu reintegraciju i učešće kosovskih Srba i da Priština to omogući u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje kosovskog pravnog okvira. Trenutna situacija na severu Kosova nije održiva.

Da li mislite da će mere EU protiv Kosova uskoro biti ukinute?

Bojim se da ne mogu dati konačan odgovor na ovo pitanje. Kao što znate, bivši visoki predstavnik je u junu 2024. preporučio Veću da se mere ukinu. Zatim je u decembru 2024. Savet u svojim zaključcima o proširenju naveo da će EU postepeno ukidati mere paralelno sa daljim koracima Kosova za deeskalaciju tenzija na severu. Diskusije unutar Saveta se nastavljaju, a odluka o tome da li će mere biti ukinute na kraju je na 27 država članica EU, jer je za takvu odluku potreban konsenzus.