Beriša: Američki izbori mogu da pokažu odnos snaga srpske i albanske zajednice u SAD

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša ukazuje da će uticaj na rezultate američkih predsedničkih izbora u novembru imati i srpska i albanska zajednica u SAD, kao i da će se po rezultatima videti koja od te dve zajednice ima veći uticaj.

Beriša navodi da je u SAD birača srpskog porekla više od milion, a albanskog oko 800.000, ali da su Albanci jedinstveniji kada je u pitanju nacionalni interes.

"Konkretno, kada je reč o ovim izborima, po prvi put srpska zajednica ima obrise organizovane zajednice i učestvovala je na svim izborima. Bez obzira što je došlo do određenog nivoa asimilacije, ona postoji, organizovana je i po prvi put se vidi nakon formiranja Ministarstva za dijasporu i to je pokazalo da srpska dijaspora može da utiče na određenom nivou jer to nije mali broj glasova", kazao je Beriša za Kosovo onlajn.

Kako je dodao, Srbi u Americi se registruju kao bela rasa, a ne kao srpska zajednica, a mogu da utiču na rezultate izbora i zato što su ušli u sve američke institucije.

"Za nas je to izuzetno bitno jer bi u tom slučaju mogli uticati i na spoljnu politiku Amerike prema Srbiji i odnosu Prištine i Beograda", dodaje.

Kaže da je srpska zajednica u SAD vremenom menjala kandidate kojima je pružala podršku, a da će sada sigurno glasati za republikanskog kandidata Donalda Trampa ukoliko ostane kandidat do kraja.

"Verujem da će se opredeliti za njega jer je on vodio realniju politiku prema Srbiji u odnosu na Bajdena koji se više vodio nekim emocionalnim pristupom prema Prištini - poznato je da je njegov sin koji je preminuo odlikovan od strane Osmani i Kurtija", navodi.

Beriša ukazuje da je, s druge strane, albanska dijaspora veoma jaka u Americi i podseća da su oni tamo od 1946, a posebno od sedamdesetih godina kada je došlo do otvaranja SFRJ. Navodi da je tada veliki broj Albanaca, ne samo sa Kosova, već sa svih balkanskih prostora otišao u Ameriku.

"Kada je nacionalni interes u pitanju kod Albanaca, za razliku od Srba, bez obzira gde su i kojoj partiji pripadaju, i onog što je Kurti uspeo da uradi - da ih razjedini, oni će u ovom konkretnom slučaju podržati Bajdena. Imamo borbu u ovom slučaju dve zajednice, koja će imati više uticaja, a moji sunarodnici imaju običaj i mnogo više novca na raspolaganju u odnosu na srpsku zajednicu, a to smo mogli da vidimo i 1998. kada je transatlantska brigada koja je živela u Americi došla preko Drača i uključila se u OVK", kazao je Beriša.

Navodi i da albansku zajednicu Amerika doživljava kao svoje građane u pravom smislu i ukazuje na izjavu američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera prilikom obeležavanja Dana nezavisnosti SAD koji je rekao da u potpunosti računaju na Kosovo kao prijatelja, dok Albanci doživljavaju da su 52. američka država.

Navodi da je taj odnos veoma bitan i ističe da će pripadnici albanske zajednice 90 odsto podržati demokratskog kandidata Džozefa Bajdena.

"Tu će se ogledati taj odnos između srpske i albanske zajednice bez obzira što žive milionima kilometara daleko od Srbije", kaže Beriša i dodaje da je brojčano albanska zajednica nešto manja u odnosu na srpsku zajednicu, odnosno da ih nema više od 800.000, ali da su totalno drugačijeg mentaliteta u odnosu na srpsku zajednicu.

Ponavlja da se srpska zajednica u poslednjih nekoliko godina organizovala delom kroz određene crkve, organizacije, dok je albanska zajednica uvek bila organizovana i to po nacionalnom interesu koji je u potpunosti različit u odnosu na onaj koji su Srbi imali.

Beriša navodi da je izuzetno bitno i koje će poruke srpska zajednica dobiti od Srbije.

"Srbija mora i kroz taj segment da sačuva svoje prisustvo u političkim elitama Amerike, u svakom slučaju oni mogu da utiču na rezultate, treba ih podržati jer su nam u ovom trenutku neophodni i zaista bi bilo suludo prepustiti im na slobodnu odluku. Treba zahtevati od njih da daju podršku, jer davanje podrške Trampu u ovom trenutku je davanje podrške Srbiji, jer Srbija treba da ima sa Amerikom odnose koji ni u ovom trenutku nisu nešto posebno loši, ali bi trebalo da budu bolji", kaže.

Dodaje da ni sadašnja američka administracija nema istančan stav, što se može videti po komentarima o Rezoluciji o Srebrenici i Svesrpskog sabora jer je ambasador SAD u Sarajevu imao jedan stav, Hovenijer drugi, a ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil treći.

Komentarišući debatu kandidata na izborima u SAD, Beriša kaže da su u ovoj fazi zamene i za jednog i za drugog moguće.

"Protiv jednog se vode razni postupci kako bi ga eliminisali i dokazali da u SAD vlada demokratija, te da i takvi ljudi imaju pravo da se kandiduju do pravosnažnosti određenih presuda. S druge strane imamo čoveka koji, kako vidimo, nije više sposoban zdravstveno. Kada bi ga uputili na zdravstveni pregled siguran sam da ga ne bi prošao. Oba kandidata u principu se mogu staviti pod znak pitanja", kaže.

Dodaje da bi umesto Bajdena demokrate mogle kandidovati nekog drugog zbog zdravstvenog stanja kako fizičkog, tako i psihičkog, jer mnoge odluke se i sada donose bez njegovog direktnog uticaja, a po američkom ustavu predsednikov direkatan uticaj se mora imati.

Kada je reč o Trampu, Beriša napominje da je on jedini američki predsednik koji nije izazvao nijedan novi rat u svetu, nego je imao i ideju da tamo gde se ratuje, američki vojnici se povlače i vraćaju kući.