BIA: Albanska strana na Kosovu pribegava brojnim provokacijama kako bi izazvala reakciju Srba

Kosovo u dužem vremenskom periodu predstavlja područje sa najvišim nivoom bezbednosnih izazova, rizika i pretnji bilo da se radi o delovanju nacionalističkih, verskih, ekstremističkih ili organizovanih kriminalnih grupacija, izjavio je danas predstavnik BIA Goran Kopun, koji je dodao da se Kosovo može okarakterisati kao generator kriza u neposrednom okruženju, prenosi Tanjug.

Kopun je tokom panela "Nacionalna bezbednost Srbije – planovi i perspektive", u okviru onlajn konferencije o nacionalnoj bezbednosti Srbije, kazao da izazove predstavljaju nametanje jednostranog rešenja o statusu Kosova, nedostatak vladavine prava, ugrožavanje lične i imovinske sigurnosti Srba, verski i etnički ekstremizam, rizik od terorističkog delovanja, organizovani kriminal i korupcija i nedozvoljena trgovina narkoticima i oružjem.

Kako je naveo, brojni su faktori destabilizacije koji u narednom periodu mogu da utiču na stanje bezbednosti na Kosovu, pri čemu je jedan od najznačajnijih težnja institucija u Prištini da u cilju zaokruživanja vlasti na celokupnoj teritoriji uspostave funkcionalnu vlast na severu Kosova.

"Albanska strana i dalje pribegava jednostranim protivpravnim potezima i brojnim provokacijama kako bi izazvala reakciju srpske strane i to, ako rezultira incidentima, iskoristili bi kao povod za preuzimanje vlasti na severu pokrajine", kazao je Kopun.

Opstrukcija Briselskog sporazuma

Podseća i ističe da politički predstavnici Albanaca na Kosovu nastoje da opstruišu implementaciju Briselskog sporazuma, pre svega na planu formiranja Zajednice srpskih opština.

"Priština i dalje insistira na odlukama takozvanog Ustanovnog suda Kosova iz 2015. godine prema kojima ZSO ne može imati izvršno ovlašćenje. Stvara se nepovoljni ambijent za dalji nastavak dijaloga u Briselu čemu doprinose i zahtevi pojedinih takozvanih kosovskih zvaničnika da se taj dijalog prekine", dodaje Kopun.

Zahtevi da se dijalog u Briselu prekine su intenzivirani nakon aktuelnih optužnica protiv nekadašnjih komandanata bivše OVK, a sada visokih zvaničnika u Prištini, kaže Kopun i dodaje da kada je reč o predstojećem procesuiranju, naročiti bezbednosni rizik po srpsku zajednicu u pokrajini predstavljaju najave bivših pripadnika OVK koji deluju kroz organizaciju veterana OVK da će tim povodom organizovati protestna okupljanja u pokrajini.

Navodi da bi to moglo da dovede do provokacija i incidenata koje bi na prvom mestu bile usmerene prema srpskom stanovništvu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Rizik za srpsku zajednicu, kako navodi Kopun, predstavlja i pokretanje istraga protiv Srba za navodno počinjene ratne zločine.

"Priština vrši stalna nastojanja da preduzetim potezima prema srpskoj zajednici i njenim političkim predstavnicima demonstrira vladavinu prava i pravnu državu, a primer za to je nedavno usvajanje zakona o verskim slobodama u takozvanoj kosovskoj Skupštini kojim je predviđena obaveza svih verskih zajednica da se registruju, a da nakon toga upišu svoju imovinu", dodaje.

Bezbednosnu situaciju na Kosovu dodatno usložnjavaju namere institucija da nastave proces transformacije bezbednosnih snaga Kosova u vojsku Kosova, kaže Kopun.

Kada je reč o delovanju kriminalnih grupa, Kopun navodi da na Kosovu u dužem vremenskom periodu deluju organizovani kriminalni klanovi između kojih je izvršena podela aktivnosti teritorija u skladu sa nekadašnjim zonama paralelnih nadležnosti pojedinih bivših lidera OVK, koji su sada vodeći politički lideri u pokrajini.

"Bilo koji od ovih faktora može inicirati mobilizaciju ekstremističkih elemenata koji bi izazivanjem nasilja uz podršku i podsticaj političke elite sa KiM pokušali da realizuju svoje poznate ciljeve. Istovremeno, nastavak homogenizacije Albanaca predstavlja pretnju stabilnosti na Balkanu budući da ukoliko svoje ciljeve ne ostvare u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom, nosioci te aktivnosti mogli bi da pribegnu radikalnijim formama delovanja, što bi rezultiralo destabilizacijom prilika", navodi Kopun.

Verski ekstremizam velika pretnja

Kopun navodi i da, kada je reč o pretnji od islamskog radikalizma, nedavni teroristički napadi još jednom su pokazali da verski ekstremizam predstavlja najveću pretnju sa kojim se međunarodna zajednica suočava u poslednjih nekoliko godina.

Iako su prioritetne mete napada i dalje zemlje koje su direktno uključene u borbu protiv takvih stuktura, Kopun ističe da je prostor Balkana po broju stanovnika jedan od značajnijih oblasti u Evropi odakle se regrutuju radikalni islamistički vojnici.

Pri tom, dodaje Kopun, treba imati u vidu da prostor Kosova ubedljivo prednjači po broju džihadista koji su se u prethodnom periodu priključili terorističkim organizacijama na Bliskom istoku.

"Region Balkana može predstavljati potencijalni oslonac terorističkih struktura što je do sada u više navrata potvrđeno", kaže Kopun.

Na Kosovu, ukazuje Kopun, više nego problematično više godina nesmetano deluju imami iz Islamske zajednice Kosova, koji su povezani sa fondovima nevladinih organizacija iz pojedinih bliskoistočnih zemalja i prvenstveno su doprineli institucionalizaciji radikalnih ideologija u Islamskoj zajednici Kosova.

"Sasvim je jasno da će prostor KiM ostati ključan generator regionalne pretnje od militantnog islamizma, a takođe i da će udruženo delovanje radikalnih islamista sa Balkana nositi ozbiljne implikacije, ne samo po regionalnu, već i po Evropsku i međunarodnu bezbednost", zaključio je Kopun.